Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji, ugostila je u petnaestoj epizodi Radar Foruma, Vesnu Rakić Vodinelić, profesorku prava. Diskutovale su o pravosuđu u Srbiji – dugotrajnim sudskim procesima, neuspehu pravosudnih reformi, političkim uticajima na sudstvo – ali i o rudarenju litijuma, odnosno njegovim pravnim i ekonomskim implikacijama.
Politički uticaj na pravosuđe
Sudski procesi u Srbiji neprimereno dugo traju, od nekoliko godina, pa i do nekoliko decenija, što ne samo da opterećuju sudove, već i umanjuje poverenje građana u pravosuđe, čime je Danica Popović i otvorila diskusiju. Pravda koja kasni nije pravda, složne su sagovornice, a Vesna Rakić Vodinelić kaže da je brže i efikasnije sudstvo neophodno za unapređenje pravne sigurnosti. Ona objašnjava da su kašnjenja u donošenju odluka često rezultat preopterećenosti sudova, nedostatka kadrova i složenih administrativnih procedura.
„Srbija ima najviše postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog odugovlačenja sudskih sporova, odnosno, zato što se postupci ne završavaju u takozvanom razumnom roku. Razlozi za to su različiti, a zavisi od toga i da li je parnični ili krivični postupak u pitanju, a parnica čini 85 odsto svih postupaka u Srbiji. Kada su u pitanju parnični postupci, u većim gradovima sudovi su zaista preopterećeni, ali država je to morala da reši. Angažovanje više sudija i ne bi bilo preporučljivo jer, pored toga što imamo sporo pravosuđe, mi smo četvrta zemlja u Evropi po broju sudija na 100.000 stanovnika. Moglo bi da se reši reorganizacijom tehničke strane sudskih postupaka, odnosno zapošljavanjem većeg broja pripravnika ili sudskih sekretara, ali taj posao niko ne želi da radi jer je slabo plaćen. I najzad, postoje stranke prvog reda i stranke drugog reda. Recimo, kada je Nebojša Stefanović, u vreme svoje pune političke snage, tužio NIN zbog povrede časti i ugleda, sudija mu je izašao u susret i dobio je prvostepenu presudu za četiri meseca. Kada je Andrej Vučić pred Privrednim sudom tužio Asomakum, firmu koju je navodno on osnovao, a navodno nije, onda je sutkinja bila izuzeta zbog odugovlačenja postupka, a izuzeće nije moguće zbog odugovlačenja, samo ako se utvrdi pristrasnost. Dakle, ako ste građani prvog reda, vi ćete dobiti zaštitu kao tužioci veoma brzo, ali ako ste tuženi, onaj koji je vaš protivnik neće dobiti zaštitu godinama. Obični ljudi moraju da se oslanjaju na redovan tok stvari. Dakle, politički uticaj postoji. Prema tome, razlozi mogu da budu, i jesu, organizacioni, a mogu biti i politički. Pravosuđe ovde, a tu izuzimam sudije koje su imune na uticaje, nije samostalna državna vlast, zavisi od izvršne vlasti i ponaša se tako kako se ponaša“, naglašava profesorka prava.
Ako ste građani prvog reda, vi ćete dobiti zaštitu kao tužioci veoma brzo, ali ako ste tuženi, onaj koji je vaš protivnik neće dobiti zaštitu godinama. Obični ljudi moraju da se oslanjaju na redovan tok stvari. Dakle, politički uticaj postoji
Nakon petooktobarskih promena, Srbija je imala jedinstvenu priliku da sprovede sveobuhvatnu reformu pravosuđa, ali ta šansa je propuštena, što ističe i profesorka Danica Popović. Iako su mnogi očekivali da će promena režima doneti i korenite promene u pravosudnom sistemu, izostanak odlučnih poteza ostavio je pravosuđe u stanju stagnacije, pa i nazadovanja. Tokom poslednje dve decenije, pravosudni sistem se suočava sa hroničnim problemima poput političkog uticaja, neefikasnosti i nedostatka nezavisnosti.
„Devedesete su za nas bile pogubne. U vreme velike inflacije, sudije su mogle da odu da rade nešto drugo, da budu konsultanti, i tada se prvi put pojavio taj potcenjujući odnos prema sudijama. Kada bi se sudije pobunile zbog malih plata ili neredovnih primanja, tadašnji ministar bi rekao: ‘Nema veze, samo vi idite, ja ću da napunim autobus leskovačkim sudijama, pa ću da ih dovedem u Beograd.’ Tada je, zajedno sa inflacijom, počelo osipanje sudova i pravosuđa. Onda kada je došla DOS-ova vlast postojale su ideje da se donese zakon o lustraciji, ali nije bio donesen sve dok Đinđić nije ubijen i dok nije uvedeno vanredno stanje, a nikad nije bio ni primenjen“, kaže Rakić Vodinelić.
Sudije su za ovu vlast nezavisne samo ako su njene ulizice
Govoreći o političkim uplivima u pravosuđe, Rakić Vodinelić je naglasila da se mora razdvojiti politički od stranačkog stava.
„Normalno je da sudija, kao i svaki čovek, ima svoje političko mišljenje. Ako se donosi ili menja neki zakon na osnovu koga on sudi, sudovi moraju da imaju pravo da kažu šta o toj promeni misle. Ali ono što je ovde teško razdvojiti, zato što je takva atmosfera napravljena, jeste politički ili pravno-politički stav sudije od stranačkog stava. Jer vi ako ne razmišljate onako kako razmišlja Ministarstvo pravde, vi ste odmah opozicija i gotovo, ‘ti si sudija i ti izražavaš svoj politički stav i sram te bilo’. Zabrane koje kod nas postoje su dovoljne – sudija ne sme biti član političke stranke i ono što je vrlo bitno, sudija ne samo da mora da bude suštinski nezavisan, već mora tako i da izgleda, da ostavlja takav utisak. To dvoje kod nas je vrlo teško ispunjivo jer ako niste ulizica ovoj vlasti onda niste nezavisni“, kaže profesorka Rakić Vodinelić.
Poredeći situaciju sa eksploatacijom litijuma u Finskoj, na šta se sam predsednik neretko poziva, Rakić Vodinelić je, sa pravnog aspekta, podvukla da je situacija neuporediva.
Zabrane koje kod nas postoje su dovoljne – sudija ne sme biti član političke stranke i ono što je vrlo bitno, sudija ne samo da mora da bude suštinski nezavisan, već mora tako i da izgleda, da ostavlja takav utisak
„U Finskoj eksproprijacija nije tako jednostavna kao kod nas, zato što kod nas eksproprijacija za posebne potrebe ide na osnovu specijalnih zakona kao što je bio Zakon o Beogradu na vodi. Dakle, ne obavlja se po opštim zakonima nego po skraćenom postupku koji odgovara onome ko daje dozvolu za određeni objekat, a to je država, a država zna se ko je. I ta garancija u našoj zemlju, s obzirom na iskustva sa leks specijalisima, ne postoji. Drugo, naši propisi o zaštiti životne sredine nisu jednaki propisima EU i bilo čija garancija, pa makar dolazila i od nemačkog kancelara, da će se poštovati pravila EU, pada u vodu kada se zna da su nadležni za zaštitu životne sredine lokalni inspektori. I onda je ostalo da mi verujemo predsedniku Republike, koji je diplomirani pravnik, na reč, da će on otići na svako od tih kopova i da će sam vršiti kontrolu“, objašnjava gošća Danice Popović.
Na kraju razgovora Popović je upitala kako da se zaštite profesori Poljoprivrednog fakulteta čija su imena zloupotrebljena u studiji Rio Tinta.
„Mogu da se štite pred redovnim sudom tako što će tražiti zaštitu prava na identitet i da se utvrdi pred tim sudom da oni nisu potpisnici, niti autori te neke ekspertize koja je napisana“, kaže Rakić Vodinelić.
*O čemu su još govorile Danica Popović i Vesna Rakić Vodinelić u petnaestoj epizodi Radar Foruma pogledajte na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum možete gledati i svake subote od 18 sati na televiziji N1
