Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz ministra finansija Sinišu Malog, jedan od najvećih promotera Beograda na vodi, veći i od formalno većinskog vlasnika te privatne firme Muhameda Alabara, izjavio je prošle sedmice da je taj projekat „srpskoj ekonomiji doneo 9,7 milijardi evra“. Tu procenu obelodanio je na svečanosti u novom hotelu Sent Ridžis u Kuli Beograd.
„Znate šta mi je večeras rekao (Alabar). Ovo je tek početak, tek ćete da vidite kako će da izgleda Beograd na vodi. Čestitam svim građanima, jer ovo će značiti jaču ekonomiju Srbije, više posla i više novca u našem budžetu. Lično sam blizu da ispunim sve svoje snove“, izjavio je Vučić, ne otkrivajući kako se došlo do tih 9,7 milijardi, već samo da je to procena londonske firme Oksera.
Ništa manje tajnovit nije bio ni ministar Mali. Na pitanje Insajdera koliko je država uložila, a koliko dobila i kako se došlo do procene da je Beograd na vodi toliko uvećao srpski BDP, on je rekao da je to procena „najbolje kompanije, specijalizovane za merenje direktnih i indirektnih efekata“. Nevolja je što je tu studiju, osim Vučića i Malog, malo ko video, a oni otkrivaju samo manje bitne detalje, poput Malog, koji kaže da su u računicu uključeni efekti na „građevinarstvo, rast broja turista, otvaranje novih radnih mesta i povećana naplata poreza“.
Za Malog 177 hektara zemljišta ne vredi „apsolutno ništa“
„Oni su, kao što znate, isplatili 30 miliona evra dividende, od čega je 9,7 miliona evra ušlo u budžet Srbije“, rekao je Mali. A na pitanje kolika je vrednost zemljišta, koje je Beogradu na vodi poklonila država, odgovorio je: „Evo, vi meni recite. Dakle, imali ste 500 i nešto, ako se ne varam, nelegalnih objekata i niko tu nije plaćao porez. Da li je neko (tu) mogao da gradi nešto? Nije. Koliko onda vredi to zemljište i kome vredi? Po meni, vredelo je nula, apsolutno.“
Evo, vi meni recite koliko vredi (zemljište koje je država poklonila Beogradu na vodi). Dakle, imali ste 500 i nešto, ako se ne varam, nelegalnih objekata i niko tu nije plaćao porez. Da li je neko (tu) mogao da gradi nešto? Nije. Koliko onda vredi to zemljište i kome vredi? Po meni, vredelo je nula, apsolutno
Siniša Mali
Za razliku od Malog, za koga 177 hektara građevinskog zemljišta na atraktivnoj lokaciji, koje je država poklonila Beogradu na vodi, nije vredelo „apsolutno ništa“, ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da je njegova tržišna vrednost između jedne i po i dve milijarde evra, dok redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije i profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Ognjen Radonjić smatra da ono vredi i više od toga.
„Država je kao manjinski vlasnik u zajedničku firmu unela javnu svojinu građana Srbije od 177 hektara građevinskog zemljišta, čija je tržišna vrednost veća od 3,5 milijardi evra i besplatno je ustupila većinskom arapskom partneru na 99 godina. Ključno pitanje je koliki je oportunitetni trošak tog zemljišta? Koliko bolnica, škola i vrtića je moglo da se sagradi ili ugroženih građana da dobije socijalnu pomoć da je država to zemljište prodala umesto što ga je poklonila? Trošak za društvo je i u tome što su na tom prostoru mogla da se izgrade javna dobra poput parkova, igrališta, opera, muzeja, visokoobrazovnih i naučnih institucija… Posledično, projekat je doprineo društvenom raslojavanju, jer su bez javnih dobara ostali široki slojevi društva, dok su se u naselje uselili najbogatiji pojedinci“, kaže Radonjić za Radar.
Moguće je da je ovaj projekat podigao srpski BDP i kroz pranje para i legalizaciju nezakonito stečenog novca, jer su procene da je samo u 2020. u Srbiji oprano između jedne i dve i po milijarde evra „prljavog“ novca
Ognjen Radonjić
Sagovornicima Radara, iako su svi ekonomisti, nije jasno kako je vlast došla do famoznih 9,7 milijardi evra, koliko je navodno taj „projekat veka“ povećao srpski BDP. Tim pre što su ukupni prihodi te firme, od osnivanja, u julu 2014, do kraja prošle godine iznosili milijardu evra (119,9 milijardi dinara) i skoro deset puta su manji od procenjenih efekata, koje navode zvaničnici. A stvarni doprinos svake kompanije BDP-u značajno je manji od njenih prihoda.
Uz detaljno objašnjenje kako se, po opšte prihvaćenoj metodologiji, izračunava bruto dodata vrednost i doprinos neke kompanije BDP-u, ekonomista Dragovan Milićević, koji je od 2012. do 2014. bio državni sekretar u Ministarstvu trgovine, utvrdio je za Radar, na osnovu finansijskog izveštaja, da je bruto dodata vrednost Beograda na vodi u 2023. bila oko 6,7 milijardi, a BDP oko 7,2 milijarde dinara ili oko 61.735.820 evra.
Srpski BDP bi više porastao da je država prodala, umesto što je poklonila zemljište strancima
Da je isti efekat Beograd na vodi imao svake godine, od osnivanja, ni tada njegov doprinos srpskom BDP-u ne bi bio veći od 620 miliona, što je 15,7 puta manje od Vučićevih 9,7 milijardi evra. Na stranu što su u prvih šest i po godina, do kraja 2020, ukupni prihodi bili 295 miliona evra, samo 23 miliona veći nego u 2023. Pa je tih godina i doprinos srpskoj ekonomiji bio neuporedivo manji.
Uz napomenu da će Beograd na vodi doprinositi BDP-u samo dok se stanovi budu gradili i da već sada tamo ima dosta praznih stanova, Milan Kovačević kaže da je šteta od tog projekta veća od koristi i da se meri milijardama evra. „Država je bila vlasnik tog zemljišta i mogla je da ga proda za najmanje milijardu i po ili dve milijarde evra. Za toliko bi se povećao i BDP, a još bi taj novac otišao u budžet. A tek koliko vredi zemljište, koje sada može da se pretvori u gradsko građevinsko bez plaćanja konverzije. To je praktično poklon države onima koji su unapred znali da se spremaju izmene zakona, kojima će konverzija biti ukinuta“, tvrdi Kovačević i precizira da zemljište danas vredi između četvrtine i trećine vrednosti stana. Zbog toga bi, kaže, Beograd na vodi, gde kvadrat stana košta oko 4.000 evra, morao da ostvaruje ogromnu dobit, „ako novac ne curi negde drugde“.
Šteta od tog projekta veća je od koristi. Država je bila vlasnik tog zemljišta i mogla je da ga proda za najmanje milijardu i po ili dve milijarde evra. Za toliko bi se povećao i BDP, a još bi taj novac otišao u budžet
Milan Kovačević
On smatra i da je bespredmetno pričati o BDP-u u zemlji u kojoj se on preko noći poveća sa 69,5 na 75 milijardi evra. „Pa, BDP bi porastao i da je vlast uklonila brdo, nastalo rušenjem potpornog zida u Grdeličkoj klisuri. Da je angažovano neko preduzeće da sruši to brdo, BDP bi bio uvećan za te troškove. A da li bi društvo imalo neku korist od toga? Ne, za toliko bi realno trebalo umanjiti BDP“, konstatuje Kovačević.
Da li se recept za pranje novca iz Dubaija primenjuje i u Beogradu na vodi
Naglašavajući da javnost ništa ne zna o pomenutoj analizi i da je teško reći da li je ona valjana, Radonjić kaže da dobra analiza mora da obuhvati sve koristi i troškove Beograda na vodi. „Tako smo ovde, verovatno, dobili cifru o uticaju ovog projekta na srpski BDP kroz zaposlenost, plate, poreze i profite. A da se tih 2.000 radnika nije zaposlilo u Beogradu na vodi, verovatno bi našli posao negde drugde, jer je na građevinskom tržištu manjak radne snage. Ukupan profit Beograda na vodi za ovih devet godina je oko 145 miliona evra, za dividende je izdvojeno 30 miliona, a u budžet je ušlo 9,7 miliona. Prvo pitanje je koliki se udeo profita i isplaćenih dividendi, ne računajući isplatu državi, uopšte zadržava u zemlji. Moguće je, takođe, da je ovaj projekat podigao srpski BDP i kroz pranje para, legalizaciju nezakonito stečenog novca. Prema proceni međunarodne organizacije Global Initiative Against Transnational Organized Crime samo je u 2020.u Srbiji oprano između jedne i dve i po milijarde evra `prljavog` novca. Takođe, prema izveštaju Organized Crime and Corruption Reporting Project, međunarodne mreže istraživačkih novinara iz maja ove godine pod nazivom Dubai Unlocked, Dubai je zbog garantovane finansijske diskrecije, niskih poreza i ekspanzije tržišta nekretnina omiljeno mesto za pranje i sakrivanje novca. U ove poslove su uključeni političari, narko-bosovi, poslovni ljudi optuženi za finansiranje terorizma“, ističe Radonjić.
Bespredmetno je pričati o BDP-u u zemlji u kojoj se preko noći on poveća sa 69,5 na 75 milijardi evra, poručuju ekonomisti. Da je vlast stvarno angažovala nekog da ukloni brdo nastalo kada je popustio potporni zid u Grdeličkoj klisuri, za te troškove bio bi uvećan i BDP, iako bi ga u suštini za toliko realno trebalo umanjiti
On ukazuje da se u tom izveštaju pominje da u Dubaiju agenti nekretnina ohrabruju klijente da kupuju imovinu za gotov novac, jer ih niko ne pita za njegovo poreklo. „Šuška se da je to slučaj i u Beogradu na vodi“, kaže Radonjić. „Drugo je pitanje da li su u ovaj obračun ušli, primera radi, monetarni benefiti i troškovi izmeštanja železničke i autobuske stanice. A voleo bih da znam i kako su izračunali koristi i troškove spomenika Stefanu Nemanji ispred zgrade bivše železničke stanice, kada se još ne zna koliko su koštali izrada i transport tog spomenika, jer je cena nezakonito proglašena državnom tajnom do sredine 2023. Iako je od isteka te zabrane prošlo više od godinu dana, mi i dalje ne znamo njegovu cenu, a čini se da ona nikoga više i ne zanima.“
U BDP ne ulaze nevidljivi troškovi degradacije životne sredine
Uz to, kaže, država je uložila dosta novca i u izgradnju lokalne infrastrukture. S druge strane, u BDP ne ulaze nevidljivi troškovi degradacije životne sredine i klimatskih promena, a taj sada ogoljeni, izbetonirani deo grada doprineo je promeni mikroklime i Beograd na vodi je postao najtopliji deo grada. „Naravno, u nevidljive troškove spada slom pravne države i gubljenje jednog ljudskog života kao posledica noćnog rušenja u Savamali. Kao i svaki kancer, i ovaj betonski ima tendenciju širenja kada se ne leči ili kada je kasno za lečenje. Troškovi nam tek nadolaze, posebno sa rušenjem kulturno-istorijskih spomenika poput Savskog mosta i Sajma. Dok je nama sva pažnja fokusirana na litijum, oni nam kroz noge proturaju kule i gradove“, zaključuje Radonjić.
Za Kovačevića je sporno i što je, suprotno ugovoru i važećim zakonima, kao vlasnik zemljišta na kome se grade stanovi u Katastru upisan Beograd na vodi. „To piše i u ugovorima kupaca stanova. I ne samo to, već su na to zemljište upisane i hipoteke“, tvrdi Kovačević, po čijim bi rečima korist od Beograda na vodi bila „da u budžet uplaćuje veću dividendu, jer bi onda ostali poreski obveznici mogli malo da se rasterete, ali se to, nažalost, nije dogodilo“.
Ukupno je u kasu države, čiji je udeo pre godinu dana povećan sa 32 na 33 odsto, Beograd na vodi po osnovu dividende do sada uplatio 9,9 miliona evra ili tek 6,7 odsto od ukupne neto dobiti od 147,2 miliona evra. U proseku svaki stanovnik Srbije dobio je po evro i po. Teško da iko tim novcem može da bude za promil bliži ostvarenju svojih snova, kao što predsednik Vučić tvrdi da je zbog Beograda na vodi blizu da ispuni „sve svoje snove“. Uprkos tome što je u budžet države čiji je predsednik, ta firma 2023. uplatila tri puta manje nego za plate 97 zaposlenih, a sedam i po puta manje nego što je naplatio većinski partner za kamate na pozajmicu sopstvenoj firmi, čija poslednja rata dospeva za dva meseca, u decembru 2024. Uprkos tome, predsednik Vučić, ministar Mali, predsednica parlamenta Ana Brnabić, a u poslednje vreme i premijer Miloš Vučević i ministar građevinarstva Goran Vesić Beograd na vodi posećuju sa toliko entuzijazma i promovišu ga kao da je to njihovo privatno, a ne preduzeće u kome država ima samo trećinu vlasništva, iako mu je besplatno prenela milijarde evra vrednu državnu imovinu, a onako usput potrošila nekoliko desetina miliona evra da od privatnih vlasnika otkupi nekretnine da i njih pokloni Beogradu na vodi, u kojem je od marta ove godine formalno vlasnik većinskog paketa od 67 odsto Eagle Hills Waterfront Investment LLC iz Abu Dabija, umesto Belgrade Waterfront Capital Invesmenta L. L. C. iz istog mesta.
Ukupan profit Beograda na vodi za ovih devet godina je oko 145 miliona evra, za dividende je izdvojeno 30 miliona, a u budžet Srbije je uplaćeno samo 9,9 miliona. Pitanje je, međutim, koliki se udeo profita i isplaćenih dividendi, ne računajući isplatu državi, uopšte zadržava u zemlji, poručuju ekonomisti
Kao što nijedan javno dostupni dokument ili studija ne podupiru tvrdnje zvaničnika o milijardama evra BDP-a, stvorenim u Beogradu na vodi, sa istom pažnjom kriju se i dokazi o tome koliko je taj projekat „od nacionalnog značaja“ do sada koštao poreske obveznike. A tek će da košta, jer u taj ceh valja dodati i uklanjanje starog Savskog mosta, Beogradskog sajma, rušenje stare i izgradnju nove autobuske stanice. O rušenju pravne države u izbornoj noći između 24. i 25. aprila 2016. da i ne govorimo.
