Prošle godine u ovo doba, ne trenutak se činilo da je država zauzela odgovorniji odnos prema prosveti i rešila da pitanje plata uredi na suvisliji način od uobičajenog modela „čekaćemo štrajk pa ćemo se lagano cenjkati oko procenata“. Protesta jeste bilo i tada, ali samo dve nedelje kasnije (i čak nedelju dana pre najavljenog štrajka), došlo je do potpisivanja Protokola između Vlade i reprezentativnih sindikata, u cilju rešavanja materijalnog položaja i uslova rada zaposlenih u prosveti. Ključna tačka Protokola predvidela je da će se do kraja ove godine početna plata zaposlenih sa sedmim stepenom stručne spreme izjednačiti sa prosečnom platom u državi, za kojom sve više kaska od 2021. godine.
Očekivano je bilo da će se usklađivanje vršiti postepeno, ali u međuvremenu smo imali izbore i pokazalo se da potpis tadašnje ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, nema posebnu težinu za sadašnju istoimenu ministarku, ali i da je neko iz „bivše vlasti“ opljačkao državnu kasu. Jer kako je objasnio premijer Miloš Vučević, suočen sa jednodnevnim štrajkom: „Nema skrivenih para, može da bude hiljadu i jedan protest i štrajk – nije pitanje dobre volje, nego je pitanje realnosti“.
Mada potpisani Protokol počinje stavkama u kojima se pobrojavaju razna povećanja plata u prethodnim godinama, realnost je da su državna izdvajanja za plate ponajmanje završavala u prosveti. Pa je tako u maju 2018. prosečna plata u javnom sektoru bila za 3,8 hiljade dinara viša nego u prosveti, sledeće godine za pet, pa za 7,5… Sve do maja ove godine kada su zaposleni u školama u proseku zarađivali 12.734 dinara manje od svojih kolega „na budžetu“.
Ne samo što je taj jaz sve uvredljiviji, već država dve godine nije našla vremena da upiše par redova u Krivični zakonik i propiše strože kazne za napade na nastavnike. A njihovo strpljenje je očito na izmaku. Iako je štrajk potpunom obustavom rada davno zabranjen u školama, ona se u ponedeljak odigrala širom Srbije – 70 odsto škola u Beogradu nije radilo, u Nišu su samo četiri radile, u Loznici ni jedna…
Znamo da državu ne zanimaju ni ocene ni znanje učenika, ono se ne traži. Učenici koji steknu dobro znanje svakako i ne ostaju u zemlji. Uloga učitelja i nastavnika svodi se na čuvanje dece koja neće, ne žele i ne vide suštinu u učenju i znanju, a njihovi roditelji nam kažu da su bespomoćni
„Ministarstvo je u prvi mah izašlo sa prvim podacima dostavljenim od strane direktora škola koji su iz straha ili iz podobnosti lažirali podatke. Ali se ispostavilo tokom dana, nakon konkretnih merljivih podataka, da je situacija sasvim drugačija i da je po zvaničnim podacima ministarstva na kraju 80,4 odsto škola pristupilo štrajku, a prema podacima Unije je više od 90 odsto bilo škola koje su na neki način obustavile rad. Očekivali smo veliki odziv, ali baš ovoliki… Tek sada očekujemo još bolju ponudu, očekujemo poziv Vlade da sada nama premijer pristupi kao sagovornicima koje duboko treba da poštuje“, izjavila je Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, jednog od četiri sindikata koji stoje iza protesta.
Poštovanje, za sada, nije iskazano. A nije ni stigla nova ponuda, pošto se premijer i dalje duri zbog održavanja štrajka između dve runde razgovora. Zahtevanje da se dogovoreno i potpisano sprovede, za Vučevića prosto nije „u duhu socio-ekonomskog dijaloga“.
„Znamo da državu ne zanimaju ni ocene ni znanje učenika, ono se ne traži. Učenici koji steknu dobro znanje svakako i ne ostaju u zemlji. Uloga učitelja i nastavnika svodi se na čuvanje dece koja neće, ne žele i ne vide suštinu u učenju i znanju, a njihovi roditelji nam kažu da su bespomoćni. Ostaje im jedino nada da će u privatnim obrazovnim centrima i akademijama dobiti diplome za buduće rukovođenje društvom. Zato mi smetamo – jer se sa mesta gde mi radimo najbolje vidi ta poželjna spirala neznanja“, objašnjeno je u zajedničkom saopštenju sindikata u štrajku. I navedeno da u uslovima u kojima centri za socijalni rad nisu funkcionalni a preventivnih dispanzera za fizičko i mentalno zdravlje nema dovoljno, najlakše je platiti nastavnika lažnim obećanjima i očekivati da bude ne samo profesor, već i defektolog, psihijatar, policajac, socijalna služba…
Ali moguće je još jedno tumačenje. To što u odsustvu institucija prosvetari osećaju potrebu da ispune sve te uloge, ne znači nužno i da to država očekuje od njih. Možda njihova očekivanja zaista ne idu dalje od toga da neko decu mora „pričuvati“, da bi roditelji mogli na posao. Jer u dopisu Ministarstva prosvete koji je počeo da stiže direktorima škola nakon štrajka, pored toga što im je naloženo da strogo vode evidenciju o profesorima koji su obustavili rad, takođe je istaknuto da je obaveštavanje roditelja o obustavi – neprihvatljivo. „Od direktora škola se očekuje da organizuju bezbedan boravak učenika u školi u kojoj su nastavnici obustavili rad“, navedeno je u dopisu potpisanom sa „Srdačno, Slavica Đukić Dejanović“, a u škole su upućene prosvetni inspektori.
Iako prosvetari Vučeviću uzvraćaju pitanjem zašto se primenjuju represivne mere između dve runde razgovora, ostaju odlučni u svom cilju i najavljuju još radikalnije akcije ukoliko im se zahtevi ne ispune u roku od 15 dana
„Onaj ko je sastavio dopis očigledno ne poznaje kako rade škole. To je opasno jer imamo nekog ko rukovodi sistemom koji uopšte ne poznaje, ukoliko smatra da direktor može da organizuje bezbednost za decu bez nastavnika i čak poziva direktora da obezbedi bezbednost. Ko će onda biti odgovoran za ono što se desi u školskom dvorištu? Verujem da neće biti onaj ko je napisao dopis“, kaže predsednica Unije sindikata škola Beograd, Snežana Romandić Petrović. I naglašava da je cilj takvog dopisa da uplaši zaposlene u školama – pre svega direktore.
Iako prosvetari Vučeviću uzvraćaju pitanjem zašto se primenjuju represivne mere između dve runde razgovora, ostaju odlučni u svom cilju i najavljuju još radikalnije akcije ukoliko im se zahtevi ne ispune u roku od 15 dana.
„Mislite da možemo da dobijemo otkaz? A ko bi došao da radi? Ne samo što su fakulteti prazni, nego na biroima više nemate nikoga ko bi želeo da dođe da radi u školi. Mi nemamo nikakav drugi izbor, osim da jednom trenutku kažemo – dosta je bilo“, ističe Romandić Petrović.
