Na tekst redovnog člana SANU i profesora Elektrotehničkog fakulteta Slobodana Vukosavića, sa nadnaslovom Šta ko dobija od projekta Jadar – kompaniji zarada, režimu vlast, građanima zagađenje i naslovom Klopka za struku reagovala je kompanija Rio Tinto. Odgovor objavljujemo u celini.
U autorskom tekstu akademika SANU Slobodana Vukosavića pod nazivom Klopka za struku izneti su brojni netačni navodi o projektu Jadar, koje je kompanija Rio Tinto prinuđena da demantuje.
Akademik Vukosavić u članku, između ostalog kaže: „Zastrašujuće zvuči i najava da će planirani rudnik u Jadru u nekim situacijama morati da ispušta neprečišćene (toksične) jamske vode u okolinu, uz obrazloženje da bi drugačije projektovanje kršilo princip inženjerske racionalizacije. Treba se kloniti investitora za koje je viši stepen zaštite životne sredine neracionalan.“
Pomenuti navod autora je, najblaže rečeno, tendenciozan jer autor čak i ne pokušava da informiše zainteresovanu javnost na koje situacije se ovi navodi odnose. Navedeno se jedino može odnositi na udesni scenario koji podrazumeva padavine kakve se mogu dogoditi jednom u sto godina. U ovom udesnom scenariju planirano je otpuštanje određene količine neprečišćene vode kao zaštitna mera kako se ne bi narušila stabilnost samih sabirnika otpadnih voda i čitavog kompleksa. U tom slučaju se ne narušava stanje životne sredine pošto je u tim padavinskim uslovima razblaživanje voda u lagunama toliko da koncentracije ne mogu narušiti stanje okolne životne sredine.
Projektna dokumentacija za projekat Jadar bazirana je na osnovu deset puta više uzoraka u odnosu na bilo koji projekat koji je ikada realizovan u Srbiji. Sprovedeno je na hiljade istraživačkih eksperimenata, od čega samo 200 eksperimenata sa sumpornom kiselinom
Navodi autora da je navedeno rešenje razvijeno jer „bi drugačije projektovanje kršilo princip inženjerske racionalizacije“ i da se „treba kloniti investitora za koje je viši stepen zaštite životne sredine neracionalan“, potpuno su neosnovani, nenaučni i u osnovi zlonamerni. Projektom Jadar predviđena je primena svih mera zaštite životne sredine u skladu sa najvišim standardima kako bi svi parametri tokom svih faza razvoja projekta bili u okviru ili značajno ispod granica koje propisuju zakoni Republike Srbije i najviši standardi EU.
Autor u članku bez ikakvih osnova navodi da projekat Jadar „protivno najvišim standardima predviđa deponije i ispuštanje vode u okruženje“. Autor za ove navode nije ponudio nikakav naučno utemeljeni ili bilo kakav argument. Projekat Jadar projektovan je u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine Evropske unije i Republike Srbije. Objavljeni i javno dostupni nacrti studija za procenu uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar detaljno analiziraju tehničko rešenje, utvrđuju potencijalne probleme i predlažu mere zaštite u skladu sa najvišim standardima.
Autor u članku navodi da je „prioritet u projektovanju predvidivost, pouzdanost i povoljan odnos koristi i štete, dok se nova i originalna rešenja najpre testiraju i dokazuju na mestima gde ne ugrožavaju ljude“. Autor dalje zaključuje da „mnoge velike kompanije smatraju da se neispitana rešenja mogu proveravati u malim i potčinjenim zemljama“, neosnovano dovodeći u vezu ovaj svoj zaključak sa projektom Jadar.
Rio Tinto je za potrebe prerade minerala jadarita koji je, kao što je poznato, jedinstven u svetu, u geološka istraživanja i studije vezane za projekat Jadar do sada investirao više od 500 miliona dolara. U okviru tog procesa razvijen je i namenski inovativni tehnološki proces u Razvojno-tehničkom centru Bundora u Melburnu. Četiri kampanje testiranja procesa na poluindustrijskom pilot-postrojenju i preko 2.000 hemijskih analiza obavljeno je u sigurnom okruženju, sa ciljem da se potvrdi tehnička izvodljivost i adekvatnost dobijanja tri finalna proizvoda iz rudnika, uključujući pet nezavisnih eksternih verifikacija. To znači da su, suprotno navodima autora, rešenja koja bi se primenjivala u okviru projekta Jadar temeljno testirana. Ovakav pristup, koji predstavlja primer simbioze nauke i inženjerske struke, doveo je do značajnih unapređenja tehnologije proizvodnog procesa, kao i u oblastima bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite životne sredine. Rešenja u svim segmentima zadovoljavaju standarde koje propisuju regulative Srbije i EU, dok su određene vrednosti značajno ispod granica koje su propisane ovim standardima.
Primer simbioze nauke i inženjerske struke doveo je do značajnih unapređenja tehnologije proizvodnog procesa, kao i u oblastima bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite životne sredine. Rešenja u svim segmentima zadovoljavaju standarde koje propisuju regulative Srbije i EU, dok su određene vrednosti značajno ispod granica koje su propisane ovim standardima
Međunarodni tim stručnjaka je do sada izveo oko 2.000 testova kako bi se potvrdila tehnička održivost proizvodnje tri finalna proizvoda iz rude jadarit. Projektna dokumentacija za projekat Jadar bazirana je na osnovu deset puta više uzoraka u odnosu na bilo koji projekat koji je ikada realizovan u Srbiji. Sprovedeno je na hiljade istraživačkih eksperimenata, od čega samo 200 eksperimenata sa sumpornom kiselinom. Na osnovu svega navedenog, dovođenje u vezu projekta Jadar sa „neispitanim rešenjima“ koja se testiraju u „malim i potčinjenim zemljama“ potpuno je neosnovano i neodgovorno od strane autora.
Autor u članku navodi da „Srbija raspolaže iskustvom u inženjeringu, projektantima, ekonomistima i stručnjacima za privredno pravo, ali se njihovo mišljenje suzbija i omalovažava“, na osnovu čega, bez ikakvih iznetih argumenata, zaključuje da „oni lako uočavaju da je projekat Jadar neisplativ“. Javno dostupne procene nezavisnih eksperata, uključujući i Procenu ekonomskog uticaja Projekta litijuma i borata „Jadar“ koju potpisuje vodeća globalna konsultantska kuća ERGO Group, pokazuju suprotno. Razvoj projekta Jadar doneo bi konkretne i vidljive ekonomske koristi, kako nacionalnoj, tako i lokalnoj privredi, između ostalog, kroz takse, poreze i doprinose, kroz potražnju za lokalnim proizvodima i uslugama, i stvaranjem novih radnih mesta, omogućavajući lokalnom stanovništvu, budući da je reč o podzemnom rudniku, da nastavi da se neometano bavi poljoprivredom i drugim delatnostima. Primetno je i da upravo autor svako drugačije ekspertsko mišljenje suzbija i omalovažava i to ne na osnovu stručnih, odnosno naučnih argumenata.
Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koje zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.
