Nekoliko meseci nakon što su lovišta u Srbiji iz ruku Srbijašuma predata na upravljanje privatnim kompanijama, u jednom od njih (Južni Kučaj – Brezovica), usmrćen je kapitalni jelen vredan od 50.000 evra. Prema svedočenjima sagovornika našeg nedeljnika, „prvi lovac Srbije“ tom prilikom bio je Zvonko Veselinović, preduzetnik iz Kosovske Mitrovice. Njegov brat je tada navodno ulovio i brata kapitalnog jelena, nešto manjeg ranga i vrednosti. I to je samo početak priče o lovištima u Srbiji i njihovom upravljanju koju donosi novo izdanje Radara.
U naš diktafon je govorila i tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović, koja je zbog svojih stavova i rada sklonjena iz Odeljenja za korupciju.
„Da, sada sam fizički spuštena u prostorije gde nisu sedeli tužioci, gde se nalaze daktilobiro i pisarnica. Tu su istražni kabineti gde dovode okrivljene sa lisicama, neke i bez lisica. Moramo da budemo oprezniji kada izlazimo iz kancelarije ako smo sami, dok ostali tužioci, pa i stručni saradnici, sede na šestom i sedmom spratu. Tu već imate zastave, obezbeđenje i crveni tepih“, kaže za Radar Savović, koja se u ostatku razgovora dotakla situacije u pravosuđu, ali i činjenice da je, otkako je u očima države postala persona non grata, postala meta službenika BIA.
Donosimo i dva teksta koji se na različite načine bave urbanističko-investitorskom problematikom: s jedne strane, iznosimo saznanja da na istu parcelu na Novom Beogradu prava polažu i Srpska pravoslavna crkva i Univerzitet u Beogradu – prvi zbog profita, drugi za potrebe mladih naučnika -, a s druge donosimo opsežan pregled brojnih promašenih odluka koje su beogradske vlasti prestonicu Srbije pretvorile u večito gradilište bez poštovanja rokova i s mnogo prostora za korupciju.
Čitaoci mogu da pronažu i analizu prema kojoj Srbija za obrazovanje izdvaja manje od Konga i Gane, uprkos mnogim izjavanja zvaničnika da je prosveta njihov prioritet.
„Kao i svi drugi tržišni akteri, država nema neograničene resurse na raspolaganju i u skladu s tim određuje prioritete. S obzirom na to da su plate zaposlenih u obrazovanju niže od republičkog proseka, država tako ostvaruje uštede, kojima može da finansira nešto što vlast smatra većim prioritetom. Recimo, neophodnu infrastrukturu za budući rudnik litijuma u dolini Jadra, jer nije nikakva tajna da je u tom delu Srbije planirana izgradnja brojnih saobraćajnica, pruge, gasovoda, dalekovoda, kanalizacije, cevovoda“, stoji u tekstu.
U intervjuu za Radar, glumac Bojan Dimitrijević osvrće se na činjenicu da je posle dužeg perioda konačno dobio priliku da tumači glavnu ulogu, i to u komadu Ućutkivanje Sokrata Hauarda Brentona, koga je Nebojša Bradić postavio na pozornicu Bitefa.
„Što smo dublje išli u tekst, čudili smo se kako je svaki sloj sve aktuelniji. U poslednje vreme imali smo toliko otkazivanja i ućutkivanja ljudi koji drugačije misle, i koji ne kriju svoje stavove o vremenu u kome živimo. Kod nas vlada hibridni režim i vrlo je nepoželjno misliti svojom glavom, a pogotovo ako se u tim razmišljanjima dođe do toga da stvari nisu onakve kakvim se predstavljaju. Nepoželjno je preispitivati vrednosti. One su izvrnute naopačke, kao i sve drugo. Dovođenje toga u pitanje vodi ka otkazivanju. Baš kao i tada, u Sokratovo vreme. Ponekad vodi i do smrtnih presuda, koje se doduše danas ne dešavaju na sudu, ali se dešavaju u životu. Svedoci smo otkazivanja mislećih ljudi koji se ne slažu sa glasom većine. I kad kažem većina, ne mislim na ono što većinom proglašava naša vlast. Vlast stalno proglašava većinsku pobedu, ali zapravo oni to nemaju. Za njih glasa tek četvrtina stanovništva. A u Beogradu, više od polovine naših sugrađana uopšte se ni ne usuđuje da izađe i da glasa na tim nameštenim izborima“, rekao je Dimitrijević.
Za Radar još govore i pišu Danica Popović, Ijan Buruma, Rade Veljanovski, Boris Begović, Darka Radosavljević…
