Kada se najavljuje filmski festival, najpre se objavljuje ko su selektori i koji će filmovi biti prikazani. Nekoliko meseci pre početka 17. leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije LIFFE u medijima se pojavila vest da je posle 13 godina umetnički direktor festivala Darko Bajić, naš proslavljeni reditelj i profesor na FDU, razrešen dužnosti. Vest ne bi bila toliko zapažena jer je prosto prirodno da se umetnički direktori i filmski selektori smenjuju posle određenog vremena i da se daje šansa drugima. Ovde je problem bio ozbiljniji jer je istovremeno povučena i nagrada „Živojin Žika Pavlović“ za regionalnu selekciju, ustanovljena dolaskom Bajića na LIFFE. Pored nje, povučena je i nagrada koja nosi ime jednog od naših najznačajnijih reditelja, a to je nagrada „Dušan Makavejev“ ustanovljena tek prošle godine za internacionalnu takmičarsku selekciju „Divlji film“.
Kada smo pitali predsednika Odbora festivala Dragana Jovića, rekao nam je „da je odluka porodice Žike Pavlovića bila da povuku nagradu i da se više ne dodeljuje na LIFFE“. Sama koincidencija odlaska Bajića i povlačenja nagrade mogla bi delovati zbunjujuće dok nam Nenad Pavlović, scenarista i reditelj, inače pravni naslednik nagrade svog oca Žike Pavlovića, nije objasnio da je inicijativa krenula od Darka Bajića koji ih je pozvao da budu deo koncepcije LIFFE koju je on postavio i da je posle uspešne saradnje i njegovog odlaska porodica odlučila da povuče nagradu. Ovo nije prvi put kod nas da se dešavaju slične situacije da kada dođe novi selektor festival briše postojeće selekcije i ukida priznanja. Da bude jasnije o čemu pričamo, najuticajniji festival, u Kanu koji, kako je dovodio nove selektore, ponekad bi dodavao nove programe, ali nikako nije ukidao prethodno uspostavljene selekcije ili nagrade. Nažalost, mi nismo Francuska i nemamo Kan.
Prestankom saradnje s producentskom kućom „Medžik lajn“ Darka Bajića i producentkinje Darje Bajić Božović, Festival se našao u nezavidnoj situaciji kako i s kime dalje
Drugo, naše male čarke i razlazi u kulturnim krugovima nisu čak ni toliko problematični koliko kaljanje najznačajnijih srpskih, nekada jugoslovenskih sineasta, kao što su Pavlović i Makavejev. Može festival ili porodica da odustane od nagrade i tako izbriše ime onih koji su uzor našim mladim filmadžijama i koji i dan-danas pronose slavu srpskog filma u svetu, jer boljih nema a izgleda da ih uskoro neće ni biti. Nanosi se šteta srpskoj filmskoj zaostavštini i sećanju na u pravom smislu velikane srpske kinematografije. Kako je to kod nas zakonski regulisano, pravo na ime pokojnika ima porodica a ne država čiji su oni deo kulturne baštine. Dobra vest u slučaju nagrade Žike Pavlovića, prema rečima reditelja Nenada Pavlovića je da će ona nastaviti da se dodeljuje s novim filmskim festivalom koji uskoro pokreće Darko Bajić. Podsetimo još da je LIFFE pre dve godine objavio izuzetnu monografiju o Žiki Pavloviću Kino poeta velikog crnila na kojoj je rađeno nekoliko godina i u kojoj su učestvovala najznačajnija imena srpskog filma.
Prestankom saradnje s producentskom kućom „Medžik lajn“ Darka Bajića i producentkinje Darje Bajić Božović, Festival se našao u nezavidnoj situaciji kako i s kime dalje. Rešenje su pronašli ovoga puta u tročlanom umetničkom savetu koji čine: Miroljub Vučković, nekadašnji dugogodišnji selektor Festa i saradnik brojnih svetskih festivala; Ines Tanović, poznata bosanskohercegovačka rediteljka s dobrim konekcijama sa Sarajevo film festivalom i Igor Mirković, hrvatski reditelj koji 25 godina vodi Motovun film festival, jedan od najmanjih ali i najpoznatijih i najrespektabilnijih festivala regiona. Izbor od tri člana sa zapaženim iskustvima na razvoju regionalnih festivala čini se kao dobitna kombinacija jer, podsetimo, LIFFE je pozicioniran kao festival režije koji okuplja autore i filmove iz regiona.
Kratak rok za pripremu festivala, ali i njegovo podizanje na noge, odnosno rebrendiranje, može objasniti zašto je umesto svetske premijere ili premijere filma iz ovogodišnje produkcije na otvaranju, prikazan vremešni i jedan od značajnih filmova Gorana Paskaljevića Čuvar plaže u zimskom periodu sa restaurisane kopije.
Čuli su se predlozi da se u filmskom programu nađu Čuvari formule Dragana Bjelogrlića ili srpska premijera filma Majka Mara Mirjane Karanović, ali se od njih odustalo jer je saradnik na scenariju u oba slučaja bio selektor Sviličić
Od ove godine, festival će dodeljivati priznanje „Otisak Gorana Paskaljevića“ autorima koji se ističu autentičnim stilom, izgrađenim filmskim jezikom i originalnošću. Član Umetničkog saveta Miroljub Vučković dogovorio se sa suprugom pokojnog Gorana Paskaljevića, Francuskinjom Kristin Paskaljević, da se svake godine dodeljuje skulptura sa motivom iz nekog od mnogobrojnih Paskaljevićevih filmova. „Ove godine je nagrada inspirisana filmom Tango argentino zato što smo se Goran i ja upoznali preko tog filma pre 30 godina“, rekla je Kristin uručujući nagradu prvom laureatu „Otiska“ reditelju Vladimiru Perišiću. Vučković je objasnio da to „nije nagrada za životno delo koja bi ukazivala na nestanak sa životne scene. Dobitnika treba da karakteriše autentičan filmski rukopis, pogled na svet iz kojeg isijavaju humanost, radost života, razumevanje, talenat i prijemčivost za publiku“. Nagrada je novčana u iznosu od 300.000 dinara, a novac u podjednakom iznosu daju gospođa Kristin Paskaljević i Grad Leskovac.
Direktorka festivala Sanja Conić izjavila je za Radar: „Festivali su živi organizmi. Promene su dobre a to je i ovaj festival pokazao. Stigla je jedna nova energija i imali smo festival sa puno gostiju. Zahvaljujem se Darku Bajiću za sve što je učinio za festival i porodici Pavlović jer su bili značajan deo festivala. Takođe se zahvaljujem Kristin Paskaljević koja je pomogla novoosnovanu nagradu ’Otisak Gorana Paskaljevića’. Nastavljamo dalje i festival ne sme da stane.“
Istovremeno u Glavnom takmičarskom programu, čiji je selektor treću godinu zaredom Ognjen Sviličić, regionalni reditelj i u poslednje vreme sve više scenarista, učestvovao je Perišićev film Loust Country koji je na kraju i pobedio. Pored njega, u selekciji prikazani su slovenački filmovi Pero Damjana Kozolea, Uzor Nejca Gazvode, hrvatski Samo kad se smijem Vanje Juranić, Sveta obitelj Vlatke Vorkapić, crnogorski Živi i zdravi Ivana Marinovića, bosanskohercegovački Ekskurzija Une Gunjak, severnomakedonski Domaćinstvo za početnike Gorana Stolevskog, srpski Radnička klasa ide u pakao Mladena Đorđevića i 78 dana Emilije Gašić. Sviličić je naveo da pomenutu selekciju spaja motiv porodice i porodičnih odnosa.
Pre početka prikazivanja filmova iz takmičarskog programa puštana je po jedna video-izjava saradnika Gorana Paskaljevića. U znaku odavanja počasti slavnom reditelju, otvaranje festivala proteklo je uz izvođenje muzike iz njegovog filma, dodelu pomenute nagrade i govore Paskaljevićevih saradnika, najpre Irfana Mensura koji je bio i član žirija. Tokom festivala promovisana je i knjiga Tatjane Nježić Goran Paskaljević: Velikan filmskog platna, priređene su dve izložbe u holu Kulturnog centra Leskovac s filmskim plakatima i fotografije iz Paskaljevićevih igranih ostvarenja i sa snimanja filmova, kao i novinski tekstovi o njegovoj karijeri. Autorka izložbi je Maja Medić. Prikazana su još dva rediteljeva filma, Tango argentino i Zemlja bogova. Nekako se stekao utisak da je promocija nove nagrade i rebrendiranje festivala pomalo skrenulo pažnju sa aktuelnih filmova. Ako se stavimo u poziciju ljudi iz organizacije festivala, možemo razumeti njihovu odluku i takav pristup.
Od ove godine, festival će dodeljivati priznanje „Otisak Gorana Paskaljevića“ autorima koji se ističu autentičnim stilom, izgrađenim filmskim jezikom i originalnošću
Čuli su se predlozi da se u filmskom programu nađu Čuvari formule Dragana Bjelogrlića ili srpska premijera (posle sarajevske i hercegnovske) filma Majka Mara Mirjane Karanović, ali se od njih odustalo jer je saradnik na scenariju u oba slučaja bio selektor Sviličić.
Umesto ranije internacionalne takmičarske selekcije „Divlji film“ uvedena je regionalna „Mladi autori u fokusu“, u okviru koje su prikazani prvi ili drugi film autora iz istočne Evrope, selektora Ivana Bakrača i Pavla Vučkovića. Zatim program „Regionalni studentski filmovi“, selektora Pavla Vučkovića i revijalni program „Bindžuj“ od četiri serije iz Srbije i regiona koje do sada nisu prikazane. U celini 17. LIFFE je prošao uspešno, uz sve teškoće sa kojima se susreo i uz jako dobru festivalsku organizaciju. Vidna je bila požrtvovanost i nadljudska energija Miroljuba Vučkovića koji je išao s jutarnjih konferencija na tribine i promocije knjiga, na najavu filmova takmičarskog programa, zatim kratke Q&A segmente i još mnogo šta. Bez njega, čini se, da bi festival potpuno drugačije izgledao.
Dobra vest u slučaju nagrade Žike Pavlovića, prema rečima reditelja Nenada Pavlovića je da će ona nastaviti da se dodeljuje s novim filmskim festivalom koji uskoro pokreće Darko Bajić
Nagrade
Gran pri za najbolju režiju na 17. LIFFE dobio je film Vladimira Perišića Lost Country. Žiri u kojem su bili glumac Irfan Mensur i reditelji Ivan Ikić i Predrag Ličina, ocenio je da je Perišićev film „vešto snimljena epoha iz bliske prošlosti u bližim planovima jer širi kadrovi i nisu toliko potrebni kad imate ovakve glumačke bravure“. Druga nagrada za režiju pripala je bosanskoj rediteljki Uni Gunjak za film Ekskurzija, a treću nagradu za režiju dobio je Mladen Đorđević za Radnička klasa ide u pakao. Napomenuto je da su odluke donete nikada brže i jednoglasno.
Žiri programa „Mladi autori u fokusu“ – Maša Nešković, Vuk Ršumović i Maja Medić jednoglasno je odlučio da nagradu za najbolji film dodeli ostvarenju Rana oklevanja turskog reditelja Selmana Nadžara, koji smo mogli da gledamo na festivalu Slobodna zona prošle godine i nedavno na Paliću.
Žiri Nagrade za najbolju režiju studentskog filma – Predrag Đurđević, Dženan Esko, Miloš Vlalukin dodelio je priznanje ostvarenju Svakako ću da krvarim Sare Radulović. Druga nagrada za režiju studentskog filma pripala je filmu Joža Jana Krevatina, a treća Kristijanu Bernardu Irglu za ostvarenje Alenka.
Proslavljena glumica Mirjana Karanović dobitnica je specijalnog priznanja za afirmaciju regionalne filmske umetnosti u svetu na 17. leskovačkom festivalu filmske režije. Mirjana Karanović je istakla da se dosta trudila kroz svoju karijeru, da je dosta putovala i da je ponosna što je od jugoslovenske postala regionalna glumica. Ovo priznanje prvi put se od postanka LIFFE-a dodeljuje od strane festivala. I glumica je zahvalila svima proglasivši festival završenim.
