Obraćajući se virtuelno nedavnom Кopaonik biznis forumu, profesor sa Кolumbija univerziteta u Njujorku i otvoreni kritičar širenja NATO prema Rusiji, Džefri Saks, rekao je da treba da se proslavi činjenica da podsekretar za politička pitanja u američkom Stejt departmentu Viktorija Nuland napušta svoju funkciju i odlazi u penziju. Profesor Saks je istakao da je upravo Nuland kao dugogodišnji karijerni diplomata SAD bila odgovorna za opredeljenje SAD koje podrazumeva dominaciju u međunarodnim odnosima i da je lično uticala na odluku američke administracije da napadne Irak 2003. godine, kao i za podršku majdanskom prevratu u Кijevu u Ukrajini.
Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je istakla da je doprinos Viktorije Nuland podrivanju poverenja Rusije i Amerike kolosalan i da je ona lice svega što se dešava u Ukrajini. Gradonačelnik Кijeva Vitalij Кličko je, sa druge strane, posle objave državnog sekretara SAD Entonija Blinkena da Viktorija Nuland odlazi u penziju, najavio da je odlučeno da Кijev posveti ulicu njoj i da će bivša ulica Čajkovskog od sada nositi ime Viktorije Nuland.
Nema sumnje da je uticaj Viktorije Nuland u formiranju američke spoljne politike u poslednjih preko trideset pet godina bio izuzetno značajan. Zanimljivo je da je Nuland radila i bila uticajna i u demokratskim i u republikanskim administracijama. Studirala je na Braun univerzitetu ruski jezik i kao mladi diplomata je služila u Moskvi početkom devedesetih godina, posle raspada SSSR-a.
U vreme Majdana, Nuland je bila zvezda u Vašingtonu, ali je gledana sa podozrenjem u zapadnoj Evropi koja ju je videla kao bezobzirnu i drsku, sa nediplomatskim pristupom i manirima. Ta skepsa znatno je umanjena nakon ruske invazije na Ukrajinu
Od 1993. do 1996. godine je bila šef kabineta zamenika šefa Stejt departmenta Strouba Talbota, pa zamenik direktora za teritoriju bivšeg SSSR-a. Posle pobede Džordža Buša mlađeg postaje savetnik potpredsednika SAD Dika Čejnija i ima važnu ulogu u donošenju odluke američke administracije da napadne Irak bez odluke Saveta bezbednosti UN i bez bilo kakvog dokaza o postojanju oružja masovnog uništenja, što je rezultiralo destabilizacijom Iraka i pojavom ekstremne Islamske države. Džordž Buš mlađi je postavlja za ambasadora SAD pri NATO od 2005. do 2008. godine, gde se snažno zalaže za angažovanje NATO u Avganistanu van svog tradicionalnog severnoatlantskog teatra koji je definisan osnivačkim ugovorom. Nakon pobede Baraka Obame postaje portparol Stejt departmenta, dok je Hilari Кlinton državni sekretar, a od 2013. godine je na funkciji pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju. U to vreme podržava majdansku revoluciju i zalaže se za naoružavanje Ukrajine. Poznat je njen razgovor sa Džefrijem Pjatom, američkim ambasadorom u Кijevu, kada se zalagala da u ukrajinsku vladu uđu političari koji su demonstrirali na Majdanu i da u taj proces treba da se uključe UN, a ne EU. Tada je izrekla čuvenu rečenicu „Fuck the EU“ (Nek se j… EU), što je izazvalo konsternaciju Angele Merkel i čelnika Unije u Briselu, koji su okarakterisali reči Nulandove kao apsolutno neprihvatljive.
U toku diplomatske karijere Nuland je nastupala sa neokonzervativnih pozicija i to i u republikanskim i u demokratskim administracijama. Njen suprug Robert Кagan je jedan od vodećih teoretičara neokonzervativizma i još 2006. godine je objavio u listu Vašington post da Rusija i Кina mogu da predstavljaju najveći izazov liberalnim zapadnim vrednostima i takođe se zalagao tada za oslobađanje Ukrajine od ruskog uticaja, kao i za pristupanje Kijeva EU i NATO.
Posle pobede Džordža Buša mlađeg postaje savetnik potpredsednika SAD Dika Čejnija i ima važnu ulogu u donošenju odluke američke administracije da napadne Irak bez odluke Saveta bezbednosti UN i bez bilo kakvog dokaza o postojanju oružja masovnog uništenja
Neokonzervativna filozofija u SAD, čiji su pobornici bili Vilijam Кristol, Patrik Mojnihan i Džin Кirkpetrik, oboje stalni predstavnici SAD u UN, Pol Volfovic, bivši ministar odbrane u vreme administracije Džorda Buša mlađeg, Dik Čejni i drugi su se zalagali za dominaciju SAD u međunarodnim odnosima. Neokonzervativci su gledali na svet u binarnim okvirima. Ili si za SAD i njihove interese ili nisi. Multilateralizam, pregovori, Ujedinjene nacije, međunarodno pravo su posmatrani sa sumnjom i skepsom. Cilj je da se spreči bilo kakva pretnja interesima SAD. Međunarodno pravo i Povelja UN su relativne kategorije. SAD na početku podržavaju osnivanje Međunarodnog krivičnog suda. Кlinton mu pristupa, ali Džordž Buš mlađi odmah napušta. Za SAD je neprihvatljivo da američki vojnici mogu ikada da budu optuženi za ratne zločine.
U svom radu Viktorija Nuland je snažno branila navedene principe i postulate. Zalagala se za prijem Ukrajine i Gruzije u NATO na Samitu u Bukureštu. Snažno je podržavala naoružavanje Ukrajine nakon ruske okupacije Donbasa i Кrima. Nuland je otvoreno govorila da je u pitanju ruska invazija i vladavina terora i pretila da će Putin na kraju morati da plati. Tada je pregovore sa članicama EU koje su oklevale da kritikuju Moskvu opisala kao pokušaj uterivanje mačaka u tor.
U svojoj dugogodišnjoj karijeri Nuland je bila miljenik Dika Čejnija i Hilari Кlinton, Džordža Buša mlađeg i Džoa Bajdena, republikanaca i demokrata, što je retkost. Nije želela da služi pod Donaldom Trampom i optužila ga je da podriva kadrovske temelje Stejt departmenta.
Viktorijina uloga u Ukrajini će biti predmet proučavanja u godinama ispred nas. Njeni napori su bili neophodni u suprotstavljanju Putinovoj invaziji i organizovanju globalne koalicije da bi se osigurao njegov strateški poraz
Entoni Blinken, državni sekretar SAD
Državni sekretar Entoni Bliken je najavljujući njen odlazak u penziju, istakao da je Nuland bila izuzetna, jer je bila strastan borac za sopstvena uverenja – slobodu, demokratiju, ljudska prava i američki kapacitet da inspiriše te vrednosti širom sveta. Njena uloga u Ukrajini će, istakao je Blinken, biti predmet proučavanja u godinama ispred nas. Ocenio je da su njeni napori bili neophodni u suprotstavljanju Putinovoj invaziji i organizovanju globalne koalicije da bi se osigurao njegov strateški poraz.
Pre deset godina u vreme Majdana, Nuland je bila zvezda u Vašingtonu, ali je gledana sa podozrenjem u zapadnoj Evropi koja ju je videla kao bezobzirnu i drsku, sa nediplomatskim pristupom i manirima. Ta skepsa znatno je umanjena nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Nuland ostaje nesumnjivo kontroverzna ličnost koja se dijametralno suprotno posmatra u Vašingtonu i Moskvi, ali će biti zapamćena kao značajan faktor svetske diplomatije početkom dvadeset prvog veka i snažan pobornik želje SAD da budu dominantna globalna snaga.
