Imajući u vidu da je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić punih mesec dana najavljivala da „jedva čeka“ sednicu na temu zabrane eksploatacije litijuma, kao da nije njena stranka odgovorna za dvogodišnje nezakonito sakrivanje narodne inicijative na istu temu, očekivalo se da je za taj nastup pripremila nešto originalno. Ne baš detaljnu državnu studiju opravdanosti projekta Jadar (ipak je mnogo slađe da ministar finansija Siniša Mali može paušalno da iznosi cifre od 10-12 milijardi evra godišnjeg doprinosa BDP-u, dok sam Rio Tinto uticaj procenjuje na 1,9 milijardi), ali makar novi politički ugao. Recimo da sa skupštinske govornice izgovori da će nas, ukoliko mi to odbijemo, Evropa okupirati i sama vaditi litijum, kako glasi nepravedno zapostavljena teza njenog stranačkog kolege Vladimira Đukanovića.
Umesto toga, odgovor Brnabićeve na činjenicu da se ubedljiva većina građana protivi otvaranju rudnika u Gornjim Nedeljicama i da ih je intenzivna prolitijumska kampanja vlasti samo učvrstila u tom stanovištu, bio je već toliko puta ponovljena tvrdnja da je Rio Tinto u Srbiju dovela i sve mu omogućila – opozicija. Odnosno, ne samo što SNS odbija da ispoštuje volju naroda i zaustavi „kopanje“, već to radi baštineći tekovine prokazane bivše vlasti? Nije jasno šta je tačno takav argument trebalo da postigne, osim da nam pokaže da sa takvim debatnim dometima zaista nema šanse da se dobije eventualni arbitražni spor sa Rio Tintom.
No, to ne znači da pitanje ko je i šta omogućio Rio Tintu ne zavređuje pažnju. Sa jedne strane, upitna je hronologija jer je poslanik DS-a Srđan Milivojević u Skupštini naveo da je US Borax, ćerka firma Rio Tinta, još 1998. dobila eksperimentalnu dozvolu da istražuje na teritoriji Jadra – tri godine pre osnivanja preduzeća Rio Sava Exploration koje i dalje nema dozvolu za eksploataciju rude.
„Tačno je da se 2006. godine menja Zakon o rudarstvu tako da se na osnovu istražnog prava dobija i eksploataciono. Ali šta neće da vam kažu ljudi iz SNS-a? To je urađeno zbog NIS-a i naftnih polja koji su istraživali širenja eksploatacionog polja Kolubare i Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Rio Tinto nije dobio eksploatacionu dozvolu, jer je iste godine promenjen i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji kaže da se na zemlji prve, druge, treće, četvrte i pete klase ne mogu raditi rudarska istraživanja i eksploatacija bez saglasnosti ministarstva“, kaže Milivojević.
Poslednji poklon vlasti kompaniji predstavlja ekspresno vraćanje na snagu ukinutog Prostornog plana projekta, nakon odluke Ustavnog suda koji je na taj potez nije obavezao
Štaviše, potvrdu da se eksploataciono pravo nije dodeljivalo po automatizmu nakon 2006. dobili smo i od aktuelnog režima. Kada je krajem 2015. usvojen novi Zakon o rudarstvu, državna sekretarka Mirjana Filipović objasnila je da se njime povećava pravna sigurnost ulaganja i da „Srbija posle izvršenih geoloških istraživanja i overe geoloških rezervi neće, kao što je to činila nekada, oduzimati od kompanija overene rezerve mineralnih resursa“. Ali dok je takva izmena išla naruku svim rudarskim kompanijama, usledio je niz poteza vlasti kojima je direktno podržavan Rio Tinto, počev od potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade i kompanije 2017. godine.
U tekstu Memoranduma istaknuto je da je Rio Sava uložila „značajna finansijska sredstva“ u istraživanje jadarita, a Vlada se obavezala da će formirati radnu grupu zaduženu za implementaciju projekta Jadar, osigurati koordinaciju između različitih organa i institucija u vezi sa postupkom izdavanja dozvola, pristupiti pregovorima o potencijalnoj realizaciji infrastrukturnih projekata neophodnih za rudnik… Sve to uz obaveznu odrednicu „u skladu sa zakonom“, koja je nekako ispuštena u spisku preuzetih obaveza Rio Save, ali nije ni državu previše opterećivala.
„Nakon potpisivanja Memoranduma, poljoprivredno zemljište u Nedeljicama preimenovano je u gradsko građevinsko – što je notorna budalaština, to nije grad. Po zakonu, ako prodajete poljoprivredno zemljište, morate da ga prvo ponudite vlasniku susedne parcele, a preimenovanje je omogućilo Rio Tintu da uđe u posed“, kaže Milivojević. I dodaje da su nakon ukidanja prostornog plana za Jadar parcele vraćene u status poljoprivednog zemljišta, što znači da bi sada komšije koje bi htele da prodaju svoje zemljište morale da ga ponude Rio Savi.
U danu kada je broj zaraženih koronom u Srbiji prvi put zvanično premašio sto hiljada, 20. novembra 2020, umesto da se bavi obuzdavanjem epidemije, Vlada je ispunila dato obećanje i formirala Radnu grupu za implementaciju projekta Jadar – svojevrstan presedan, pošto se inače osnivaju za državne, uglavnom infrastrukturne projekte. I postarala se do o njenom radu ne saznamo ništa. Bivša ministarka rudarstva Zorana Mihajlović uskratila je javnosti zapisnike uz, po kasnijem sopstvenom priznanju, lažno obrazloženje da bi objavljivanjem bila ugrožena javna bezbednost, a od kada ju je nasledila Dubravka Đedović Ministarstvo tvrdi da zapisnike ne poseduje. Doprinos nove ministarke ide do te mere da je osnovala kol centar u cilju „sprečavanja širenje dezinformacija o projektu Jadar“ u kome je prvog dana sama odgovarala na pozive, citirajući navode iz potpuno nezvaničnog, internog dokumenta Rio Tinta o uticaju projekta na životnu sredinu. Poslednji poklon vlasti kompaniji predstavlja ekspresno vraćanje na snagu ukinutog Prostornog plana projekta, nakon odluke Ustavnog suda koji je na taj potez nije obavezao. Ne samo što je time projekat vraćen u život, već je ujedno omogućeno kompaniji da pre očekivanog usvajanja novih zakona o proceni uticaja koji bi (u skladu sa evropskim standardima čije poštovanje neprestano najavljuju) onemogućili cepkanje studije na manje delove, učini baš to i podnese zahtev za izradu studije koja se neće baviti preradom rude.
Ali Brnabić i dalje želi da verujemo da je za sve kriv DS, a da ona o kompaniji „ne zna ništa“, niti je zanima.
