Na Dedinju, u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, tik uz gradilišta Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića, otvara se još jedno. Na njemu će luksuzni objekat zidati kompanija FPM Agromehanika, čiji je vlasnik Zvonko Gobeljić, još jedan biznismen očigledno blizak vlasti. Iako nije poznat široj javnosti, njegov uspon je krenuo još devedesetih, a čini se da danas doživljava procvat. Poseduje više od 20 firmi, dobija brojne poslove od države, a prihodi koje ostvaruju mere se desetinama miliona evra.
Samo je posao zamene brojila vredan čak 133 miliona evra, od čega je više od polovine pripalo Gobeljićevom EWG-u, a ostatak partnerima iz Energotehna – Južne Bačke. Nepisano je pravilo i da su na gotovo svim tenderima koje raspisuje država njegove firme bile jedini ponuđači. Uprkos tome Gobeljić se retko kad svrstava u grupu najistaknutijih biznismena bliskih vlasti, koji su u poslednjih desetak godina stekli enormno bogatstvo. A zapravo, sa njima ima mnogo toga zajedničkog. Istraživanje Radara pokazalo je da je vlasnik ili suvlasnik najmanje 25 firmi, koje se bave najrazličitijim delatnostima, od proizvodnje poljoprivrednih mašina i ambalaže od plastike, preko izgradnje zgrada, iznajmljivanja nekretnina i trgovine, do uzgoja živine i proizvodnje brojila za struju. Deo njih i više nego uspešno posluje sa državom, ostvaruje visoke profite, a uz sve to, kao po pravilu, gradi i na Dedinju.
133 miliona evra
EDS je platio zamenu brojila, više od pola te sume pripalo je Gobeljićevom EWG-u, a ostatak Energotehni Južna Bačka
Baš time se sada bavi Fabrika poljoprivredne mehanizacije Agromehanika, čija je osnovna delatnost, prema podacima iz APR-a, proizvodnja mašina za poljoprivredu i šumarstvo. Upravo toj Gobeljićevoj firmi je Opština Savski venac izdala građevinsku dozvolu, a onda i potvrdu o prijavi radova za izgradnju luksuznog kompleksa u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića. Sudeći prema dokumentaciji, gradnja objekta, koji će se sastojati od četiri lamele i isto toliko stambenih jedinica, počela je 19. septembra, a predviđeno je da radovi budu okončani za dve godine, u septembru 2026. Ceo kompleks imaće oko 2.300 kvadrata (1.020 iznad zemlje), a vrednost radova se procenjuju na 402,8 miliona dinara ili na više od 3,4 miliona evra.
Gužva na Dedinju
Zanimljivo je da u neposrednoj blizini Gobeljića zidaju ili imaju to u planu još tri dobro poznata srpska biznismena. Među njima i Milan Radoičić, za kojim se svuda, osim u Srbiji, traga zbog pogibije četiri osobe u oružanom sukobu u Banjskoj na Kosovu. Na njegovom placu na Dedinju će nići vila sa spoljašnjim bazenom, a kao investitor je navedena firma Danica park, koja je u vlasništvu još jednog poznatog biznismena, Davora Macure, vlasnika Alta Pay grupe. Osim što Radoičić i Gobeljić grade u istoj ulici, i zemljišta (sa objektima) im se vode na istoj adresi, a tik uz njih luksuzni objekat gradiće i Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića, na koga se u Katastru nepokretnosti, inače, ne vodi nijedna nekretnina u Srbiji. U neposrednoj blizini su zemljište i objekat u vlasništvu Nikole Petrovića, kuma predsednika Aleksandra Vučića, a jedna od parcela ranije je bila u vlasništvu firme ministra i funkcionera SPS-a Novice Tončeva.
Na Dedinju istu adresu Gobeljić deli sa Milanom Radoičićem, na čijem placu je kao investitor navedena firma Davora Macure, vlasnika Alta Pay grupe. Tik uz njih luksuzni objekat gradiće i Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića, a u neposrednoj blizini su zemljište i objekat u vlasništvu Nikole Petrovića
Gradnja u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića neće biti prvi građevinski „izlet“ Agromehanike na Dedinju. Ta Gobeljićeva firma završava izgradnju luksuznog objekta u Ulici Đorđa Radojlovića. Reč je o kompleksu koji se prema građevinskoj dozvoli sastoji od podruma, suterena, prizemlja i dva sprata, sa četiri stambene jedinice, a predračunska vrednost radova je oko 65 miliona dinara ili oko pola miliona evra. Koliko je ovaj projekat na kraju koštao, nije poznato.
Građevina, ipak, nije primarni sektor kojim se bavi FPM Agromehanika. Njena delatnost je prevashodno proizvodnja mašina za poljoprivredu i šumarstvo, a delove i vozila prodaje, održava i popravlja i Ministarstvu za životnu sredinu, brojnim javnim i komunalnim preduzećima, Insfrastrukturi železnice Srbije. U tom poslu nema nikakvu konkurenciju i zarađuje milione.
Milionski tenderi bez konkurencije
Istraživanje Radara pokazuje da je tokom prošle godine Agromehanika dobila najmanje 20 poslova od države u vrednosti od oko 18,5 miliona evra. Preko nje su nabavljana vozila za odnošenje i prikupljanje otpada, teretna vozila, auto-čistilice, mini-smećari… I na svim tim tenderima uvek je bila jedini ponuđač, iako Zakon o javnim nabavkama naručiocu (državi, lokalnim samoupravama i njihovim preduzećima) nalaže da obezbedi konkurenciju u postupcima javnih nabavki.
Spisak firmi u vlasništvu Zvonka Gobeljića
FPM Agromehanika, Ekstra-pet, New Kneževac Real Estate, Marnex, DJV 12, BKA 28, Hempro AD, Projektomontaža, Ekstra-pet-pak, Infinity properties, Voda Vrnjci, BTX Properties, FPM logistički centar, Tularis trade, Project 034, Komel, Velkan Trading limited (Kipar), Spruce Enterpises limited, Sloga ad Kać (86,94 odsto vlasništva), EWG (50 odsto), Ekonomski institut (47,46 odsto), Rudo AD Niš (32,1 odsto), Farma coop Kać (21 odsto), River city (39,9 odsto), Inter pet
Gotovo je izvesno da ova Gobeljićeva firma još veći profit može očekivati ove godine, jer su u prvih devet meseci prihodi od poslova sa državom veći nego tokom cele prošle godine. Na 17 tendera Agromehanika je bila jedini ponuđač, a kada se sabere vrednost svih sklopljenih ugovora, dolazi se do cifre od oko 30 miliona evra.
Paralelno sa prihodima, raste i neto dobit, koja je 2023. dostigla rekord od skoro devet miliona evra i bila je skoro 16 puta veća nego godinu dana ranije, kada je profit bio 570.000 evra. I ranije je firma svom vlasniku stvarala profit, 2020. oko 830.000 evra, a naredne godine 1,4 miliona evra.
U centru pažnje javnosti našla se kada je Agromehaniku, zajedno sa JP Pošta Srbije, tužila izraelska kompanija XYA Dorćol. U zvaničnoj dokumentaciji Pošte piše da Izraelci traže „poništaj odluke, utvrđenje ništavosti ugovora i ispunjenje obaveze u vrednosti od 6.155.000 evra“. S druge strane, Nova ekonomija je objavila da je XYA Dorćol podneo tužbu kojom je tražio da Privredni sud poništi odluku Pošte, kojom je Agromehanika proglašena za najpovoljnijeg ponuđača za kupovinu prostorija tog javnog preduzeća na Vračaru i da se obaveže da taj prostor proda izraelskoj firmi. U suprotnom, ako bi sud odbio ovaj zahtev, XYA je od Pošte tražio da im isplati odštetu od 15 miliona evra. Ta firma u tužbi navodi da je prilikom otvaranja pisanih ponuda, između ostalih otvorena i ponuda Agromehanike, za koju je Komisija konstatovala da je „neuredna“ i da njome nije ponuđena cena, već je Agromehanika navela da nudi za 1.000 evra više od najviše ponude koju bilo ko drugi bude dao. Ovaj predmet je sad pred Privrednim apelacionim sudom.
Firme bivšeg predsednika UO Diposa i prvog čoveka Sava osiguranja i Vojvođanske banke bave se najrazličitijim delatnostima, od proizvodnje poljoprivrednih mašina i ambalaže od plastike, preko izgradnje zgrada, iznajmljivanja nekretnina i trgovine, do uzgoja živine i proizvodnje brojila za struju. Mnoge od njih posluje sa državom i ostvaruje visoke profite
Na sajtu APR-a navodi se da je FPM Agromehanika u vlasništvu firme Ekstra-pet, iza koje stoji Velkan Trading limited, kompanija registrovana na Kipru. U bazi stvarnih vlasnika navodi se da je ona u vlasništvu Gobeljića, koji je na Kipru, zajedno sa Draganom Zarićem, registrovao još jednu firmu, Spruce Enteprises limited, koja je vlasnik srpskog preduzeća Inter-pet za proizvodnju ambalaže od plastike.
Ogromna zarada od brojila i partnerstvo sa Zbiljićem
Poslove od države dobijale su i druge Gobeljićeve firme, Voda Vrnjci i EWG, koju je Zvonko kupio sa bratom Ljubinkom u martu 2023. Baš negde u to vreme je i Elektrodistribucija Srbije raspisala javni poziv za „radove na izmeštanju mernih mesta i zameni mernih uređaja“, odnosno brojila. Iako je reč u izuzetno vrednom ugovoru, odnosno okvirnom sporazumu, na tender se javio samo jedan ponuđač, konzorcijum EWG i Energotehnike – Južna Bačka, čiji vlasnik Dragoljub Zbiljić takođe važi za biznismena bliskog vlastima. EDS je sa tim konzorcijumom sklopio sporazum vredan više od 15,5 milijardi dinara ili oko 133 miliona evra. Kako je došlo do toga da se za tako vredan posao javi samo jedan ponuđač i to tandem dve firme očigledno bliske vlastima, možemo samo da nagađamo.
EWG je od 2020. do 2023. ostvarivao dobit od nekoliko desetina do najviše 290.000 evra. Poslednji put, starim vlasnicima je 2022. obezbedio neto profit od 135.000 evra (15,9 miliona dinara), da bi već u 2023, nakon što ga je preuzeo Gobeljić, profit ekspresno skočio skoro 3.500 procenata, na 4,8 miliona evra (567 miliona dinara).
Paralelno sa prihodima, raste i neto dobit Agromehanika, koja je 2023. dostigla rekord od skoro devet miliona evra i bila je skoro 16 puta veća nego godinu dana ranije, kada je profit bio 570.000 evra. Ta firma delove i vozila prodaje i Ministarstvu za životnu sredinu, brojnim javnim i komunalnim preduzećima, Insfrastrukturi železnica Srbije…
Gobeljić je suvlasnik i Ekonomskog instituta. U tom akcionarskom društvu, prema podacima iz Centralnog registra za hartije od vrednosti, poseduje najveći udeo od 47,46 odsto. Taj institut je, zajedno sa firmom CTM Partners, 30. septembra dobio posao procene vrednosti imovine, obaveze i kapitala od JKP Vodovod i kanalizacija Obrenovac, vredan oko 6,96 miliona dinara. I ovde je Gobeljićeva kompanija bila jedini ponuđač. Isto se dogodilo na tenderu koji su raspisale Beogradske elektrane. I tu je Ekonomski institut, zajedno sa firmom Parker Russell, dobio posao procene vrednosti imovine za 9.990.000 dinara, a da se na tom tenderu nije javila nijedna druga kompanija.
Sa malo para do velike imovine IMR-a
U poslednjih pola godine ovaj biznismen osnovao je nekoliko firmi koje se bave izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada. To je slučaj sa firmama New Kneževac Real Estate, DJV 12 i BKA 28, a tek će se videti za koje projekte su one namenjene. Tako je u decembru 2019. kupio B23 Office park, čuvenu poslovnu zgradu sa helidromom na Novom Beogradu, preko kompanije Institucija za izgradnju i upravljanje nekretninama, koju je osnovao nekoliko meseci ranije. Prema podacima iz Katastra, sada su njeni vlasnici AIK banka i Milšped.
Inače, Gobeljić je preko firmi Hempro i Instituta za izgradnju grada pre pet godina kupio i nekadašnji industrijski gigant IMR, a sa njim je dobio i 20 hektara zemljišta u Rakovici. Osim poslovnog kompleksa koji se tu nalazi, imovina tog preduzeća bili su i samački hotel i upravna zgrada u Rakovici, ali i izdvojeni proizvodni kompleks u zlatiborskom selu Šljivovica, odnosno kompleks na lokaciji Ljubiš. IMR je prodat u stečajnom postupku za 1,1 milijardu dinara ili za nešto više od devet miliona evra, a procenjena vrednost je bila skoro tri puta veća, 2,93 milijarde dinara.
4,8 miliona evra ili 567 miliona dinara
bila je neto dobit EWG-a u 2023, kada je tu firmu preuze Zvonko Gobeljić. Godinama pre toga njen profit bio je u rasponu od nekoliko desetina do najviše 290.000 evra
Iako je još 90-ih bio predsednik Upravnog odbora DIPOS-a, potom direktor Sava osiguranja, a kasnije i čelni čovek Vojvođanske banke, i mada je u nekoliko navrata kupio neka poznata državna preduzeća i objekte, Gobeljić je uspeo da ostane nepoznat za širu javnost. Njegov poslovni uspeh i milioni koje su zaradile firme čiji je vlasnik, verovatno mogu da se mere sa onim što su ostvarile kompanije mnogo poznatijih biznismena, poput Željka Drčelića, Ostoje Mijailovića, a možda čak i dvojca iz Milenijum tima, Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka. A sve to teško da bi uspeli da nisu uvezani sa vlašću.
Zvonko Gobeljić za Radar: Nikada ni sa kim iz vlasti ni kafu nisam popio
Zvonko Gobeljić kaže za Radar da je njegova firma u skladu sa zakonom dobila sve dozvole za gradnju kompleksa na Dedinju, te da nije neobično što se bavi izgradnjom. On navodi da ona jeste registrovana za proizvodnju mašina za poljoprivredu i šumarstvo, ali i za još 125 delatnosti.
„U okviru te (glavne) delatnosti delimo 300-400 plata. Ne može od toga da se živi“, napominje on.
Gobeljić je potom upitao odakle nam pravo da pišemo o građevinskom poduhvatu njegove firme. „Moja firma, radim šta ja hoću. Zašto da pišete o tome. To je 2.000 kvadrata. Ja vas pitam zašto ste vi jutros doručkovali pogačice sa sirom, a znate koliko su zdrave veganske. Što mi se mešate u te stvari? Nije pristojno. Da smo mi uradili nešto? Okrenite se u Beogradu, pogledajte šta se sve radi. Krv smo propljuvali da dobijemo sve papire“, ističe on.
Na našu konstataciju da je neobično i da je Agromehanika dobila 20 poslova od države, a da na tenderima nije imala konkurenciju, Gobeljić odgovara da je „ta fabrika promenila DNK zaječarskog regiona“.
Preko firmi Hempro i Instituta za izgradnju grada ovaj biznismen pre pet godina kupio je i nekadašnjeg industrijskog giganta IMR, a sa njim je dobio i 20 hektara zemljišta u Rakovici. To nekada društveno preduzeće kupio je u stečajnom postupku za 1,1 milijardu, iako je njegova procenjena vrednost bila skoro tri puta veća, 2,93 milijarde dinara
„To je sve robotizovano. Preuzeli smo je u pepelu. Vidite da li su ljudi zadovoljni, da li su građani zadovoljni, da li je bilo ko. Nek se pojavi hiljade i hiljade ljudi na tenderima. Šta ću im ja? Nekad se pojavi, nekad se ne pojavi. Šta ću im ja“, upitao je Gobeljić.
Na našu konstataciju da je to protivno zakonu i da je naručilac dužan da obezbedi konkurenciju, sagovornik Radara odgovara: „Uzmite, molim vas, podnesite krivične prijave protiv tih koji nisu obezbedili konkurenciju. Šta mi znamo? Taj ko raspiše tender, on je odgovaran za to.“
Govoreći o tenderu vrednom 15 milijardi dinara, na kojem je dobio posao sa Južnom Bačkom, na kome prema Odluci o dodeli ugovora nije imao konkurenciju, Gobeljić kaže da postoje nadležne institucije, komisije, stručne službe…
„Vi ste krenuli od neke kuće i počeli ste meni da postavljate pitanje i tražite moj DNK. Postoje nadležne institucije. Imamo fabriku, proizvodimo brojila i ponosni smo na to. Šta da vam kažem drugo. Ne znam koliko smo naplatili od države. Jedva plate plaćamo“, kaže i precizira da su na tom tenderu učestvovale tri firme iz Republike Srpske i Meter kontrol, za koju tvrdi da je u vlasništvu Vojina Lazarevića.
Na pitanje Radara da li za njega može da se kaže da je blizak vlasti, Gobeljić odgovara:
„Reći ću vam samo ovako – nikada, nikada, a danas sam spreman da sa vama odem na poligraf, nikada nisam popio ni sa kim kafu. Nemam nijedan telefon bilo koga. Dajem vam časnu reč. Nikada u životu nisam video tog Zbiljića. I šta sada? Pa kažu, kako se niste upoznali? Pa šta imam ja, stručne službe rade svoj posao.“