Pre tačno nedelju dana, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predstavio je dugo najavljivani plan pobede u ratu protiv Rusije, koji bi u slučaju ispunjenja, prema njegovim prognozama, sukob okončao već tokom 2025. godine. Plan je obrazložen u pet javnih tačaka, uz tri tajne koje je Zelenski ostavio za razgovore za diplomatskim stolovima s dosadašnjim partnerima. Koji su, valja reći, za sada uglavnom iskazali nešto između deklarativne podrške i prećutnog ignorisanja.
Maksimalistički planovi
Prva tačka je članstvo Ukrajine u NATO, a potom i Evropskoj uniji. Prvo bi trebalo da zvaničnom Kijevu obezbedi pristup zajedničkim reaktivnim odbrambenim strategijama, a potonje bi trebalo da zaokruži političko-ekonomski prostor Evrope s granicom ka Rusiji. Podsećanja radi, Ukrajina je zahtev za članstvo u EU podnela četiri dana nakon početka ruske invazije punog obima u februaru 2022. godine, ujedno tražeći pristupanje po hitnom postupku. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podržala je proceduru, uz opasku da će ona ipak potrajati. Slične su poruke stizale i po pitanju članstva u NATO – iako je potpisnica Partnerstva za mir još od 1994, iako je 2018. izmenila Ustav kako bi u njegov tekst ubacila i okončanje vojne neutralnosti, odnosi Ukrajine i NATO nisu odmakli dalje od zahteva za članstvom podnetog u septembru 2022. godine.
Druga tačka je jačanje sistema vazdušne odbrane, te traženje dozvole da se dalekometne rakete zapadne proizvodnje slobodno koriste u napadima na rusku teritoriju. Američka administracija kontinuirano je odbacivala drugu mogućnost – ne pre no što je u septembru poslala još 375 miliona dolara vojne i finansijske pomoći. I evropski partneri nedavno su se usaglasili po pitanju 35 milijardi evra „teške“ pomoći Ukrajini koja treba da u tranšama stigne u toku iduće godine. Međutim, zapadno naoružanje bi na ruskom tlu odjeknulo kao velika geopolitička provokacija čije posledice nikome ne bi prijale, procenio je bivši gensek NATO Jens Stoltenberg – ne tim rečima, doduše; zadržao se na konstataciji da „blok neće otvoreno ulaziti u konflikt“.
Ukrajina je po raspadu Sovjetskog Saveza nasledila treći najveći arsenal nuklearnog naoružanja na svetu, koga je u procedurama nuklearnog razoružavanja kao politički ne naročito uticajna država morala da se odrekne
Treća tačka je postavljanje obuhvatnog strateškog paketa odvraćanja koji ne bi bio nuklearni, ali koji bi ipak predstavljao dovoljnu zaštitu od budućih bezbednosnih pretnji iz Rusije. Od početka sukoba 2022, poručio je Zelenski, Rusija je u vazdušni prostor Ukrajine poslala više od 6.000 dronova iranske proizvodnje i tom se talasu mora stati na put. Akcenat je stavljen i na dalje operacije ukrajinske vojske u Kurskoj oblasti u Rusiji. Četvrta je ekonomsko osnaživanje ratom razorene zemlje s naročitim naglaskom na zaštitu prirodnih sirovina, a peta se odnosi na posleratni period kada bi, u saradnji s NATO trupama, ukrajinske jedinice trebalo da odmene američke na samom tlu Ukrajine, ali i drugde po Evropi.
Provokacija ili realnost
Kada je dan kasnije Zelenski na samitu EU rekao da će „Ukrajina ili imati nuklearno naoružanje kojim će se štititi, ili će biti deo nekog saveza“, Putin je na sastanku članica BRIKS-a rekao da je reč o „opasnoj provokaciji“.
Ova rečenica možda drugačije odzvanja u ušima zapadne publike nego u glavama ukrajinske – naime, Ukrajina je po raspadu Sovjetskog Saveza nasledila treći najveći arsenal nuklearnog naoružanja na svetu, koga je u procedurama nuklearnog razoružavanja kao politički ne naročito uticajna država morala da se odrekne.
Aktuelni gensek NATO Mark Rute ocenio je plan Zelenskog kao „snažan signal“ koji najvećim delom podržava, ali ne u celosti. Očekivano. Baš kao i komentar Dmitrija Peskova, portparola Kremlja. „Treba da se otreznite“, poručio je zvaničnom Kijevu. Slovački premijer Robert Fico je plan ocenio kao „kontroverzan“, dok su sami ukrajinski političari davali različite opaske. Od toga da je ambiciozan do toga da „zvuči kao da neko drugi mora da sve obavi za nas“.
