Naučni skup „Projekat Jadar – šta je poznato“ održan u SANU u maju 2021. godine trebalo je da bude osnova za stručne analize, costbenefit analizu i društveni dijalog. U međuvremenu nisu rađene stručne analize niti su stvoreni uslovi za društveni dijalog. Stvorena je nezdrava atmosfera u kojoj vlast, personifikovana u liku predsednika, tvrdo i svim sredstvima brani projekat, kritičari ga osporavaju, a talas protesta plavio je Srbiju.
Projekat je problematičan zbog upitne ekonomske opravdanosti, ekološkog rizika i nepoverenja u vlast i kompromitovani Rio Tinto (RT). U prisustvu kancelara Šolca predstavnici EU i Srbije potpisali su Memorandum o razumevanju, što hrabri predsednika da projekat izgura po svaku cenu. Za Šolca i EU potpisivanje Memoranduma je deo evropske politike smanjenja zavisnosti od Kine, za Nemačku nastavak odlaganja eksploatacije svoga litijuma, a za predsednika podrška za nastavak nedemokratskog vladanja i realizaciju projekta Jadar. On je sada spreman za radikalnije mere, uključujući i primenu sile. Hapšenje aktivista je testiranje pre primene radikalnijih mera. Sve je resurse uključio u borbu: svakodnevno nastupajući on i neumorna Ana Brnabić se ne skidaju sa svojih medija, neargumentovano brane projekat i sa svojim spinerima i analitičarima napadaju dva neosvojena TV kanala i dnevna lista, kritičare, aktiviste, umetnike i opoziciju. Kosovo i Šolcova Rezolucija o Srebrenici nisu više udarna tema.
Data reč se ne poriče
Tragikomično je što se predsednik posle dogovora sa Šolcom i EU (on i Srbija su im dali reč koja se ne poriče!) obraća naciji objašnjenjem da ništa nije definitivno odlučeno dok se ne dokaže da je projekat ekološki bezbedan. I dokazaće se, on i Srbija su dali reč. A kad predsednik da reč strancima, on je održi, i da mnogo više. I referendum je moguć, kaže predsednik, po oprobanoj mantri nagoveštava povećanje penzija i plata, obilazi lokalne sredine ad hoc rešavajući pojedinačne, lokalne i komunalne probleme meštana i peče vojnicima palačinke. Šaljiva je izjava predsednika da će biti najgori policajac RT-u. Garanciju Nemačke i EU za ekološki bezbedno rudarenje i preradu ilustruju dva primera: Šolc je od direktora RT-a tražio obećanje za ekološki bezbedan rad, što mu je čovek i obećao. Stvarno garancija. Drugi primer je iz Maroka gde kompanija Managem eksploatiše kobalt iz rudnika Bou Azer i snabdeva BMW. Rudnik je zagadio okolinu i reku arsenom, rudari štrajkuju zbog rada u neljudskim uslovima i neisplaćenih plata. Šolc nije naredio BMW-u da prema zakonu o lancu snabdevanja (digitalni pasoš !) prekine uzimanje kobalta iz Maroka. BMW i dalje uzima „ekološki“ kobalt. Naš spasilac RT je časnija i odgovornija kompanija, pa je tako nedavno u rođenoj Australiji uputio apel vladi za ublažavanje kriterijuma za nove ekološke reforme.Vlada je odbila apel bez obzira na to što se RT 2023. godine izvinio zbog radioaktivne kapsule koju je izgubio u nedođiji Australije i koju je cela Australija danima tražila. A koliko vlast i institucije vode računa o zaštiti životne sredine kad su u pitanju novi projekti govori primer Linglonga koji je počeo gradnju fabrike bez studije o zaštiti životne sredine. U međuvremenu se Biološki fakultet ogradio od zaključaka u „Nacrtima studije uticaja“ koje je objavio RT, a nakon uvida u dokumentaciju predsednik je izjavio da RT nije predvideo dovoljno sredstava za zaštitu životne sredine, da će se boriti za veću rudnu rentu i da je prvobitna lokacija deponije predstavljala ekološku sumanutost. Podsetio je RT na prljave tragove ostavljene po svetu. Sve to i više su odavno tvrdili od predsednika napadani kritičari projekta.
Otkuda odjednom toliki zaokret, ili je to predsednikov spin? Dva dela projekta Jadar predstavljaju veći ekološki rizik: postrojenje za preradu i deponija. Predsednik-strašni policajac bi trebalo da naredi RT-u da organizuje odlazak srpskih eksperata u Australiju radi provere tehnološkog procesa i bezbednosti pilot-postrojenja za preradu jadarita. Eksperti bi trebalo da budu tehnolozi, hemičari, mašinci i eksperti za zaštitu životne sredine iz redova kritičara projekta. O projektu Jadar se više raspravlja sa ekološkog nego sa ekonomskog aspekta, što više odgovara vlasti i RT-u. Po proceni ESG-a (Ergo Strategy Group) Srbija bi od rudne rente i poreza, kada rudnik i postrojenje postanu operativni, godišnje prihodovala 180-185 miliona evra (država 160 miliona, Loznica 25 miliona evra) u periodu eksploatacije od 40 godina.
BDP Srbije bi morao da raste u proseku 10 odsto godišnje u narednih 10 godina da bi dostigao sadašnji BDP srednjerazvijene evropske zemlje sa skromnim rastom BDP-a te zemlje od 2,5 odsto
Ovaj prihod treba shvatiti uslovno, jer je procena urađena na bazi cene litijum karbonata od 15.600 dolara po toni i jer je upotreba litijuma za baterije u tako dugom periodu upitna zbog razvoja baterija na drugim principima i/ili sa drugim materijalima. (U svetu se radi na pet novih sistema baterija). Cena litijuma utiče na prihod od rudnika. Prema Trading economic, cena litijuma krajem jula 2024. godine je bila 11.900 dolara po toni, što je manje za 24 odsto od pretpostavljene cene ESG-a. Efekat prihoda od 185 miliona evra treba umanjiti za gubitak prinosa od poljoprivrede, voćarstva, stočarstva, šumarstva, pčelarstva i turizma, koji se procenjuje na nekoliko desetina miliona evra. Interesantno je da neki lobisti i analitičari prihod od 185 miliona evra naduvavaju navodeći da celih 185 miliona evra prihoduje država, a 25 miliona evra Loznica. (analitičar Dejan Vuk Stanković je na TV Tanjug sabrao ta dva prihoda i „zaokružio“ na 220 miliona evra, i usput investiciju od 2,55 milijardi podigao na tri milijarde evra!). Mnogi ekonomisti i analitičari sumnjaju u realnost ovolikog prihodovanja, računajući da bi prihod bio znatno manji, praktično na nivou rudne rente, i da nije vredan ekološkog rizika. Prihod od 185 miliona evra predstavlja samo jedan odsto budžeta i svakako ne može preporoditi Srbiju.Taj prihod mogu da zamene i prevaziđu stalno rastući izvoz IT sektora, uštede u javnim nabavkama koje mogu biti preko milijarde evra, i/ili uštede odustajanjem od neisplativih investicija za nacionalni stadion i novi sajam. Umesto njih i rudnika Jadar trebalo bi izgraditi reverzibilnu HE Bistrica koja bi bila solidan izvor prihoda. Projekat Jadar ne može da preporodi Srbiju i od nje stvori ekonomskog i tehnološkog džina, kako tvrde laici za sve oblasti u vezi sa projektom, predsednik i njegov glasnogovornik Ana Brnabić. BDP Srbije bi morao da raste u proseku 10 odsto godišnje u narednih 10 godina da bi dostigao sadašnji BDP srednjerazvijene evropske zemlje sa skromnim rastom BDP-a te zemlje od 2,5 odsto. Rast BDP-a od 10 odsto u narednih 10 godina nije moguć ni sa više projekata kakav je Jadar. Ekonomsko opravdanje projekta Jadar preko povezivanja sa proizvodnim lancem baterija i električnih vozila (EV) je politička mantra vlasti, spinera i RT-a. Za proizvodni lanac baterija i EV nije neophodno posedovati sopstveni rudnik litijuma. Primer su evropske zemlje koje proizvode baterije i EV ne koristeći litijum iz svojih rudnika. One ne otvaraju rudnike, jer je učešće litijuma u bateriji malo (oko dva odsto), ima ga na slobodnom tržištu, izbegavaju otpor lokalnog stanovništva, i jer situacija sa prodajom EV nije očekivano optimistička. Eklatantan primer je Nemačka, najveći evropski proizvođač baterija (proizvodi ili planira da proizvodi na 16 lokacija) i EV, čiji je kancelar došao u Beograd da potpiše kolonijalni sporazum o eksploataciji litijuma.
Ekonomsko opravdanje projekta Jadar preko povezivanja sa proizvodnim lancem baterija i električnih vozila (EV) je politička mantra vlasti, spinera i RT-a. Za proizvodni lanac baterija i EV nije neophodno posedovati sopstveni rudnik litijuma. Primer su evropske zemlje
U Mađarskoj, čiji je izvoz auto-industrije u 2022. godini iznosio kao ukupan izvoz Srbije, Kinezi, Južnokorejci i Slovenci planiraju i grade pet fabrika za proizvodnju i reciklažu baterija, iako ona nema svoj litijum. U težini i ceni litijum-jonske baterije litijum učestvuje približno sa dva odsto. Orijentaciono u bateriju težine 500 kg ide približno 9 kg litijuma (dva odsto), 22 kg mangana, 28 kg nikla,15 kg kobalta, 70 kg bakra, 134 kg aluminijuma i 46 kg grafita (zbirno oko 63%). Težinski i cenovno ovi elementi su dominantniji od litijuma. Računajući sa specifičnom cenom od 115 evra/kWh cena baterije za našu grande pandu energetskog kapaciteta 44 kWh bila bi 5.060 evra. U toj ceni 9 kg litijuma učestvuje sa svega 108 evra, ili dva odsto, računajući sa sadašnjom cenom litijuma od 12 evra/kg.To je razlog zbog koga proizvođači u Evropi odavno proizvode baterije ne žureći da otvaraju svoje rudnike. Nauk za laike, od predsednika do poslednjeg spinera i RT-a: litijum nije važniji od ostalih elemenata u bateriji. On je neophodan za elektrode, ali su neophodni i ostali elementi, bez kojih nema baterija. Nikl i kobalt su znatno skuplji od litijuma i značajnije utiču na cenu baterije,kao i količinski zastupljeniji bakar. Sem za baterije bakar je potreban i za namotaje elektromotora, konektore i kablove za EV.
Sam litijum ne znači mnogo
Ako za proizvodnju baterija moramo da otvaramo rudnik litijuma, onda po istoj logici moramo da otvaramo još pet rudnika: mangana, nikla, kobalta, boksita i grafita. Mi imamo nekoliko rudnika bakra, koji je u bateriji težinski i cenovno zastupljeniji od litijuma, pa predsedniku treba javiti da je Srbija već pokrenula „lanac snabdevanja“: bakar (Bor)-baterije (postojeća fabrika u Subotici i planirana u Ćupriji)-električni automobili (Kragujevac), bez rudnika litijuma. I Nemanja Mikać, direktor fabrike baterija ElevenEs kaže: „Sam litijum nam ne znači mnogo…“ Uvoz litijuma za taj lanac košta daleko manje od uvoza ostalih pet elemenata. Nije garantovano da će potencijalni proizvođači baterija u Srbiji kupovati litijum od RT-a, niti da će proizvođači EV kupovati baterije od tih proizvođača, jer su važni cena i kvalitet. Bez obzira na prisustvo u Šolcovoj ekipi u Beogradu, malo je verovatno da će Mercedes napraviti proizvodnju u Srbiji, jer je već prisutan u Mađarskoj i Rumuniji, uređenijim i perspektivnijim zemljama, članicama EU. Predsednik je već imao jedan neuspeli aranžman sa Mercedesom, koji je završen bez autobusa i bez Ikarbusa. Predsednik je svojevremeno rekao Zemanu da će Beograd kupiti češke tramvaje, ali je Goran Vesić kupio turske, iako je 2021. u Kragujevcu obećao da će Beograd kupiti „naše“ Simensove tramvaje. Ovi primeri ilustruju zašto građani ne veruju političarima, koji su nekompetentni, po prirodi lažu i pričaju bajke. Tvrdnja Siniše Malog da bi lanac snabdevanja sa baterijama i EV obezbedio godišnji prihod od 10 do 12 milijardi evra, uvećao BDP za 16 odsto i zaposlio 20.000 radnika je problematična. Produženi lanac nema direktne veze sa rudnikom, jer RT neće investirati u taj lanac. Od tih investicija Srbija bi imala značajnu korist samo ako bi ih realizovale domaće kompanije. U suprotnom najveću korist imale bi strane kompanije. Fijat je, na primer, iz Kragujevca za fijat 500L praktično izvozio robu koliko je i uvozio, jer nije ugrađivao nijednu srpsku komponentu, čak ni Mišlenove gume iz Pirota.
Produženi lanac nema direktne veze sa rudnikom, jer RT neće investirati u taj lanac. Od tih investicija Srbija bi imala značajnu korist samo ako bi ih realizovale domaće kompanije. U suprotnom najveću korist imale bi strane kompanije
Uvećanje BDP-a od 16 odsto nije preterano značajno, jer BDP predstavlja ukupne aktivnosti domaćih i stranih kompanija. Aktivnosti stranih kompanija podižu BDP, ali od toga država nema direktne koristi, jer strane kompanije odnose profit. Zbog toga eksploataciju nafte u Norveškoj vodi državna kompanija, a eksploataciju litijuma u Češkoj će voditi državna elektroprivredna kompanija ČEZ. Brojka od 20.000 radnika je preterana, pošto proizvodnja baterija i EV mora biti robotizovana, jer u suprotnom ne bi bila konkurentna dominantnoj kineskoj proizvodnji. Interesantno je što je o proizvodnji baterija i električnih vozila bez rudarenja litijuma, sem autora ovog teksta, govorio samo profesor Dejan Šoškić. O tome nije pisao niko od kritičara projekta, kao da su prihvatili mantru da je projekat Jadar ekonomski neosporno opravdan i da će sa produženim lancem proizvodnje od Srbije stvoriti ekonomsku velesilu i tehnološkog džina.
