Promena na izbornom tiketu Demokratske partije donela je novu energiju ovoj stranci i izbrisala prednost u anketama koju je bivši predsednik Donald Tramp imao nad svojim naslednikom na toj funkciji, Džoom Bajdenom. Ima mnogo toga hvale vrednog u životnim pričama, karijerama i predizbornim nastupima Kamale Haris i Tima Volsa; u tim govorima njihov fokus je na borbi protiv siromaštva, poboljšanju standarda radnih ljudi, insistiranju da demokrate nisu ništa manje patriote od republikanaca, te jačanju demokratije. Ali čak i kada se te vrline ostave po strani, ima dovoljno dobrih razloga da se na izborima podrže demokrate. Na kraju krajeva, alternativa takvom izboru je Tramp, koji predstavlja toliko ozbiljnu pretnju američkim institucijama da bi svaki iole pristojan protivkandidat zasluživao punu podršku.
Produbljivanje podela
Tramp je pretnja po demokratiju u Sjedinjenim Državama delom zbog toga što američke institucije nisu osmišljene za situacije u kojima se treba nositi s nekim autokratskim populistom spremnim da krši ne samo norme, nego i zakone. Američki birači i civilno društvo su, u krajnjoj liniji, jedina sila koja je u stanju da takvu ličnost zaustavi. I mada je američka demokratija preživela njegov predsednički mandat, Tramp je tokom tog perioda eksploatisao svaku institucionalnu slabost na koju je naišao, produbljujući podele u ionako polarizovanom društvu, da bi onda pokušao i da poništi rezultate slobodnih i poštenih izbora na kojima je poražen. Demokrate su na izborima 2020. uspele da povrate kontrolu nad Belom kućom – uprkos Trampovom pokušaju puča 6. januara 2021. – jer su imale jednu značajnu prednost: njegovu vlastitu nekompetentnost. Iako su dugo važeće političke norme ozbiljno narušene, demokratija je na kraju preživela.
Trampova nekompetentnost za obavljanje predsedničke funkcije imala je dve dimenzije. Prvo, on nije bio u stanju da bude konzistentan. Njegova jedina istinska agenda sastojala se u tome da koncentriše što više moći, te da članovima svoje porodice i pajtašima obezbedi što viši status i što više bogatstva; ali su mu nedostajale disciplina i fokusiranost da bi to mogao da izvede. Zastrašujuća implikacija ove konstatacije je, naravno, da bi neko disciplinovaniji na njegovom mestu bio u stanju da nanese mnogo veću štetu.
Drugo, Trampu nije uspelo da obezbedi bespogovornu ličnu lojalnost velikog broja potčinjenih, što je u krajnjoj liniji značilo da je većina njegovih najluđih planova ili odluka bila razotkrivena ili blokirana iznutra.
Danas, nažalost, Tramp predstavlja mnogo veću pretnju po američku demokratiju, iz pet ključnih razloga. Prvo, u međuvremenu je postao još bešnji, što znači i odlučniji da moć koncentriše u svojim rukama i upotrebi je protiv svojih neprijatelja, stvarnih i percepiranih. Ukoliko se vrati u Belu kuću, biće ne samo razuzdaniji, nego i potencijalno konzistentniji u isterivanju onog što je naumio.
Projekat 2025
Drugo, Tramp i njegovi ideološki istomišljenici bi ovog puta bili mnogo promišljeniji i selektivniji pri odabiru ličnosti koje bi bile postavljene na najviše funkcije, kao i na one srednjeg ranga, kao što su to već demonstrirali uobličavanjem njegove implicitne programske agende oličene u Projektu 2025, iza koga stoji Heritidž fondacija. Iako Tramp tvrdi da nema nikakve veze s ovim sveobuhvatnim planom vladanja, Projekt 2025 je već postao vredan izvor za identifikaciju potencijalnih članova njegove administracije u slučaju pobede na izborima. Podrška mračnoj viziji Heritidž fondacije neka je vrsta lakmus testa, s ciljem da se osigura da ovog puta nijedan uzbunjivač ili branilac demokratije ne dospe u priliku da se nađe u ulozi „odraslih u sobi“.
Treće, Republikanska partija pretvorila se u kult ličnosti okupljen oko Trampa, što znači da će lokalni republikanski zvaničnici širom zemlje biti spremni da urade šta god on zapoveda. Neki bi mogli da odu toliko daleko da pokušaju nameštanje izbornih rezultata, te preuzimanje kontrole nad lokalnim snagama reda i javnim službama. Ukoliko Tramp ponovo kao 2020. bude zatražio da mu lokalni izborni zvaničnici „pronađu“ dodatne glasove, ovog puta bi mogao da dobije to što želi.
U mračnoj viziji Projekta 2025, iza kojeg stoji Heritidž fondacija, treba osigurati da u slučaju Trampovog povratka u Belu kuću više nijedan uzbunjivač ili branilac demokratije ne dospe u priliku da se nađe u ulozi „odraslih u sobi“
Četvrto, usled mnoštva grešaka intelektualne elite i lidera Demokratske partije – u vidu zalaganja za usvajanje ekstremnih „vouk“ (woke) pozicija poput zagovaranja otvorenih granica, zahteva za smanjivanje finansijskih izdvajanja za policiju, itd. – mnogi od onih umerenih birača koji politički naginju nadesno i nemaju fakultetsko obrazovanje sada veruju da su se demokrate pretvorile u levičarske ekstremiste. Onima koji smatraju da demokratama manjka patriotizma biće mnogo teže da okrenu leđa Trampu, iako Haris i Vols preduzimaju mere kako bi se približili tom delu birača.
Peto, iz svih navedenih razloga efikasno delovanje civilnog društva protiv Trampa postalo je teže. Nakon godina tokom kojih je levica sprovodila testove vlastite ideološke čistote i ruglu izlagala svakog ko ih nije položio, smanjio se broj nezavisnih birača i umerenih republikanaca koji bi sada bili spremni da se priključe širokoj i ideološki šarenolikoj antitrampovskoj koaliciji. Progresivne demokrate mogle bi na kraju da se nađu same naspram njegovih antiustavnih ili antidemokratskih postupaka, a to neće biti dovoljno da bi mu se stalo na put.
Tiket Haris-Vols
Zbog svega pobrojanog, pretnja koju Tramp predstavlja po američke institucije treba ozbiljno shvatiti. I ovog puta jedini način da se američka demokratija odbrani jeste da Tramp bude poražen demokratskim metodama.
Demokratija prosperira kad isporučuje rezultate u realnom životu i pomaže ljudima da ostvare svoje ambicije. U praksi, ovo znači promovisanje ekonomskog prosperiteta, bezbednosti, ravnopravnosti, kompetentnog upravljanja i stabilnosti. Ovo poslednje posebno je važno kako bi se izdržali periodični šokovi i izazovi, uključujući tu i pretnje po sam opstanak demokratije.
Republikanska partija pretvorila se u kult ličnosti okupljen oko Trampa, što znači da će lokalni republikanski zvaničnici biti spremni da urade šta god on zapoveda, pa i da pokušaju nameštanje izbornih rezultata, te preuzimanje kontrole nad lokalnim snagama reda i javnim službama
Tramp nije prvi antidemokratski demagog koji uživa snažnu podršku, pa neće biti ni poslednji. Američke institucije ojačale su nakon što su se izborile s proto-fašističkim izazovom sveštenika Čarlsa Koflina krajem tridesetih godina; otporom na koji je nailazio pokret za ljudska prava Afroamerikanaca u južnjačkim saveznim državama pedesetih i šezdesetih; predsedničkom kandidaturom segregacioniste Džordža Valasa 1968; te aferom Votergejt. Ako ovog novembra Tramp bude poražen, američke institucije će iz toga još jednom izaći ojačane.
Ali da bi demokratija bila u stanju da se nosi s takvim izazovima, građanima se na biračkim mestima moraju ponuditi dobre alternative. Biračima mora biti omogućeno da glasaju za političare koji iza sebe imaju dobre rezultate u rešavanju problema, inspirisanju ljudi i odbrani demokratskih institucija. Tiket Haris-Vols te uslove ispunjava. Sada predstoji naporan rad na mobilizaciji ljudi i obnavljanju poverenja u demokratiju. Ali još veći napor moraće da bude uložen u to da se obezbedi da obećanja koja demokratija nudi budu ispunjena: kroz borbu protiv siromaštva i nejednakosti, ublažavanje polarizacije i ekstremizma na obema stranama, te dokazivanje na konkretnim primerima da država zaista radi za dobrobit običnih ljudi.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
