Kuriozitet je da Aleksandar Vulin, osnivač Pokreta socijalista, koji nikada samostalno nije izašao na izbore i koji čak nije ni na nivou statističke greške jer ga nije bilo ni u jednom istraživanju javnog mnjenja, već 12 godina obavlja veoma važne državne funkcije. A sada je kurir između dva režima – Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.
Pokret socijalista i SNS su potpisali pakt o saradnji 2010, a Vulin je bio na izbornoj listi naprednjaka 2012, da bi odmah potom bio imenovan za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Zatim je najavio da će podneti ostavku nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, ali se predomislio pa je odmah 2013. prihvatio novu funkciju ministra bez portfelja zaduženog za KiM. U prvoj Vučićevoj vladi 2014. biva imenovan za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a u prvoj vladi Ane Brnabić 2017. za ministra odbrane. Od 2020. do 2022. bio je ministar unutrašnjih poslova – policije, da bi zatim bio šef BIA do kraja 2023. U vladi Miloša Vučevića je potpredsednik zadužen „za praćenje stanja projekata iz delokruga više ministarstava i posebnih organizacija Vlade u koordinaciji sa predsednikom Republike“. Vulinovo uspinjanje na funkcijama pratilo je njegovo sve vatrenije zaklinjanje na odanost, „vođi“ – Aleksandru Vučiću. Javnost je mogla da odmori od njegovih izjava samo u periodu kada je kao direktor BIA prestao sa javnim nastupima.
Duga lista zaduženja
Osim formalnih funkcija, Vulin je imao i posebna zaduženja kao što je u jednom trenutku preuzeo odgovornost za pravljenje spiskova građana Srbije i regiona koji će biti maltretirani na granicama. Bio je zadužen za verbalne napade na sve kritičare režima. Nije mu smetalo da od uloge levičara u vlasti Slobodana Miloševića, kada se predstavljao kao mladić sa dugom kosom i majicom sa aplikacijom Če Gevare, kao član Saveza komunista pokreta za SFRJ od 1990, zatim potrčko u JUL-u Mirjane Marković od 1994, da u vlasti Vučića igra ulogu srpskog nacionaliste. Toliko se istakao izjavama koje su raspirivale netrpeljivost na prostorima bivše SFRJ zbog čega je recimo od 2018. „persona non grata“ u Hrvatskoj. Prvi je golub naprednjačkog jata koji je izbacio sintagmu „Srpski svet“. U Vulinovom ideološkom kompostu nacionalsocijalizma postoji jedna primetna konstanta, odanost tiraniji. Tako se zalagao za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću, koji je u presudama srpskih sudova označen kao nalogodavac ubistava političkih protivnika iz niskih pobuda. A odavao je javno i počast sovjetskom diktatoru Staljinu.
Sa takvom odanošću i svetonazorima Vulin je izgleda idealan za najnoviju ulogu kurira Vučića i Putina. Kao potpredsednik srpske vlade obara rekorde u poseti Rusiji. Tamo je već bio prvi put u maju ubrzo nakon što je nova srpska vlada položila zakletvu, pa u junu i avgustu, kada se, kako je saopštila Vlada Srbije, ruskim bezbednosnim strukturama „zahvalio na upozorenju o pripremi masovnih nereda i pokušaju državnog prevrata“ u Srbiji. Bilo je to u vreme masovnih protesta protiv rudarenja litijuma u Srbiji.
Kao potpredsednik srpske vlade obara rekorde u poseti Rusiji. Tamo je bio prvi put u maju, pa u junu i avgustu, kada se ruskim bezbednosnim strukturama „zahvalio na upozorenju o pripremi masovnih nereda i pokušaju državnog prevrata“ u Srbiji
Vulin je bio prvi srpski zvaničnik koji se javno video sa Putinom od početka invazije na Ukrajinu i to u Vladivostoku 4. septembra. Iz emitovanog razgovora najupadljivije su Putinove reči upućene Vulinu, da poziva Vučića na samit BRIKS-a. Iako je Vučić o tome javno govorio, nije poslao jasnu poruku da li ide ili ne. Vulin se zatim 9. septembra sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergejom Šojguom, kome se zahvalio na pozivu za učešće na sastanku visokih predstavnika za bezbednost BRIKS-a i partnerskih zemalja u Sankt Peterburgu, koji organizuje Savet bezbednosti Rusije.
Saradnja s Putinovim režimom
I na ranijim funkcijama Vulin se istakao u saradnji sa Putinovim režimom. On koji voli protivnike Vučićevog režima da naziva špijunima, imao je krajnje neobičnu „saradnju“ sa ruskim obaveštajnim strukturama. Sredinom maja 2021, kao ministar policije sastao se sa tadašnjim sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševom, a krajem tog meseca usledila su hapšenja pojedinih ruskih opozicionara, koji su prethodno bili u Srbiji. MUP Srbije je nakon sastanka Vulina i Patruševa saopštio da dve zemlje sarađuju i po pitanju „obojenih revolucija“, a pojedini mediji su objavili da su oni i potpisali dokument saradnje o „borbi protiv obojenih revolucija“, što je naziv koji oba režima koriste za demonstracije protiv njihove vladavine. Zatim su ruski opozicionari optužili Vulina da je Petruševu dostavio informacije o njihovom sastanku u Beogradu početkom maja 2021, što je bio osnov da dobiju drakonske kazne u Rusiji. O tome je opozicionar Andrej Pivovarov govorio za Radar od 15. avgusta u tekstu „Vulin je saučesnik u mom hapšenju“. Pivovarov, koji je jedan od zatvorenika razmenjenih 1. avgusta između Zapada i Rusije rekao je: „Smatram da su jedan od trigera za pokretanje krivičnog postupka protiv mene bili upravo materijali koje je predao Vulin… Da, kao što sam i rekao, smatram ga (Vulina) jednim od saučesnika i nadam se da će srpski narod po zasluzi oceniti takvog političara, i da ga uskoro nećemo videti među rukovodiocima Srbije.“
Uostalom, Vulin je za neobičnu obaveštajnu „saradnju“ dobio odlikovanja u Rusiji. Prvo ga je u Moskvi 28. januara 2024. odlikovao direktor Federalne bezbednosne službe Rusije Aleksandar Bortnikov. Zatim mu je dva dana kasnije uručen Orden prijateljstva kojim ga je odlikovao Putin za „veliki lični doprinos u razvoju i unapređenju saradnje Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije i Spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije“.
I dalje nerazjašnjene afere
Vulina su na svakoj funkciji pratile do danas nerazjašnjene korupcionaško-kriminalne afere. Bezuspešno, kao tetkino dete, objašnjavao je poreklo novca za luksuznu nekretninu. On i njegova supruga, dok je bio opozicioni poslanik na listi SNS-a, platili su 40.000 evra 2011. i obavezali se da će preostalih 204.620 evra uplatiti najkasnije do kraja septembra 2012. Vulin je o poreklu novca menjao iskaz. Prvo je tvrdio da je stan platio od prodaje imovine, a novinari KRIK-a su otkrili da je jedinu nekretninu koju je posedovao, jednosoban stan u Novom Sadu, dobio na poklon, a potom ga prodao bratu za 38.000 evra, što nije bilo dovoljno ni za prvu ratu. Vulin je potom izjavio da je novac dobio od ženine tetke iz Kanade.
Vulin je za neobičnu obaveštajnu „saradnju“ dobio odlikovanja u Rusiji. Prvo ga je u Moskvi 28. januara 2024. odlikovao direktor Federalne bezbednosne službe Rusije Aleksandar Bortnikov. Zatim mu je dva dana kasnije uručen Orden prijateljstva kojim ga je odlikovao Putin
Portal KoSSev otkrio je da je Vulin od 2012. do septembra 2013, kao direktor Kancelarije za KiM, bez tendera sklopio skoro milion evra vredan ugovor sa DBS Konsel security Service. Ta firma je za uplaćeni novac trebalo da postavi kamere u Kosovskoj Mitrovici. Kamera nije bilo. Sumnjiv je i način na koji je Kancelarija za KiM kupila uniforme, radna odela i obuću, kao i vozila za više od 600 pripadnika civilne zaštite. Svi ti poslovi proglašeni su za – državnu tajnu. Imao je afere i kao ministar rada. Uhapšen je brat Aleksandra Jablanovića, državnog sekretara i njegovog stranačkog kolege iz Pokreta socijalista, zbog prodaje droge, dok je koristio službeni automobil Ministarstva rada. Slučaj je bio zataškavan, dok ga mediji nisu otkrili. Vulin je prošao bez posledica, a Jablanović je podneo ostavku, jer je utvrđeno da je bratu dao službeni džip u kome je nađena droga. Na tom ministarskom mestu je i kao baštovan promovisao Jovanjicu, koja će kasnije po navodima tužilaštva biti najveća plantaža marihuane u Evropi. Vojni sindikat i poznavaoci prilika u Vojsci Srbije više puta su optuživali Vulina da je kao ministar onemogućio da trošenje novca u Ministarstvu odbrane bude transparentno – na primer, kada su kupljeni polovni migovi u Rusiji koji nisu mogli da lete. Bio je ministar odbrane i kada su sklapani koruptivni ugovori sa fabrikama vojne industrije, kao sa Krušikom, što je otkrio uzbunjivač Aleksandar Obradović. Ovi slučajevi bačeni su u zasenak, kada je kao odgovor na zamerke da nije služio vojni rok otišao na petnaestodnevno služenje, što je pet puta manje od nedavno najavljenog obaveznog vojnog roka.
Na pretposlednjoj funkciji, kao direktor BIA, Vulin je u julu 2023. stavljen pod sankcije SAD. On je do sada najviši zvaničnik Srbije koji je stavljen na američku „crnu listu“ otkako je Vučić ponovo došao na vlast 2012. Obrazloženje za sankcije je da je umešan u „organizovani kriminal, trgovinu narkoticima“ i da je zloupotrebom javne funkcije pomagao trgovcu oružjem Slobodanu Tešiću da se njegove „ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica Srbije“, a uzgred je spomenuta i saradnja sa Rusijom.
Iako kolekcionar kriminalno korupcionaških afera, Vulin je za Vučića postao neizostavno kadrovsko rešenje zbog bespogovorne odanosti.
