Ako iz znatiželje posetite zvanični sajt Turističke organizacije Beograda, možete putem linka posetiti i prezentaciju Galerije fresaka (u kategoriji „muzeji“) na kojoj stoji adresa Cara Uroša 20 u Beogradu. Ono što na sajtu ne piše, a trebalo bi, to je da će vas na fizičkoj adresi u Cara Uroša dočekati zakatančena vrata. Katanac na Galeriji stoji godinama i nema nikakvih naznaka da će u prostor Galerije ući ni zrak svetlosti ni posetilac.
Freske svima nedostupne
Srpska kultura, kako to gordo zvuči u predizbornim političkim kampanjama, a kako je to turobna stvarnost za radnike u kulturi, umetnike i stvaraoce, za sve one koji joj teže i koji je traže.
U stalnoj postavci Galerije fresaka u Beogradu nalazilo se preko 1.300 kopija fresaka nastalih u umetnički plodonosnom periodu crkvenog slikarstva od 11. do sredine 15. veka, replika epigrafskih spomenika, ikona, minijatura, istorijskih kompozicija koje su izradili akademski umetnici – kopisti, po uzoru na najlepše primerke srpske srednjovekovne i vizantijske umetnosti. Mnogi originali po kojima su rađene kopije su uništeni ili ugroženi, a nažalost i fizički su nam nedostupni jer se nalaze na Kosovu i Metohiji.
Vrhunski dometi duhovnog stvaralaštva dugo su bili dostupni našoj javnosti, počevši od 1953. kada je muzej Galerija fresaka osnovan pa sve do 2007. kada je na prostor u Ulici cara Uroša stavljen katanac
Vrhunski dometi duhovnog stvaralaštva dugo su bili dostupni našoj javnosti, počevši od 1953. kada je muzej Galerija fresaka osnovan pa sve do 2007. godine kada je na prostor u Ulici cara Uroša stavljen katanac. To koincidira sa početkom pripremnih radova na rekonstrukciji Narodnog muzeja u Beogradu. U duhu ironične ali tačne narodne izreke „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“.
Odakle Galerija fresaka na Dorćolu, kako je otvorena i zašto je sada ne možemo posetiti?
Kulturna diplomatija
Početkom pedesetih godina prošlog veka Jugoslavija pravi zaokret u spoljnoj politici i kulturna politika postaje jedan od nosećih stubova novog kursa u međunarodnim odnosima. Godina 1950. je bila prelomna za kulturnu diplomatiju, Jugoslavija uspeva da izdejstvuje jedinstvenu priliku da se svetskoj kulturnoj javnosti predstavi velikom izložbom L’art medieval yougoslave (Srednjovekovna umetnost na tlu Jugoslavije) u Parizu.
Po izboru akademika Svetozara Radojčića, eminentnog stručnjaka freskoslikarstva i istoričara srednjovekovne umetnosti, izložbom je predstavljena srpska umetnost nastala u periodu od 11. do 15. veka. Predgovor za katalog pariske izložbe piše Miroslav Krleža. Bez preterivanja se može reći da je ova izložba predstavljala događaj sezone i trijumf kulturne diplomatije, u Palati Šajo, na trgu Trokadero, na korak od Ajfelovog tornja i Muzeja čoveka, Jugoslavija je postavila izložbu sa 160 kopija fresaka i 105 odlivaka srpskih srednjovekovnih skulptura nastalih u manastirima Studenica, Dečani, Sopoćani, Mileševa…
Komitet za kulturu i umetnost Jugoslavije je postigao ono što ne možemo očekivati da će postići nijedna specijalizovana izložba danas, ma koliko da se na nju troši para – to je bio „expo“ (od francuske reči l’exposition), a ne ovo što nam se sprema u Surčinu.
Nakon završetka izložbe u Parizu, 1953. ovi eksponati dobijaju novu adresu na gornjem Dorćolu u Ulici cara Uroša. Za potrebe muzeja diže se novi namenski objekat na zgarištu nekadašnje sinagoge Bet Izrael koja je stradala 1944, a koji Jevrejska opština velikodušnim gestom ustupa gradu uz uslov da tu nikne novi objekat kulture.
Kultura koja je po umetničkom pravcu vizantijska, srpska srednjovekovna, smeštena na mestu stradanja stare jevrejske sinagoge, primer je kosmopolitskog karaktera Beograda sa različitim kulturama koje se tu jedna na drugu naslanjaju, uspešnog i mirnog suživota različitih zajednica, poštovanja bogatog kulturnog nasleđa, plemenitosti umetnosti i specifičnosti našeg podneblja.
Sudbina blaga nepoznata
Kako smo dozvolili da se sve to poništi i da se Galerija fresaka pretvori u depo u koji niko nema pristup sem radnika Narodnog muzeja?
Narodni muzej u Beogradu u čijem sklopu formalno-pravno funkcioniše Galerija fresaka je i sam kao matična kuća bio godinama sramno zatarabljen, to nismo zaboravili. Neka sebi pripisuje zasluge za njegovo ponovno otvaranje i rekonstrukciju ko hoće – činjenica je da muzej ponovo radi i to je dobra stvar. Ali Narodnom muzeju pripadaju i drugi muzeji i objekti koji takođe vape za rekonstrukcijom i renoviranjem, koje niko ne spominje.
S obzirom na to da javnost nema pristup Galeriji u Cara Uroša, šta uopšte znamo iz zvaničnih saopštenja? Kakva sudbina čeka muzej fresaka i zanima li to nadležne u Ministarstvu kulture?
Aktuelni ministar Nikola Selaković je u svom prvom javnom obraćanju po preuzimanju funkcije pomenuo Galeriju fresaka kao prioritetan zadatak, što se uklapa u njegove naglašene afinitete prema instituciji Crkve, pa tako valjda i Galerija fresaka spada u sferu njegovih „duhovnih“ interesovanja.
Budimo ozbiljni, Galerija fresaka nije pod ingerencijom SPC već je institucija kulture u našoj zvanično sekularnoj državi i deli tragičnu sudbinu mnogih drugih sekularnih pa i duhovnih institucija. Dok kao pečurke posle kiše svugde niču crkve veoma upitnih estetskih vrednosti, dok ktitora i donatora za te građevine ne manjka, umetničke galerije, paviljoni i muzeji ne privlače zadužbinare već zavise od budžeta republike, koji je više maćeha nego majka i mecena umetnosti.
Dok kao pečurke posle kiše niču crkve veoma upitnih estetskih vrednosti, dok ktitora i donatora za te građevine ne nedostaje, umetničke galerije, paviljoni i muzeji ne privlače zadužbinare već zavise od budžeta republike, koji je više maćeha nego majka i mecena umetnosti
Takođe znamo, odnosno pretpostavljamo, da se fundus Galerije fresaka smanjio tako što su eksponati dobijali nove adrese. Zavičajni muzej u Jagodini danas poseduje lepu zbirku kopija zidnih slika koje su nekada pripadale Galeriji fresaka. I to nije samo po sebi loše jer na taj način ipak dobijaju bolje uslove za čuvanje i šansu da budu viđeni, izučavani i posećivani. Prošle godine je održana odlična izložba „Slika i istorija u Srbiji srednjeg veka“ u muzeju Horreum Margi – Ravno u Ćupriji, na kojoj su predstavljene kopije fresaka iz jagodinske kolekcije, odnosno originalno iz zbirke Galerije fresaka u Beogradu.
U tom duhu su Galerija fresaka, odnosno Narodni muzej u Beogradu u saradnji sa Narodnim muzejem u Kragujevcu pre više godina predstavili kragujevačkoj javnosti 22 kopije fresaka velikog formata čiji se originali nalaze u manastirima Pećke patrijaršije, koji su danas ne samo teško dostupni našoj javnosti već i direktno ugroženi iako se nalaze na listi svetske baštine Uneska.
Ovo su pozitivni primeri međumuzejske saradnje u cilju promovisanja kulture i istorije, ali ne možemo da se ne zapitamo zašto je integralna kolekcija nedostupna za proučavanje, zašto nema javno dostupnih podataka o stanju galerije, zašto nemamo uvid u planove i na kraju najvažnije od svega – kada će i da li će galerija ponovo biti otvorena?
Niko zadovoljan
Sve ukazuje da ćemo još dugo čekati odgovore na ova pitanja, jer problem nije od juče, a nije ni prioritetan gradskim vlastima. O Galeriji fresaka se poslednji put ozbiljnije pisalo 2007. godine kada se u njen prostor (trebalo je biti privremeno) uselila radionica/ Centralni institut za konzervaciju Narodnog muzeja.
Smatramo da su ovim potezom oštećeni i matična kuća – Narodni muzej i njen proteže Galerija fresaka, jer niti je prostor galerije adekvatan i dovoljan za radionice restauratora muzeja niti su eksponati galerije zaslužili da budu izmešteni iz izložbenog prostora, takoreći poslati u potpalublje.
Ovakva odluka, pored toga što je bila skupa (zahtevala je značajna sredstva za adaptaciju prostora galerije kao i selidbu radionica sa jedne na drugu adresu) bila je i nekorisna jer je grad na taj način dvostruki gubitnik – finansijski i kulturološki.
Ironično, ovde nas iskustvo uči da to što je ideja glupa i skupa skoro da predstavlja garanciju da će biti sprovedena u delo. Nadajmo se da će slučaj Galerije fresaka, koja je zatvorena već dugih 18 godina, a bila je jedan od najlepših muzejskih prostora u gradu, biti drugačiji.
Evo vam prilika, gospodo, da dokažete to što stalno ističete – poštovanje srpskih tradicionalnih vrednosti. Obnovite Galeriju fresaka, otvorite je za javnost, to je mesto da se vode školska deca da vide nešto lepo i nešto nauče.
