Na dan kada se ovaj broj Radara bude našao na kioscima, Savezna Republika Nemačka će obeležavati trideset četvrtu godišnjicu ujedinjenja. Tom činu je godinu dana ranije doslovno i simbolički prethodio pad Berlinskog zida, kao što će, uostalom, ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke biti politički, ekonomski, pa i simbolički zamajac zlatnom dobu Evropske unije. Evropska porodica naroda danas prilično je podeljena, a i u njenoj najmoćnijoj članici vladaju društveno-političke tenzije. Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad je te 1990. godine imala 24 leta i kao svršena slavistkinja iz istočnog dela buduće države je gest ujedinjenja posmatrala mladalačkim očima. Tri godine kasnije, postaće polaznica Diplomatske akademije u Bonu, da bi diplomatsku karijeru započela 1995. godine. U Srbiji je na trenutnoj funkciji od 2022. godine, a za Radar je govorila o stanju u EU, Nemačkoj, ali i o stavu zvaničnog Berlina i zapadnog dela međunarodne zajednice o stanju demokratije u Srbiji, uticaju kosovskog i litijumskog pitanja na te kompleksne procese, sopstvenoj saradnji sa zvaničnim Beogradom…
Kako se sećate perioda od pre tridesetak godina?
Mislim da je svako sasvim individualno doživeo ponovno ujedinjenje Nemačke, a još više pad Berlinskog zida u novembru 1989. godine. Za mene su se u to vreme pomešali neverica što se nešto zaista suštinski menja i radost zbog svega što je tada postalo moguće sa pitanjem gde će biti moje mesto u tom novom svetu. Bilo je jednostavno preplavljujuće.
Da vam je, kao tada svršenoj slavistkinji, neko rekao da će se 2024. godine Rusija udaljiti od Zapada, čini se nepovratno, da će Evropska unija biti u problemima, a da će Nemačka kao njen motor imati vladu čija podrška trpi sleva i zdesna, da li biste poverovali?
Vreme ponovnog ujedinjenja, to jest kraj 1980-ih, obeleženo je padom Berlinskog zida i krajem Gvozdene zavese. Pokrenulo se nešto novo na Istoku Evrope, postojala je čežnja za slobodom, za prevazilaženjem blokovskog razmišljanja i diktiranog prijateljstva među određenim narodima. Bilo je to vreme novog početka za milione ljudi. I da, bilo je to vreme očekivanja da mir u Evropi više neće biti ugrožen i da će se globalni izazovi rešavati zajedno. Izazove sa kojima se danas suočavamo, od kojih navodite samo nekoliko primera, u toj konstelaciji, valjda, niko nije mogao predvideti.
Pokrajinski izbori u Nemačkoj u poslednjih mesec dana su pokazali dalji rast AfD-a, kao u Tiringiji i Saksoniji, ali i pobedu SPD-a nad AfD-om u Brandenburgu. Kako objašnjavate uspon ekstremno desne ideologije u Nemačkoj, s obzirom na istoriju 20. veka?
Demokratske vrednosti i pozicije u Nemačkoj predstavljaju mejnstrim – nešto što su izbori u Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu takođe pokazali. Odluke o glasanju za jednu ili drugu stranku su individualne. Odlučujući uticaj mogu imati veoma različite stvari: lična situacija, očekivanja od politike ili određene teme koje su u fokusu. I slažem se: ima mnogo izazova. Zadatak i mandat demokratskih institucija – a to se, naravno, pre svega odnosi na parlamente – jeste da se nose sa ovim izazovima i da razvijaju rešenja u otvorenom političkom dijalogu.
Kada je Olaf Šolc 19. jula boravio u Beogradu, prozapadnom delu javnosti je zasmetalo što uprkos rastu autokratije u Srbiji, o čemu su govorili i mnogi političari iz germanskog sveta, nemački kancelar nije niti rečju pomenuo taj problem. Kako ocenjujete ovu njegovu odluku?
Demokratija, vladavina prava i ljudska prava su uvek sastavni deo razgovora sa našim partnerima u Srbiji. Na konferenciji za novinare 19. jula, kancelar Šolc je jasno rekao da su vladavina prava, sloboda izražavanja i demokratija osnovni preduslovi za put Srbije ka EU. Proces pristupanja je zasnovan na učinku i vezan je za ispunjavanje specifičnih preduslova, posebno u oblasti načelnih principa. U tom kontekstu će biti važno ambiciozno sprovođenje reformske agende. Želimo da podržimo Srbiju na tom putu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom godine više puta govorio da sprema pismo zbog mešanja jedne zapadne zemlje u izborni proces. Svi su u tim rečima prepoznali Nemačku. Jeste li ikada dobili zvanično reagovanje iz Srbije tim povodom?
Nije mi poznato da nam je takvo pismo poslato.
Spremna je Nemačka da pruži svoju ekspertizu, u cilju primene najviših mogućih standarda u procesu rudarstva i kasnijem lancu vrednosti kada su u pitanju zaštita životne sredine, biodiverzitet i minimiziranje rizika
Kako ocenjujete svoju saradnju s vlastima u Srbiji kao ambasadorka Nemačke? Političari poput Josipa Juratovića iz SPD neretko za srpske medije kaže da zvaničnom Beogradu niko na Zapadu ne veruje i da se bliži trenutak kada će morati da prestane da lavira. Koji bi, po vašem mišljenju, to bio trenutak?
Posle dve godine na funkciji ambasadorke mogu da kažem da sa Srbijom imamo blisku saradnju u duhu poverenja – to se odnosi kako na naše političke kontakte, uprkos svim razmimoilaženjima oko pojedinačnih tema, tako i na brojne zajedničke ekonomske, razvojne, kulturne i naučne projekte. Nemačka podržava Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji.
Štaviše, tokom Šolcove posete govorilo se samo o važnosti litijuma za zelenu tranziciju, kao i da će za bezbednost projekta Jadar, koji mnogi kritikuju, garantovati EU. Može li EU, čija Srbija nije članica, zaista da to uradi?
U julu su EU i Srbija potpisale i pokrenule strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima. Ovo partnerstvo ima za cilj da promoviše razvoj ovih lanaca vrednosti i da stimuliše saradnju u istraživanju i inovacijama – posebno kada je u pitanju razmena znanja i tehnologija u vezi sa održivim istraživanjem, eksploatacijom, preradom i reciklažom sirovina. Puna primena visokih ekoloških, društvenih i upravljačkih standarda i praksi je centralna tema ovog poduhvata.
Kao doprinos da ovom strateškom partnerstvu udahne život, Nemačka je spremna da pruži svoju ekspertizu, u cilju primene najviših mogućih standarda u procesu rudarstva i kasnijem lancu vrednosti kada su u pitanju zaštita životne sredine, biodiverzitet i minimiziranje rizika. Ovo zahteva zajednički pristup koji uključuje sve aktere i koji je zasnovan na istinskom razumevanju projekta.
Nemačka ima nalazišta litijuma, npr. u basenu Gornje Rajne i u Rudnim gorama u Saksoniji. U oba regiona pripremni radovi za dobijanje litijuma su trenutno u punom jeku. Za nas su to ključni projekti na putu ka zelenoj tranziciji
U kojoj je meri Srbija, mereno evropskim standardima, blizu ili daleko od prijema u EU?
Ostajemo posvećeni našem cilju da što pre poželimo dobrodošlicu Srbiji i drugim državama Zapadnog Balkana kao članicama EU.
Znamo da je ovo proces pun izazova i podržavamo korake koje Srbija preduzima na putu ka EU. Trenutno su otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, dok su privremeno zatvorena samo 2. Pred Srbijom je još mnogo posla. Poglavlja 23 i 24 o demokratiji i ljudskim pravima imaju ključnu ulogu, jer čine osnov za funkcionisanje institucija, a time i za uspeh svih drugih reformi.
U Nemačkoj takođe postoje nalazišta litijuma. Planira li se njegovo rudarenje u Nemačkoj?
Da, Nemačka ima nalazišta litijuma, npr. u basenu Gornje Rajne i u Rudnim gorama u Saksoniji. U oba regiona pripremni radovi za dobijanje litijuma su trenutno u punom jeku. Za nas su to ključni projekti na putu ka zelenoj tranziciji.
Zašto diplomate iz zemalja EU u Srbiji ne komentarišu prilike kada srpske vlasti planiraju da izruče nekoga režimima poput ruskog ili beloruskog, ili kada nekome otuda zabrane ulazak u Srbiju?
Ne komentarišemo sudske postupke koji su u toku, ali pomno pratimo navedene slučajeve.
Kada je reč o počiniocima iz Banjske, tražimo da pravna država sprovede predviđene postupke
Potpredsednik Vlade i ministar bez portfelja Aleksandar Vulin nedavno je na sastanku BRIKS-a u Rusiji izjavio da je „ujedinjenjem Nemačke počela osveta za poraz u Drugom svetskom ratu“. Vaša reakcija je izostala. Zašto?
Ova izjava je, po mom mišljenju, lišena svake logike. Stoga je suvišan bilo koji komentar.
Da li ste zadovoljni sprovođenjem Šolc-Makronovog plana za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova? Kakav je stav Nemačke o slučaju Banjska?
Mislim da niko ne može biti zadovoljan time što normalizacija odnosa između Srbije i Kosova ne napreduje. Nama i našim partnerima će i nadalje biti važan cilj da se tu konačno ostvari napredak, pre svega zbog ljudi koji tamo žive. Za to je potrebna politička volja u razgovorima o normalizaciji, za to je potreban upravo dijalog, umesto unilateralnih poteza i retorike mržnje.
Kada je reč o počiniocima iz Banjske, tražimo da pravna država sprovede predviđene postupke.
Uopšte uzev, prozapadni deo javnosti sve je više uveren da je EU prepustila Srbiju autokratskom režimu u zamenu za rešavanje kosovskog pitanja i eksploataciju litijuma. Da li je to tačno?
Zabluda je ideja da teme poput vladavine prava, demokratije, slobode medija ili ljudskih prava više nisu na dnevnom redu. One su aktuelne kao što su bile oduvek. Temelj su za održivu saradnju i za put Srbije ka EU. Međutim, pitam se i ja nešto: odakle potiče teza koja se može prepoznati u vašem pitanju?
