Mnogi su mislili da naša vlast ne može da smisli ništa tužnije, neukusnije, ni više ponižavajuće za adresirane, ali i celokupnu javnost, od slogana “Dosta reči nek zakmeči”, „Rađaj, ne odgađaj“ i sličnih, koje je 2018. odabrala kao udarne u kampanji protiv “bele kuge” što decenijama preti Srbiji.
Međutim, aktuelna stvarnost takve je demantovala: sad se maše novcem kako bi se podstaklo rađanje u zemlji bez ikakvih pogodnosti za odgoj dece. U pitanju je reklama koju je naručilo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a koja se vrti pod geslom “Nek nas bude”.
U njoj vidimo devojčicu i njene mlade roditelje u naizgled opuštenom razgovoru. Smer priče ipak nameće malecka, nagovarajući “odrasle, koji vole brojeve” da joj rode brata, skrećući im pažnju na 600.000 dinara što ih nudi država za drugo novorođenče.
Bebu mogu da smeste u devojčicinu sobu i “ne moraju ništa da rade” oko prinove, na šta se obavezuju svi mališani kad traže da im se kupi kućni ljubimac. Želja devojčice namah je ostvarena, jer njeni roditelji ne spadaju u parove (svaki šesti) sa problemom sa začećem. Štaviše, mama čeka blizance, što će junacima spota doneti 2.280.000 dinara. Na ovu informaciju, tata se prosto izbeči, obasjan širokim osmehom.
I to nije kraj: izlazeći iz bolnice, mama konspirativno kaže kćerkici: “Onih 3.180.000 dinara za četvrto dete (tati) još ne moraš da pominješ”. Ali, mala hoće i sestru, jer blizanci su dečaci, pa se sve vraća na teren uobičajenog porodičnog razgovora. A nas ostavlja zapitane – ko je tu reklamu uopšte odobrio?
“Da nije plaćen našim novcem, odnosno novcem naše dece, spot bi bio smešan, a ovako je naprosto nedopustiv”, smatra Jovana Ružićić, osnivačica i direktorka Centra za mame. Reklama je sporna na više nivoa, Ružićić ističe za Radar. Na prvom nivou, sugeriše se auditorijumu da se deca prave zbog para, što je “krajnje besmisleno”.
“Naravno, svaka finansijska podrška roditeljima više je nego dobrodošla, ali se problem rešava sistemskom podrškom, na čije rezultate treba da se čeka ko zna koliko godina. Skupo je biti roditelj deteta u bilo kom uzrastu, a naša se vlast koncentriše samo na najmlađi životni period, i to isključivo finansijski”, napominje naša sagovornica.
Od veće pomoći roditeljstvu bilo bi formirati savetovališta, organizovati razne vrste asistencija, ona poručuje. “Trebalo bi povećati i broj vrtića, ojačati zdravstveni sistem, kao i poštovanje zakona, inače dobro skrojenih. Trebalo bi napraviti ambijent gde bi i neki nemački par poželeo da zasnuje porodicu”, Ružičić zaključuje.
Poslednje je šlagvort za njeno isticanje jednog aspekta okrnjene demografije, koji se inače zabašuruje, a to je životna dob najvećeg broja iseljenika iz Srbije. Odlazeći “preko” oni odnose i budućnost Srbije, listom u reproduktivnom periodu, ali i puni znanja, umeća i sposobnosti.
Još nešto, svaka zdrava logika opire se principu davanja “šakom i kapom” u cilju porasta nataliteta. “Ono što je takođe nužno jeste kreiranje socijalnih karti, kako bi se pomoglo najugroženijima”, naglašava Ružićić.
Neki od ekonomskih stručnjaka na ovakve brojne zamerke dodaju da je ciljna grupa spornih reklamnih spotova – penzionerska populacija, uzdana u unuke, u ime kojih će glasati za naše mudre vladaoce. Od kojih niko nije našao za shodno da sramnu kampanju povuče usled odijuma publike, ipak (delimično) svesne granica normalnog.
