Pišu: Vuk Z. Cvijić, Andrej Filipović
Vlast Srbije kao da je pustila niz vodu jednog od svojih doskorašnjih najvažnijih nameštenika u odbrambenoj industriji Mladena Petkovića, uhapšenog u Kirgistanu. Bivši direktor Krušika i Zastava oružja uhapšen je sa profesorom Mašinskog fakulteta Aleksandrom Simonovićem još 19. septembra u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, što je vlast Srbije skrivala. Razlog hapšenja zvanično nije saopšten, ali se nezvanično može čuti da je navodno Petković pokušao da podmiti pripadnike Ministarstva odbrane Kirgistana da bi njegova firma PDS International osigurala ugovor i dobila sertifikat o krajnjem korisniku. Petković se tako našao iza rešetaka dan nakon petogodišnjice hapšenja uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića, gde bi neki možda videli višu pravdu.
Tek nakon što se oglasila supruga uhapšenog profesora reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, ali i dalje sve vreme skrivajući identitet Petkovića. Nakon što je Radar objavio da je on drugi uhapšeni, vlast je preko svojih tabloida poslala poruku da se odriče Petkovića u već prepoznatljivom maniru izvrtanja istine. Čoveka, koji je sa mesta opštinskog funkcionera u Zemunu ispred SNS-a poslat da punih 10 godina, sve do 2023, bude na ključnim mestima u odbrambenoj industriji, bez iskustva i znanja, proglasili su za saradnika Dragana Đilasa u tekstu „Đilasov direktor pao u Kirgistanu: Uhapšen kad je nudio mito oficiru“.
Do sada se nije desilo da se vlast oličena u Aleksandru Vučiću odriče nekog tako važnog na tako očigledan način, jer čak i srpski zatvori u poređenju sa kirgistanskim izgledaju kao luksuzni hoteli. Ova poruka odricanja, osim što je očito problem za samog Petkovića, može biti nezgodna i za vlast, jer i drugi saradnici mogu videti da su samo pioni koji se lako žrtvuju.
Manipulacije sa sertifikatima o krajnjem korisniku – pravom kupcu naoružanja nisu strane trgovcima bliskim srpskim vlastima. Zbog tih manipulacija je nekada naoružanje umesto u zemlji naznačenoj na sertifikatu, završavalo i u rukama ISIS-a
Neistina je i jedina veza između Petkovića i Đilasa na koju se pozivaju režimski tabloidi. Oni tvrde da ja Đilasov brat Gojko Đilas prodao nekretninu Petkoviću. Radar je imao u vidu kupoprodajni ugovor između preduzeća Comity Real Estate kojeg je zastupao Gojko Đilas i pilota Ljubiše Mihajlovića. U tom ugovoru od 25. avgusta 2017. navodi se da je firma Comity Real Estate prodala vilu i plac u Jevrema Grujića za 720.000 evra Ljubiši Mihajloviću, što znači da Petković tu vilu nije kupio od Gojka Đilasa, kako tvrde tabloidi. I Mihajlović je to potvrdio za Radar rekavši: „Kupio sam kuću od Gojka Đilasa i prodao Mladenu Petkoviću. Nisu se njih dvojica videla, nego su to bili moji poslovi, prvo sa jednim, pa sa drugim.“
Napredna lekcija iz Krigistana
U propagandnoj verziji se navodi da je Petković navodno uhapšen kada je dao mito kirgistanskom oficiru od koga je tražio informacije o raketnim sistemima. Iz krugova trgovaca oružjem više naših sagovornika kao razlog hapšenja navode nešto drugo. Navodno da je Petković pokušao da podmiti pripadnike Ministarstva odbrane Kirgistana kako bi osigurao realizaciju ugovora i izdavanje sertifikata krajnjeg korisnika njegovoj firmi PDS International. Uostalom, ponašanje vlasti, koja ne samo da ne otkriva okolnosti hapšenja, nego ni identitet Petkovića, kao ni da li su državljani Srbije bili u Kirgistanu zbog privatnog ili državnog posla, upućuje da se u ovom slučaju nešto neprijatno krije. O tome za Radar govore i naši sagovornici.
Jelica Kurjak, nekadašnja ambasadorka Srbije u Rusiji (od 2008. do 2012), kaže za Radar da se očigledno nešto krije povodom hapšenja naših državljana u Kirgistanu. „Praksa je da takvi događaji budu saopšteni preko Ministarstva spoljnih poslova. Postavlja se pitanje zašto to nije tako urađeno i zašto je sa zakašnjenjem to saopšteno. Javnost ne zna ni okolnosti, kao ni razlog hapšenja, niti šta su oni tamo radili i zašto su bili. Ukoliko su naši građani uhapšeni mora da se obavesti Ambasada Srbije u Moskvi, koja je nadležna za Kirgistan, kao i Ministarstvo spoljnih poslova, bez obzira na to da li su oni tamo bili u ime države ili u svoje lično ime. Očigledno da se nešto krije“, kaže bivša ambasadorka Srbije.
Ukoliko su naši građani uhapšeni mora da se obavesti Ambasada Srbije u Moskvi, koja je nadležna za Kirgistan, kao i Ministarstvo spoljnih poslova, bez obzira na to da li su oni tamo bili u ime države ili u svoje lično ime. Očigledno da se nešto krije
Jelica Kurjak
Vojni analitičar Aleksandar Radić navodi da ova dešavanja sa Petkovićem otkrivaju kako je vlast postavljala nekompetentne kadrove. „Petković je došao kao partijski kadar SNS i raspolagao je državnim resursima u vojnoj industriji. Kada nije više bio na funkciji, želeo je da ostane u poslu koji mu se svideo, ali je kratko u tome trajao – ni godinu dana bez državnih resursa. Očito da vlast postavlja na važne funkcije ljude koji nemaju ni znanja, ni obrazovanja, a ni iskustva. Ako su istinite informacije da je Petković uhvaćen u pokušaju podmićivanja, očito da ništa nije ni naučio. Ono što je neobično je da je vlast u kontroli štete pokušala da napadne opoziciju. To je pokazatelj da nema granice u izmišljanju, kada je to potrebno vlasti“, navodi Radić.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je potvrdilo da su dva srpska državljanina uhapšena u Kirgistanu i da konzulat Srbije „preduzima sve radnje i aktivnosti iz svoje nadležnosti“, ali nisu saopštili nijednu drugu okolnost. To su učinili tek više od mesec dana kasnije, kada je supruga uhapšenog profesora dala izjavu pojedinim medijima.
Petković je došao kao partijski kadar SNS i raspolagao je državnim resursima u vojnoj industriji. Kada nije više bio na funkciji, želeo je da ostane u poslu koji mu se svideo, ali je kratko u tome trajao – ni godinu dana bez državnih resursa. Očito da vlast postavlja na važne funkcije ljude koji nemaju ni znanja, ni obrazovanja, a ni iskustva
Aleksandar Radić
Upadljivo je i da ni u kirgistanskim medijima nema nijedne vesti o ovom hapšenju. Radio slobodna Evropa dobio je samo potvrdu od portparola Okružnog suda u Biškeku da su uhapšena dva državljanina Srbije, bez drugih detalja, dok iz srpskih ministarstava – spoljnih poslova, unutrašnjih poslova i odbrane nisu dobili nikakav odgovor. Mašinski fakultet u Beogradu, na kome je radio uhapšeni profesor Aleksandar Simonović, saopštio je da je on imao nalog za službeni put podnet na sopstveni zahtev pri čemu je naveo da su „izvor finansiranja lična sredstva“, a da je kao razlog putovanja on naveo „saradnja sa privredom“. Saopštili su i da njegove avionske karte nisu kupljene preko procedure koju sprovodi fakultet.
Od opštinskog funkcionera SNS-a u Zemunu do direktorskih mesta u dve najveće fabrike naoružanja
Manipulacije sa sertifikatima o krajnjem korisniku – pravom kupcu naoružanja – nisu strane trgovcima bliskim srpskim vlastima. Zbog tih manipulacija je nekada naoružanje umesto u zemlji naznačenoj na sertifikatu, završavalo i u rukama ISIS-a. Petkoviću je sve to dobro poznato, još kao direktoru državnih firmi čije naoružanje su po privilegovanim uslovima prodavali trgovci bliski vlastima, što je otkrio uzbunjivač Aleksandar Obradović.
Uostalom, Slobodan Tešić, finansijer SNS-a koji je u velike poslove ušao dok je Aleksandar Vučić bio ministar odbrane, kada je Petković lansiran u odbrambenu industriju, nalazi se na crnoj listi SAD i Velike Britanije i zbog manipulacija sa sertifikatom krajnjeg korisnika. Najviše sumnjivih poslova sa Krušikom dok je direktor bio Petković imale su Tešićeve firme, i GIM za koji je posredovao sada pokojni otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, što je dokumentovao uzbunjivač Obradović.
Petkovićeva firma PDS International, sa kojom je on navodno imao nameru da posluje u Kirgistanu, do sada je prema dokumentima o izvozu oružja imala jedan izvoz u julu 2024. u Libiju za 29.484 evra
Suština Obradovićevih otkrića su kupoprodajni ugovori gde su državne fabrike oštećene, jer su trgovcima bliskim vlastima prodavali naoružanje pet godina po nepromenjenim prodajnim cenama koje su u mnogim slučajevima bile manje nego što je fabriku koštalo da proizvede to isto naoružanje. Zatim su bez znanja fabrika, ovo naoružanje prodavali po nekoliko puta višim cenama u zonama gde je trgovina bila zabranjena i sav profit zadržavali za sebe, na šta je upozorila i Državna revizorska institucija u svojim izveštajima za Krušik i Zastava oružje, dok je Petković bio direktor.
Iz Srbije se oružje tek od kraja 2022. izvozi u Kirgistan, koji je pod uticajem ruske vlasti i Vladimira Putina. Pitanje je da li to oružje završava baš kako se navodi u sertifikatima o krajnjem korisniku u Kirgistanu ili je ta država samo tranzitna stanica za dalju distribuciju. Petkovićeva firma PDS International, sa kojom je on navodno imao nameru da posluje u Kirgistanu, do sada je prema dokumentima o izvozu oružja imala jedan izvoz u julu 2024. u Libiju za 29.484 evra.
Inače, vrata za prodaju u Kirgistanu naoružanja proizvedenog u srpskim fabrikama prva je otvorila firma Vip Global Logistics, septembra 2022, kada je krenula prva od četiri isporuke vredne 2,16 miliona evra. Iza kompanije stoji poznati trgovac naoružanjem i naprednjak Miodrag Pušica. Zenitprom, pod kontrolom Slobodana Tešića, izvezao je u julu mesecu 2023. naoružanje za 3,5 miliona evra. Od decembra 2023. i neke srpske fabrike direktno su izvezle svoje proizvode na osnovu potpisanih ugovora sa Ministarstvom odbrane Kirgistana. Zastava oružje izvezlo je robu u vrednosti od 962.000 evra. Čačanska Sloboda je u do sada jednoj isporuci izvezla naoružanje za 505.500 evra. Prvi partizan Užice na tržište Kirgistana imao je od decembra 2023. tri isporuke ukupno vredne 567.345 evra.
Pitanje je da li to oružje završava baš kako se navodi u sertifikatima o krajnjem korisniku, u Kirgistanu, ili je ta država samo tranzitna stanica za dalju distribuciju
Poznato je da je imovina porodice Petković naglo uvećana od kada je on kao nameštenik SNS-a direktorovao državnim preduzećima. Počela je da se meri u milionima evra i dok je on imao platu u Krušiku od 176.656 dinara. Za to se do sada nisu interesovale nadležne državne institucije. Preduzeće Mavia, koje se vodi na ime Petkovićeve supruge Aleksandre Petković, osnovano 2012, od 2015. do 2017. uvećalo je prihode 150 puta.
Profit Mavie u 2017. i 2018. bio je 1,08 miliona evra ili 937 puta veći nego 2014. i 2015. Od februara 2017, osnovna delatnost Mavie više nije skladištenje nego priprema gradilišta. Tada ugovara brojne poslove sa državom, između ostalog za Beograd na vodi i auto-put „Miloš Veliki“. Procenjeni kapital Mavie je 1,8 miliona evra. U maju 2017, tada supruga još aktuelnog direktora Krušika osniva novu firmu, Graphene Group, registrovanu za konsultantske i druge usluge. Njeni prihodi su prvi put 2019. premašili milion dinara. Ova firma sada ima registrovan kapital od 177.164 evra, a 2023. imala je neto dobitak od 159.907 evra. Aleksandra Petković je u februaru 2019. osnovala i treću firmu – Mavia Construction za nespecijalizovanu trgovinu na veliko.
Kako je Petković, nakon što je Krušik doveo do rekordnih gubitaka, još pet godina bio direktor Zastava oružja, koje je takođe dostiglo rekorde u gubicima? Pitanja su i zašto nema istraga o izvlačenju novca iz državnih fabrika
Ta najmlađa firma je već u prvoj godini poslovanja sa sedam zaposlenih ostvarila prihod od 14,4 miliona i neto dobit od 700.000 dinara. Mavia Construction je januara 2023. preimenovana u PDS International, a te godine je Petković postao vlasnik umesto supruge. Prema podacima za 2023, ova firma sa kojom je navodno hteo da posluje u Kirgistanu, zabeležila je neto gubitak od 2.270 evra.
Iz SRS u SNS, pa opet nazad u radikale
Petković je pred decembarske izbore 2023. promenio stranačke boje, ali se nije udaljio od vlasti. Postao je predsednik Okružnog odbora Beograda Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji je politički otac naprednjaka. Na beogradskim izborima – decembarskim 2023. i ponovljenim junskim 2024. su SRS i SNS bili u koaliciji. Petkovićevu naprednjačku prošlost i radikalsku sadašnjost su prećutali tabloidi.
U izvrtanju stvarnosti u propagandnoj režiji vlasti za sva dešavanja u odbrambenoj industriji za njih je kriv Đilas. Oni tako pišu: „Podsetimo, afera Krušik, koju je 2018. pokrenula političko-medijska mašinerija vođena Đilasom, bila je podla nameštaljka kojom su pokušali da uruše našu namensku industriju i državni sistem s predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu.“
Stvarnost je drugačija, jer je upravo Mladen Petković te 2018. prekomandovan sa mesta direktora Krušika u Zastava oružje, na čijem čelu je ostao do maja 2023. Pre toga, dok je Vučić bio ministar odbrane, prvo je bio kratko, od 2013. direktor preduzeća Kovački centar, čiji su vlasnici državne firme Jugoimport i Krušik. Zatim je početkom 2014. postavljen za direktora Krušika. Kontrolu postavljanja rukovodstva i nadzora poslovanja državnih fabrika naoružanja i prema propisima, a i suštinski, ima vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koga saradnici oslovljavaju sa „šef“ i „vrhovni komandant“.
Petković je pred decembarske izbore 2023. promenio stranačke boje, ali se nije udaljio od vlasti. Postao je predsednik Okružnog odbora Beograda Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja
Zato je logično pitanje za vlast: kako je Petković, nakon što je Krušik doveo do rekordnih gubitaka, još pet godina bio direktor Zastava oružja, koje je takođe dostiglo rekorde u gubicima? Pitanja su i zašto nema istraga o izvlačenju novca iz državnih fabrika, o privilegovanom poslovanju privatnih trgovaca bliskih vlastima, a čak ni o poreklu imovine.
U slučaju odbrambene industrije najvažnije je pitanje gde su državni novci i ko će odgovarati za korupciju, ali ne u Kirgistanu, nego u Srbiji.
