Našli smo milijardu evra, slavodobitno je nedavno uskliknuo predsednik Aleksandar Vučić, kao da je otkrio novi rudnik zlata ili bar litijuma. Ispostavilo se da je istu milijardu nešto kasnije pronašao i ministar finansija Siniša Mali. To bi se bar moglo zaključiti iz obrazloženja rebalansa budžeta za ovu godinu, o kome je rasprava u parlamentu počela 23. septembra.
Kao ključni razlog za prepravku državne kase Mali je naveo da će se, zbog rasta BDP-a od 3,8 odsto, u nju sliti 1,1 milijarda evra (132,5 milijardi dinara) više nego što je planirano i da će prihodi budžeta dostići skoro 18,6 milijardi evra. Ali, umesto da neočekivani „višak“ prištedi za ne daj Bože, da smanji deficit ili prevremeno vrati bar najskuplje kredite i olakša teret javnog duga, koji je od 2012. skoro utrostručen, vlast je rešila da ovaj nenadani „poklon“ brže-bolje potroši. Pa je i rashode naduvala za novih 1,7 milijardi evra i automatski, za 600 miliona, povećala i minus u državnoj kasi, na 2,2 milijarde evra. Pri tome je Vlada ubedljivo najviše, za skoro 450 miliona evra, povećala izdatke za nabavku naoružanja, a u stopu ih prate ulaganja u Ekspo 2027. i nacionalni stadion.
Istine radi, čak i da su prihodi bili u skladu sa planiranim, Vlada bi morala da prekraja državnu kasu, jer je Vučić avansno, mimo Zakona o budžetu, već potrošio 2,7 milijardi evra za nabavka francuskih rafala. Rebalansom će se praktično samo obezbediti deo novca za taj (ne)planirani trošak u ovoj godini, a to će biti značajna stavka i svih narednih nekoliko budžeta. Istovremeno, sa nepune četiri na 4,9 milijardi evra povećani su kapitalni rashodi iz republičkog budžeta, a Fiskalni savet je izračunao da su na nivou cele države javne investicije povećane na do sada rekordnih šest milijardi evra.
Paralelno sa produžavanjem rokova rastu i troškovi gradnje auto-puteva
Što se tiče prosvete, uprkos ponudi Vlade da se od januara plate nenastavnom osoblju povećaju osam, a nastavnom 12 odsto, sindikati najavljuju nastavak protesta. Iako je premijer Miloš Vučević pokušao da nastavnicima objasni da će njima plate biti povećane „50 odsto“ više nego ostalim u javnom sektoru (nastavnicima 12, drugima osam odsto), bar su matematičari umeli da izračunaju da ni tada njihove zarade neće biti ni blizu republičkog proseka, kao što su bile 2012, kada su za njim kaskale jedan, a sada zaostaju 9,3 odsto.
Za razliku od zaposlenih u obrazovanju, kojima je premijer poručio da za njih „nema para“, Vlada je bez problema pronašla novih 867 miliona evra za velike infrastrukture projekte i to samo do kraja godine. Što i ne čudi ako se ima u vidu da nijedan od velikih državnih projekata nije završen po prvobitno dogovorenoj ceni i svaki je na kraju koštao nekoliko desetina, pa i stotina miliona evra više od sume koja je na startu ugovorena sa izvođačima radova, izabranim uglavnom bez tendera, direktnom pogodbom.
Pitanje je samo da li će i naredne godine za iste projekte morati da se izdvaja dodatni novac. Kao što su rebalansom budžeta za 2024. izdaci za put Ruma-Šabac-Loznica povećani sa 14,7 na 24,4 milijarde dinara. Pri tome, Radar otkriva da je samo u avgustu, za taj put iz budžeta isplaćeno čak 13,5 milijardi, a od početka godine 17 milijardi, za 2,3 milijarde više nego što je planirano originalnim budžetom za celu 2024. Do sada je, inače, ova saobraćajnica poreske obveznike, od početka 2020. do avgusta ove godine, koštala 73,7 milijardi dinara ili skoro 630 miliona evra.
Iako je kamen temeljac za nacionalni stadion položen 1. maja ove godine, lane je država za njega već isplatila 147 miliona, a do kraja ove godine platiće još 265 miliona evra. I to bez pruge, koje bez stadiona ne bi ni bilo, a za njenu gradnju je samo u 2024. planirano 75 miliona evra
Po ugovoru koji su krajem 2019. potpisali Vlada, Putevi i Koridori Srbije sa azerbejdžanskim Azvirtom, ovaj put trebalo je da košta 467,5 miliona evra, a predsednik Vučić je tada obećao da će biti završen do kraja 2022. Umesto toga, u novembru 2023. potpisan je aneks, kojim je cena povećana na 554,7 miliona evra. Tu očito nije kraj, jer je Vlada iz budžeta za ovaj projekat do kraja prošlog meseca već isplatila 75 miliona evra više i od te, aneksom uvećane sume, a zajedno sa dodatnim novcem, planiranim rebalansom, do kraja godine trošak gradnje tog puta narašće na skoro 700 miliona evra. A da je još prerano za svođenje računa, upućuje i činjenica da je nedavno Skupština dala saglasnost Vladi da od dve ovdašnje banke upravo za izgradnju puta Ruma-Šabac-Loznica pozajmi ukupno 228 miliona evra.
Slična je sudbina i Moravskog koridora. On je svojevremeno ugovoren za 900 miliona evra (745 miliona plus 20 odsto), a budžet Srbije je već olakšao za više od 1,4 milijarde evra. Pri tome je u ovoj godini, do kraja avgusta, za radove na 112,3 kilometra dugoj deonici od Pojata do Preljine isplaćeno više od 240 miliona evra ili 28,2 milijarde dinara, a u prethodnih pet godina još 138,2 milijarde dinara. Ukupno do sada 166,4 milijarde dinara. Rebalansom je za taj auto-put ove godine predviđeno manje para (38,7 milijardi) nego originalnim budžetom (47,2 milijarde).
No, čak i sa tom manjom sumom, ukupni trošak Moravskog koridora do kraja 2024. premašiće milijardu i po evra. Na stranu što je „prvi digitalni auto-put“ u Srbiji trebalo da bude gotov još krajem 2023. Tako je bar u decembru 2019. obećavao Vučić, dok je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić nedavno izjavio za Tanjug da će svi radovi biti gotovi „krajem 2025. ili početkom 2026“.
Paralelno sa produžavanjem rokova, rastu i troškovi gradnje, a upućeni u radove na ovoj deonici procenjuju da će na kraju, u najboljem slučaju, koštati bar duplo skuplje od cene ugovorene sa izvođačima, američkim Behtelom i turskom Enkom. Neki od sagovornika Radara strahuju da bi konačni račun za Moravski koridor mogao da naraste na 250 milijardi dinara ili na više od 2,1 milijardu evra. Kao da je za njegovu podlogu umesto običnog korišćeno drago kamenje.
Predloženi rebalans, kojim se javne investicije podižu na rekordno visok nivo, uz ambiciozne planove u narednim godinama, još više naglašavaju potrebu za boljim uređenjem i unapređenjem sadašnje politike javnih investicija u Srbiji, upozorava Fiskalni savet.
„U prvom koraku, unapređenje bi trebalo da se odnosi na veću transparentnost. Poreski obveznici morali bi da budu daleko bolje upoznati sa troškovima (i koristima) velikih državnih projekata, načinom izbora prioriteta, da im se detaljno objasne razlozi velikog probijanja prvobitno ugovorene cene brojnih započetih projekata, kao što su Moravski koridor, put Ruma – Šabac – Loznica, Dunavska magistrala i mnogi drugi“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta i apeluje da se investiciona politika države vrati u uređeni, sistemski okvir. Pre svega zbog toga što država najveći broj investicionih projekata realizuje ne poštujući „na papiru“ veoma dobre i transparentne procedure za selekciju i upravljanje javnim investicijama, a takva praksa nosi sa sobom brojne slabosti i rizike.
Rebalans kao naknadna legalizacija nezakonitog trošenja novca za Ekspo
Za razliku od Moravskog koridora, čija će gradnja trajati bar dve godine duže od dogovorenog roka, Vlada je odrešila kesu i u državnoj kasi obezbedila dodatnih 367 miliona evra za pripremu specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027. Rebalansom su skoro udvostručena javna ulaganja za sam Ekspo, sa 22,6 na 43 milijarde dinara i za prugu od Zemun polja do budućeg stadiona, sa 4,3 na 8,8 milijardi, dok su za nacionalni stadion povećana čak dva i po puta, sa 13 na 31 milijardu dinara. Ukupno će u ovoj godini samo te tri stavke državnu kasu olakšati za 82,8 milijardi dinara ili skoro 708 miliona evra.
Pre rebalansa, Vlada je ove godine u projekte koji su deo Ekspa 2027. mogla da uloži 22,6 milijardi dinara, a na svoju ruku je iz državne kase do kraja avgusta za te radove već isplatila 33,6 milijarde dinara ili 10 milijardi više nego što je predviđeno Zakonom o budžetu
Više od te sume bodu oči dokazi da vlast ne poštuje zakone koje sama predlaže i čija većina u Skupštini samo aminuje sve što im se servira iz Nemanjine 11 ili sa Andrićevog venca. Radar, naime, otkriva da je iz državne kase za infrastrukturne radove u okviru projekta Ekspo 2027. do kraja avgusta iz budžeta već isplaćeno 33,6 milijardi dinara ili 10,6 milijardi više nego što je Zakonom o budžetu bilo planirano. Samo u avgustu iz budžeta je za Ekspo isplaćeno 6,2 milijarde dinara ili skoro 53 miliona evra.
S obzirom na to da je rebalansom ukupna suma za Ekspo povećana na 43 milijarde dinara, a da je do kraja avgusta već potrošeno 33,6 milijardi, to znači da do kraja godine Vlada za te radove na raspolaganju ima samo 2,35 milijardi dinara mesečno, u proseku. A u avgustu je potrošila skoro tri puta više. Ako se ima u vidu koliko je vlastima stalo do Ekspa, pre će probiti planirani budžetski okvir nego dozvoliti da radovi kasne.
Kao što uostalom nisu marili ni za Zakon o budžetu, kojim su za Ekspo u celoj 2024. bile planirane 23 milijarde dinara. Vlada je, naime, na svoju ruku, praktično nezakonito do kraja juna za taj projekat potrošila 3,3 milijarde dinara više, računajući valjda da će to bezakonje naknadno lako legalizovati, usvajanjem rebalansa.
Nacionalni stadion već koštao 412 miliona evra
Iako je svojevremeno Vučić najavio da će novi nacionalni stadion u Surčinu koštati oko 250 miliona evra, rebalansom su izdaci za njega samo do kraja ove godine povećani na 265 miliona evra. Vlada je očito rešila da doda gas, jer Radar saznaje da je do kraja avgusta iz državne kase za finansiranje gradnje nacionalnog stadiona isplaćeno 9,7 milijardi dinara, pa za preostala četiri meseca valja potrošiti preostalih 21,3 milijarde dinara. To Vladi sigurno neće biti nikakav problem. Pogotovo ako se ima u vidu da su domaći mediji objavili da je Ministarstvo građevinarstva izdalo građevinsku dozvolu Ministarstvu finansija, kao investitoru, za prvu fazu izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima u Surčinu tek 28. avgusta ove godine. Iako se u toj dozvoli, izdatoj tri dana pre kraja meseca, navodi da je predračunska vrednost pripremnih, zemljanih i radova na temeljima 3,94 milijarde dinara, baš prošlog meseca Vlada je iz budžeta za radove na tom projektu, bez građevinske dozvole, isplatila skoro duplo više novca, 7,3 milijarde dinara.
Samo do kraja ove godine gradnja nacionalnog stadiona poreske obveznike koštaće 412 miliona evra. I to bez troška za gradnju pruge od Zemun polja do Surčina, koje bez stadiona ne bi ni bilo, a u 2024. za nju će iz državne kase biti isplaćeno 8,8 milijardi dinara ili 75 miliona evra.
Iako je kamen temeljac za izgradnju nacionalnog stadiona Vučić u prisustvu predsednika FSS Dragana Džajića, selektora Dragana Stojkovića i ministra Malog položio 1. maja ove godine, i 2023. je država za njegovo finansiranje isplatila 147 miliona evra (17,3 milijarde dinara), a u 2024. će, posle rebalansa, taj trošak da poraste za novih 265 miliona evra. Pri tome, gradilište još uvek liči na poljanu, na kojoj bi gradnja iznad zemlje tek trebalo da počne. Iako Vlada za sada nije korigovala planove da u 2025. i 2026. za izgradnju stadiona obezbedi po 111 miliona evra, nije zgoreg podsetiti da je taman toliko planirala i originalnim budžetom za 2024, da bi u sudijskoj nadoknadi vremena tu sumu uvećala 2,4 puta, pa nije isključeno da će sličan recept primeniti i ubuduće. Otuda je mnogima dilema samo da li će na kraju stadion koštati tri ili četiri puta više od 250 miliona evra, kao što je vlast tvrdila kada ga je prvi put promovisala.
„Građani Srbije moći će da koriste modernizovanu brzu prugu Beograd – Budimpešta od 2018“, poručio je tadašnji premijer, sada predsednik Srbije, u decembru 2015. Ovih dana resorni ministar Goran Vesić izjavio je da je 20. septembra počelo testiranje brze pruge od Novog Sada do Subotice i najavio da će njome vozovi početi da saobraćaju 25. novembra. Do sada je, saznaje Radar, za radove na pruzi od Beograda do Subotice država iz budžeta isplatila 179 milijardi dinara ili nešto više od milijardu i po evra.
Indikativno je, međutim, da su rebalansom investicije u železničku infrastrukturu uvećane simboličnih 3,5 odsto, sa 57 na 59 milijardi dinara, mnogo manje nego izdaci za stadion, Ekspo, put od Šapca do Loznice… A bez dodatnih 4,5 milijardi za prugu od Zemun polja do nacionalnog stadiona i 2,3 milijarde dinara za nabavku pet elektromotornih vozova, koja ranije nije ni bila planirana, kapitalne investicije u železničku infrastrukturu rebalansom su zapravo značajno smanjene u odnosu na originalni budžet za 2024.
Resorni ministar Goran Vesić izjavio je da je 20. septembra počelo testiranje brze pruge od Novog Sada do Subotice i najavio da će njome vozovi početi da saobraćaju 25. novembra. Do sada je za radove na pruzi od Beograda do Subotice država iz budžeta isplatila 179 milijardi dinara
I ovaj primer pokazuje da se na nekim projektima štedelo, a na drugima je Vlada bila baš široke ruke. Ne hajući mnogo što će budžetski deficit porasti sa prošlogodišnjih 2,2 na 2,9 odsto BDP-a i što će morati da se pokrije novim zaduživanjem. Pri tome ove godine, kako je konstatovao Fiskalni savet, nije bilo jednokratnih isplata različitim kategorijama stanovništva, kao 2023. A da ih nije bilo, u 2023. bi minus u državnoj kasi, po računici Fiskalnog saveta, bio za 1,3 procentnih poena BDP-a manji od planiranog u 2024. Uz to, za njih je problem i što se država trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama.
„Poslednje evroobveznice koje je emitovala država imale su kamatnu stopu veću od šest odsto, dok su se na kredite od banaka za finansiranje obilaznice oko Kragujevca, saobraćajnice Šabac – Loznica, Dunavske magistrale i nacionalnog stadiona kamatne stope kretale između osam i devet odsto. Zbog toga i apsolutnog povećanja javnog duga, rashodi za kamate su snažno porasli, sa 105 milijardi, koliko su bili 2022, na 185 milijardi dinara, koliko je rebalansom planirano za ovu godinu, što je rast od skoro 700 miliona evra“, ukazuje Fiskalni savet. Kao jedan od kurioziteta navode da se država pre rebalansa unapred snažno zadužila i sada raspolaže velikim depozitima na svom računu. To, međutim, nije objektivno opravdanje za veliko povećanje javne potrošnje. Naprotiv, velike i skupe depozite moguće je iskoristiti za otplatu glavnice javnog duga koji u narednim mesecima dospeva na naplatu, a ne za finansiranje novih budžetskih rashoda, zaključuje Fiskalni savet.
Još kad bi imao ko da ih čuje.
