Nakon preliminarnog izveštaja ODIHR-a i usmeravanja međunarodne pažnje na izbore u Srbiji, svedočili smo neskrivenom pokušaju sabotaže prava opozicije da od Ustavnog suda traži poništenje izbora, u vidu antidatiranja Službenog lista Beograda. Posle rezolucije o izborima usvojene u Evropskom parlamentu, usledilo je hapšenje potpredsednika Narodnog pokreta Srbije Miloša Pavlovića, a nakon konačnog izveštaja ODIHR-a, N1 je zabeležila organizovano preseljenje birača iz Male Krsne, mesta u smederevskoj opštini, na Voždovac u Beogradu. O tome da li u takvoj atmosferi možemo da verujemo u najave poboljšanja izbornih uslova, kao i o pitanju postoji li alternativa daljoj borbi za slobodne i poštene izbore, za Radar govori Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.
Kako ste doživeli snimak „seobe“ iz Male Krsne?
Crta već godinama dokumentuje slučajeve pritisaka na birače – ucene, zastrašivanja, potkupljivanja. Jedna od manifestacija tog spektra nezakonitog postupanja jeste i migracija birača, koja je, u najvećem broju slučajeva, povezana i s kupovinom glasova i zloupotrebama pre svega socio-ekonomski ugroženih ljudi. U našem izveštaju o migraciji birača prikazali smo kroz svedočenja građana kako se proces migracija odvijao – između ostalog, i iz Male Krsne, tj. Smedereva gde nisu bili raspisani izbori, u susednu beogradsku opštinu Grocka gde jesu. I pre decembarskih izbora zabeležili smo slučaj identičan ovom koji je otkrila N1 – grupu od dvadesetak ljudi, delom stranačkih aktivista, delom ljudi s ugroženim socio-ekonomskim statusom, koji su u organizaciji stranke, u zamenu za novac ili neku drugu nagradu, prebačeni prebivalištem iz Male Krsne u Grocku.
Šta god vam je palo na pamet da može da se dogodi s biračkim spiskom ili s postupkom promene prebivališta, dogodilo se i to i nešto još gore
Interesantno je da ljudi o kojima je reč, kako svedoče neki od njih, nisu bili svesni da će im biti promenjeno prebivalište. Okupili su se posle poziva da pruže podršku predsedniku Vučiću, ne znajući šta to tačno znači. Pretpostavljali su da je u pitanju odlazak na miting, otvaranje nekog puta, fabrike, kako već to biva u kampanji. Okupljeni su, međutim, ispred policijske stanice, uzeli su im lične karte i posle nekog vremena stranački koordinator se vratio s novcem i rekao im – Evo vam tri hiljade dinara, glasaćete na ovim izborima u Grockoj, posle glasanja ćete dobiti još. Tu su se neki od njih i uznemirili jer su se zapitali da li im je promenom prebivališta otežana i zdravstvena zaštita, odnosno da li će morati da idu u Dom zdravlja nekud izvan svog mesta.
Rekao bih da je ova kampanja pokazala sve zlo lice nečovečnosti kojom su stisnuti, zloupotrebljeni, izmanipulisani i izmaltretirani najslabiji među nama. Ljudi koji nemaju nikakvog izbora, koji jedva sastavljaju kraj s krajem, koji nemaju prihode sem neke male penzije ili socijalne pomoći. Upravo ti ljudi su bili stavljeni pred svršen čin: ili uzmi ovo i zauzvrat nam daj podršku na izborima ili ćeš ostati i bez onoga na šta imaš zakonsko pravo. To je jedna od najporaznijih okolnosti s kojima se suočavamo na izborima.
Crta je u oktobru objavila i istraživanje o političkim pritiscima koji se dešavaju kroz centre za socijalni rad, a u prilogu N1 o biračima iz Male Krsne je navedeno da se radi o naselju u kome većinom žive korisnici socijalne pomoći.
To je upravo taj mehanizam. Ono na šta je Crta upućivala i obraćala se i Zaštitniku građana i Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti jeste vrlo osnovana sumnja da su stranački ljudi neovlašćeno pristupali podacima o korisnicima socijalne pomoći i penzionerima – i to onim koji imaju najmanje penzije. Oni su direktno ciljani, stranka im je zakucala na vrata, noseći poklone. U zavisnosti od opštine, pokloni su varirali od kese s namirnicama, preko ogreva, do uređaja bele tehnike.
Najdramatičnija su svedočenja o ljudima kojima je prećeno da će im Centar za socijalni rad oduzeti decu ukoliko ne budu ispunili politička očekivanja lokalnih moćnika
Najdramatičnija su svedočenja o ljudima kojima je prećeno da će im Centar za socijalni rad oduzeti decu ukoliko ne budu ispunili politička očekivanja lokalnih moćnika. Reč je o ekonomski najugroženijim građanima kojima dođe država i kaže „…ili ćemo ti oduzeti decu, ili…“, a znaju da deci ne mogu da pruže uslove za život, shvataju da su izloženi na milost ili nemilost volji jednog činovnika koji zloupotrebljava moć da pribavi nekoliko sigurnih glasova.
Potresno je i svedočenje onkološke pacijentkinje kojoj je traženo da bude siguran glas kako bi se nekoliko mesta pomerila na listi čekanja za operaciju. Naše istraživanje ukazuje na hijerarhiju pritisaka. Nisu pritisnuti samo korisnici pomoći i najugroženiji delovi stanovništva, već i socijalni radnici i njihovi direktori. Stvari se, ipak, najviše lome na leđima najnemoćnijih.
Na koji način funkcioniše ta mreža pritisaka?
Po svedočenjima ljudi iz centara za socijalni rad, uključujući direktore, pritisak od predsednika opštine, odnosno partijskih funkcionera iz regionalnog centra ili Beograda, uvek se odnosi na kvote. Jedan od podnaslova ovih izbora bi mogao da bude „kvotni izborni sistem“ pošto partija podeli kvote koordinatorima na lokalu, od kojih svaki, u zavisnosti od veličine mesta i visine pozicije, mora da obezbedi od više desetina do više stotina glasova. Taktike kojima su kvote ispunjavane različite su od mesta do mesta i zavisile su od kreativnosti partijskih koordinatora i resursa koje su imali.
Nisu pritisnuti samo korisnici pomoći i najugroženiji delovi stanovništva, već i socijalni radnici i njihovi direktori. Stvari se, ipak, najviše lome na leđima najnemoćnijih
Nevezano za mrežu socijalne zaštite, na svojim leđima smo osetili kako su se neki koordinatori oslanjali i na usluge ozloglašenih kriminalaca. Grupica takvih je napala naše posmatrače u Odžacima, koji su svedočili kupovini glasova. Mi smo policiji prijavili da je krivično delo izvršeno ispred biračkog mesta, a umesto odgovora dobili smo batinaše koji su jurili naše posmatrače i na kraju im razlupali kola u dvorištu policijske stanice, što dosta govori o državi i njenoj ulozi u izborima. Vidimo da i delovi državnog aparata, ne samo nečinjenjem, nego i aktivnim činjenjem pomažu, tj. učestvuju u kriminalnim radnjama.
Vaše istraživanje je obuhvatilo više centara i ukazalo na jedan sistemski problem – da li je izazvalo bilo kakvu zainteresovanost tužilaštva?
Apsolutno ne. Bukvalno ni na nivou informativnog razgovora iako su se iste priče i isti mehanizmi potvrđivali širom Srbije. I to je jedan od najbolnijih problema u našem predemokratskom sistemu u kome institucije, koje bi morale da reaguju po službenoj dužnosti na vrlo ozbiljne navode – nemaju praktično nikakvu reakciju. Imate ponekad tragikomične reakcije, kao kad tužilaštvo u Beogradu skida sa sebe odgovornost i prebacuje na Republičku i Gradsku izbornu komisiju slučajeve falsifikovanja potpisa podrške birača izbornim listama. A šta reći za REM, regulatorno telo koje kao da ne postoji i koje je prepustilo elektronskim medijima da se ponašaju onako kako žele, tj. kako odgovara centrima moći koji imaju moć da utiču na njihovo uređivanje.
U navodnom saopštenju opštine Voždovac se govori o gnusnim, glupim, gebelsovskim lažima o promeni prebivališta stanovnika Male Krsne, uz argument da se tako nešto ne radi u opštini već u policiji. Budući da je Crta imala insajdere iz institucija koji su vam ukazivali na mehanizme izbornih manipulacija, da li se takav argument čini neoboriv?
I nas su šokirala svedočenja insajdera. Šta god vam je palo na pamet da može da se dogodi s biračkim spiskom ili s postupkom promene prebivališta, dogodilo se i to i nešto još gore. Sve što smo mislili da je nemoguće, iz uverenja da postoji kakav-takav integritet procedura, omogućeno je u interesu stranke. Šta se dogodilo u konkretnom slučaju, odgovor bi moralo dati pre svega tužilaštvo. Mi nemamo pristup institucijama, niti imamo ovlašćenja da takve stvari istražujemo. Na nama je da ukažemo da postoji matrica prebacivanja birača.
Mi smo policiji prijavili da je krivično delo izvršeno ispred biračkog mesta, a umesto odgovora dobili smo batinaše koji su jurili naše posmatrače i na kraju im razlupali kola u dvorištu policijske stanice
Efekte tih manipulativnih prebacivanja dokazali smo i statistički nakon izbornog dana – jasno se vidi da je SNS imala lošije rezultate na biračkim mestima u Beogradu gde nije bilo tragova prebacivanja birača iz drugih mesta u Srbiji ili iz inostranstva. Govorimo o ogromnoj logistici i veoma složenoj operaciji u koju su uključeni stranački aktivisti, pripadnici kriminalnih grupa, činovnici lokalnih samouprava, MUP, kao i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS). Od institucija do sada nismo dobili odgovor šta se tačno događalo ni za jedan konkretan slučaj na koji smo ukazivali. Dobijali smo generičke odgovore, od toga da je birački spisak ažurniji nego ikada, do odgovora koji izgledaju kao najprizemniji stranački pamflet, a ne kao odgovor institucije koja bi morala da pruži informacije kojima se gradi poverenje javnosti u državu.
Da li imate način da recimo proverite šta se dalje dešavalo sa prebivalištem birača koji su preseljeni iz Smedereva u Grocku?
Imali smo u institucijama insajdere koji su bili uvučeni u koruptivne mehanizme, zahvaljujući čemu znamo šta se u stvari dešavalo. Jesmo pratili slučaj jedne osobe od momenta kada je sprovedena do policijske stanice – na dnevnom nivou smo proveravali njen status u biračkom spisku na sajtu MDULS. Nakon izbornog dana ta osoba više nije bila u biračkom spisku, a u januaru smo dobili informaciju da je dobila potpuno novu ličnu kartu koja je izdata u policijskoj stanici u Grockoj. Zarad preoblikovanja izborne volje Beograđana upregnuta je bila ne samo stranačka, nego i državna infrastruktura, i to mesecima, a možda i godinama unazad. Nije se migracija birača dešavala samo u nedeljama neposredno pred decembarske izbore. Analizama promena u javno dostupnim podacima iz biračkog spiska utvrdili smo da su se migracije birača dešavale i pre 2022. godine. Dodatno, anonimni policijski službenici iz Novog Sada su nam svedočili i dokumentovali da su se takve stvari radile još 2019. godine. Dakle, govorimo o dobro planiranoj, preciznoj operaciji prebacivanja birača u malim grupama, s namerom prekrajanja izborne volje stanovnika pojedinih gradova i opština, u interesu stranaka režima.
Jasno se vidi da je SNS imala lošije rezultate na biračkim mestima u Beogradu gde nije bilo tragova prebacivanja birača iz drugih mesta u Srbiji ili iz inostranstva
Svedočili smo i mnogim drugim čudnim stvarima u vezi s biračkim spiskom. Pronašli smo slučajeve u kojima se više stotina birača nalazi istovremeno na više biračkih mesta za iste izbore, i to u grupi kao da ih je neko zajedno sve kopirao na više biračkih mesta – kao da su „klonirani“. Posebnu sumnju budi i činjenica da sve te „kopirane“ birače nalazimo prijavljene na prebivalištu po neuslovnim objektima u Beogradu. Teško da ovo može biti slučajnost. Ovaj slučaj narušava poverenje u održavanje biračkog spiska i upućuje na mogućnost da neko bez nadzora vrši izmene u njemu kad god poželi. Da sam tužilac, to bi mi ukazivalo na slučaj koji mora da se istraži i da se vidi šta se tu dogodilo.
–
U sledećem nastavku čitajte o mogućnosti da se izborni uslovi poprave, novom pozivu koji je država uputila ODIHR-u i pritiscima koje Crta trpi zbog svog posmatračkog rada
