Uznemiravajući snimci efekata uragana Helena i Milton, koji su preplavili društvene mreže proteklih nedelja, podsetili su na stare i osvetlili nove načine ponašanja ispred i iza ekrana. Publika uvek voli da gleda sadržaje koji su intenzivni, ekstremni i imaju negativne posledice, dok influenseri od apokaliptičnih prirodnih dešavanja prave sadržaj za svoje profile (i profite), neretko i po cenu ugrožavanja sopstvenog života.
Autorka i TikTok influenserka, Kerolin Kalovej, svoju odluku da se ne evakuiše iz područja koje je bilo direktno pogođeno uraganom obrazložila je rečenicom „najveća usluga koju bih mogla da pružim u ovim vremenima velike anksioznosti i stresa je zabava“. Kalovej nije bila jedina. TikTok je bio omiljena platforma za izveštaje uživo iz ugroženih područja, pa su pratioci pojedinih profila mogli da prate dešavanja iz sata u sat u epicentru uraganskih udara, od popuštanja prozora i prodora vode, do reakcija autora sadržaja koji su varirali od smirenih do ekstremno uplašenih i paničnih. Sve uživo, snimano kamerom mobilnog telefona, kao neka vrsta rijaliti programa u kom nema scenarija, a ishod može biti fatalan.
Da li je ovo novi, ekstremniji oblik građanskog novinarstva koji globalnoj publici obezbeđuje sirove, nemontirane, autentične slike događaja očima i glasom učesnika ili su se logika društvenih mreža, algoritama, želje za viralnošću i popularnošću udružile sa prirodnom katastrofom da bi stvorile novi medijski format za gledaoce željne neprekidne drame i neizvesnosti?
Pažnja i pregledi ili bezbednost
Ovu dilemu donekle razrešava Rebeka Dženings, novinarka portala Vox, koja u svojoj objavi na platformi X kaže: „Nije slučajno što su mnogi ljudi koji odbijaju da se evakuišu profesionalni kreatori sadržaja. Znaju da nikada više neće imati ovoliko pažnje i pogleda na svojim profilima.“
Publika uvek voli da gleda sadržaje koji su intenzivni, ekstremni i imaju negativne posledice, dok influenseri od apokaliptičnih prirodnih dešavanja prave sadržaj za svoje profile (i profite), neretko i po cenu ugrožavanja sopstvenog života
Sve više Amerikanaca hrli na TikTok za vestima i informacijama, ali oni ne prate nužno medijske organizacije ili novinare na platformi, navodi se u najnovijem izveštaju Pew Research Centra. Umesto toga, korisnici se oslanjaju na zabavljače i influensere za dnevnu isporuku vesti – čak i kada se suoče sa kampanjama lažnih vesti i dezinformacija.
Kako na osnovu toga možemo da razmišljamo o budućnosti informisanja onlajn? Novinar Maks Rid sumira utiske o fenomenu: „Niko od ovih ljudi nije posebno informativan… jedva da su i zabavni. Svi ovi video-snimci… su nove rekombinacije istih vrsta užasnih rijaliti TV motiva koji dominiraju svakom društvenom mrežom: izazovi izdržljivosti do nejasnog kraja, pornografija bogatstva i samo veličanje i, što je najvažnije, mentalne bolesti kao vid zabave.“ Ipak, Rid ne krivi toliko gledaoce, koliko logiku platformi – ovo su sadržaji koji nam se nude kada pokušamo da pronađemo informacije o aktuelnim vestima na društvenim medijima. U tom procesu najviše strada profesionalno novinarstvo. „Plaćeni i institucionalno povezani novinari gurnuti su u poziciju da postanu preduzetničke ’internet ličnosti’, a preduzetničke ’internet ličnosti’ su dovedene u poziciju da budu novinari, ili barem najbliži ekvivalent“, zaključuje Rid. Da li je došao trenutak u kom vesti moraju fatalno da se „ozabave“ da bi zainteresovale publiku umornu od politike, ekonomije, globalnog zagrevanja i ratova? I da li je publika oguglala na neprekidne slike ranjenih, mrtvih, izgladnelih i na druge načine ugroženih širom sveta, da sada pažnju i neku vrstu emocije može da izazove samo prisustvo samom činu smrti i gubljenja života uživo – i to influensera koji se na taj potez odlučio da bi postao popularniji? I kako da se sa tim nadmeću profesionalni novinari/ke?
