Kao što je postavljenje novog direktora Srbijašume Krsta Janjuševića potvrdilo pravilo da neznanje nije nikakva prepreka da se stigne na mesto rukovodioca javnog preduzeća, tako i slučaj njegovog prethodnika, Igora Braunovića ukazuje da je smena sa tog mesta izvesna samo pod jednim uslovom: ako se počini smrtni greh protiv vladajuće političke volje, ili pak kao unapred dogovorena žrtva, u svrhu svetog političkog marketinga.
Braunović je usprkos brojnim skandalima, i već skaradno velikoj imovini, smenjen neposredno posle izjave da se ne slaže sa iskopavanjem jadarita u Podrinju, dok su sve prethodne njegove transgresije o kojima se novi direktor Janjušević pred kamerama patetično jadao predsedniku Republike prilikom njegove nedavne posete Krupnju, bile tolerisane. Nemušti petominutni dijalog partijskog poslušnika i vrhovnog komandanta okončan je zaključkom potonjeg „da ne treba donositi odluke i smenjivati ljude na osnovu partijske pripadnosti“. U šifrovanom dvostrukom jeziku srpske stvarnosti, to znači samo jedno: sve će se promeniti, da bi sve ostalo isto.
Pošto mu je uručen otkaz na poslu u javnom preduzeću Srbijašume u kome je radio 12 godina, ubrzo posle izjave date medijima da će zbog promene vodotoka usled proširenja kopa EPS biti uništeno 200 hektara šume u Hrastovači u blizini Požarevca, inženjer šumarstva Stefan Vukić dobio je sudski spor sa bivšom firmom, ali je odlučio da se u nju ne vrati:
„Sada smo došli u jednu veoma tešku situaciju da su korupcija, kriminal i nezakonit rad sasvim normalizovani. Ljudi su počeli da se vrednuju po tome koliko se dobro ’snalaze’ u takvom kontekstu. Osećao sam se usamljeno i nepoželjno u takvom okruženju.“
Putevi se sada intenzivno rade na Homolju gde treba da se otvori rudnik zlata koji će imati katastrofalne posledice ne samo za taj kraj, već za čitavu Istočnu Srbiju
Novac dobijen od EPS za komasaciju pomenutog zemljišta pod šumom u Hrastovači, potrošen je, kaže Vukić, za nabavku mehanizacije za dalju seču, umesto da se tim novcem kupi novi šumski zemljišni fond. To je jedan od razloga zbog kojih se nastavlja trend smanjenja procenta pošumljenosti u Srbiji.
„Procena novog direktora da je Srbija pošumljena na preko 40 odsto teritorije govori o stručnosti kadrova koji se dovode da upravljaju ovim preduzećem. Jedan od razloga koji se čuje kao argument je da je mnogo ljudi napustilo ruralna područja, pa je zbog toga navodno procenat pošumljenosti porastao. To je naravno besmisleno jer nije isto da li imate šumu ili šikaru. Srbija je bogata siromašnim šumama, jer se ne radi u skladu sa zakonom i akcenat se stavlja samo na eksploataciju. Vi u šumarstvu imate prostu i proširenu reprodukciju, u Srbiji se odavno ne zadovoljava ni prosta reprodukcija.“
Sagovornik Radara kaže da je u Srbijašumama nabavljena mehanizacija kojom se za dan može poseći i izvući stotine kubika, ali se njom, zbog nestručnog rada, šume uništavaju još brže.
„Kada se obori jedno stablo bukve od 30 metara, potrebno je iseći ga na sortimente (manje delove) i tako izvući iz šume, a oni sada izvlače cela stabla i tako uništavaju i podmladak i šumski pokrivač i dubeća stabla. To se radi da bi brže završili i naplatili posao, jer izvođači naplaćuju po kubiku seču i izvlačenje. Ne gleda se ekološki aspekt šume, nego samo ekonomski. Upozoravao sam na to da se nekontrolisano, bespravno seku šume. Šume se ne štite i ne obnavljaju, nego su šumari angažovani samo na prodaji i proizvodnji drvnih sortimenata. Ne poštuje se princip održivog gazdovanja.“
Vukić govori da su nove mašine poput specijalizovanih traktora harvester i džon dir, kupljene za šumsku upravu Požarevac, uništavale debla jer ih nisu adekvatno obrađivale i gubilo se na kvalitetu.
„Posle njihovog rada ostajao je krš i lom u šumi, što je otežavalo pripremu terena za pošumljavanje. Na to sam upozoravao, a upozorenje pred otkaz mi je obrazloženo – da sam loše klasirao trupce. Pritom to nije bio moj posao, nego poslovođe. Imali smo situacije gde je po 200-300 kubika posečenog drveta bivalo ostavljeno u šumi. Da li zbog toga što im je bilo teško da ga izvlače ili je tamo ostavljeno za nekoga da ga pokupi, kako god, šteta je učinjena.“
Šumski putevi
Prema rečima sagovornika Radara jedan od ključnih metoda zloupotreba je takozvana izgradnja šumskih puteva. Šema je sledeća, organizuju se stvarna ili fiktivna udruženja šumovlasnika koja potom apliciraju sa zahtevom za probijanje puteva kroz šume. Po odobrenju, za tu svrhu se opredeljuju sredstva od Uprave za šume, Ministarstva poljoprivrede.
Vetroparkovi se planiraju od Petrovca prema Žagubici, Majdanpeku, Boru i ceo taj potez se premrežava šumskim putevima za potrebe privatnih kompanija. To je sprega: javno preduzeće Srbijašume, Ministarstvo poljoprivrede i tužilaštva koja ne reaguju na nezakonite radnje
„Ti putevi se sada intenzivno rade na Homolju gde treba da se otvori rudnik zlata, (projekat kanadske kompanije Dundee precious metals) koji će imati katastrofalne posledice ne samo za taj kraj, već za čitavu Istočnu Srbiju. Isti je slučaj i sa vetroparkovima koji se planiraju od Petrovca prema Žagubici, Majdanpeku, Boru, ceo taj potez se premrežava šumskim putevima za potrebe privatnih kompanija. To je ta sprega: javno preduzeće Srbijašume, Ministarstvo poljoprivrede i tužilaštva koja ne reaguju na nezakonite radnje. Imao sam prilike da se lično uverim gde je jedan bivši šumarski inspektor koji je dobio otkaz u Upravi za šume izdejstvovao dozvolu za probijanje šumskog puta koji vodi u nekakav kamenjar, potpuno besmisleno. Kasnije smo istraživali i uvideli da se vrlo često ti putevi podudaraju sa mapama istražnih radnji rudarskih kompanija.
Ćorave ture
Vukić kaže da je, po njegovom mišljenju, prioritetni zadatak novog direktora Srbijašume da pripremi teren za uvođenje takozvanog koncesionalnog sistema u upravljanju šumama, ali i da se uzimanjem resora šumarstva kazni SPS. Ta kazna nije samo simbolična jer su sumnje usmerene na to da se novac iz šuma koristi za takozvane crne partijske fondove:
„Reketiraju se kupci, izvođači radova, imate firme koje obavljaju servise mašina i svako ko hoće da dobije posao mora da da procenat. Nadalje, imamo i takozvane ćorave ture kojima se iz šuma izvlače i prodaju debla bez ikakvih papira i evidencije. Za to je neophodna sprega direktora, lokalnog rukovodioca, šumara i poslovođe, a u pojedinim slučajevima i policije. Imali smo slučajeve da su pojedini policajci padali zbog takvih stvari. Šema je jednostavna. Napravi se dogovor kada će kamion doći na utovar, a zadatak šumara je da posečena stabla pripremi na određenom mestu i u dogovoru sa rukovodiocima ta stabla odlaze na preradu bez ijednog papira. Imao sam na primer informaciju od jednog izvođača radova koji mi je pričao kako je u Žagubici spremao trupce bukve za jednog tadašnjeg rukovodioca, a šumar mu je rekao da je to spremio jer je ta osoba trebalo da ide na more. Trupci su odmah prebačeni na pilanu, novac se daje na ruke i to je to. Inače, ta osoba je danas šumarski inspektor.“
Rendžeri Istočne Srbije
Ivan Milosavljević iz Petrovca na Mlavi jedan je od osnivača organizacije Rendžeri Istočne Srbije, koja se bavi zaštitom šuma na Homolju. Kako kaže u razgovoru za Radar, kanadska kompanija Dandi ima svu pomoć za radove koje izvodi na ovom terenu, od opštine, javnih preduzeća, ali i od privatnih vlasnika šuma na čiju inicijativu se krče i nasipaju putevi kroz šume.
„Oni u svakom trenutku imaju po dvadesetak aktivnih bušotina za koje im potrebnu vodu dostavlja lokalno javno preduzeće ili je nelegalno preuzimaju iz malih vodotoka uništavajući ih, kao i zaštićene vrste u njima. Nedavno smo na ovim terenima imali velike šumske požare koje je gasilo nekoliko ljudi sa lopatama, bez ikakve mehanizacije. Pritom je voda iz cisterni javnog preduzeća Belosavac u isto vreme redovno odlazila na bušotine rudarske kompanije. Potom se za takve opožarene šume zahteva totalna seča. Tako je 31. marta planula šuma u blizini lokacija budućeg vetroparka Jasikovo ili u avgustu na Beljanici kada je izgorelo 2.700 hektara.
Za najveći projekat vetroparka na planini Crni vrh kroz šume se probijaju putevi široki šest metara koji se potom nasipaju tucanikom. Taj projekat je pripadao Nikoli Petroviću, kumu predsednika, ali ga je prodao kineskoj kompaniji koja već gradi kamp za svoje radnike na toj lokaciji
Milosavljević je u nekoliko navrata bio napadan od zaposlenih u pomenutom javnom preduzeću, ali i nezakonito lišavan slobode od strane ljudi predsednika Opštine Žagubica Safeta Pavlovića.
„Neverovatno je šta se ovde događa. Tužilaštvo naravno na sve to nije reagovalo. Pavlović mi je čak u jednom trenutku, posle svega, ponudio da ja uđem u posao sa njim… Nisam mogao da verujem, osećao sam se kao da sam se našao u razgovoru sa Srećkom Šojićem iz serije Bela lađa… Rekao sam mu da će na kraju doći i po njegovu zemlju, ali mislim da je to zapravo njihova osnovna ideja. Uzeti novac i pobeći, jer pomenute kompanije za hektar zemljišta ovde sada plaćaju i po 14.000 evra.“
Sagovornik Radara kaže da se trenutno za najveći projekat vetroparka na planini Crni vrh kroz šume probijaju putevi široki šest metara, koji se potom nasipaju tucanikom.
„Taj projekat pripadao je Nikoli Petroviću, kumu predsednika, ali ga je sada, kako saznajemo, prodao nekoj kineskoj kompaniji koja već gradi kamp za svoje radnike na toj lokaciji. Svaka od budućih turbina zauzima prostor od 50 sa 50 metara, a visine stubova biće preko 200 metara.
U kampu Rendžera Istočne Srbije na Crnom vrhu uz Milosavljevića i njegove Petrovčane, nalaze se i neki dobri mladi ljudi iz Nemačke, Holandije, i Sjedinjenih Država. Tokom ove nedelje organizuju internacionalni zbor na kome se očekuje dolazak još aktivista iz cele Evrope.
