Kao što je najavio 8. avgusta, Dobroslav Bojović je u ponedeljak, 19. avgusta za Radar potvrdio da je tog dana Komisiji za hartije od vrednosti uputio zvanični zahtev da se njegovoj firmi Napred razvoj i njenim partnerima odobri ponuda za preuzimanje svih akcija jedne od nekada najmoćnijih kompanija na prostorima bivše Jugoslavije, Energoprojekt holdinga.
Bojović je, inače, preko Napred razvoja i sa njim još nekoliko povezanih firmi, još pre sedam godina, u leto 2017, stekao 55,51 odsto akcija Energoprojekt holdinga. Sve te firme – Napred razvoj, Montinvest Properties iz Beograda i švajcarski Jopag AG , kao i sam Bojović, koji je u isto vreme i suvlasnik Napred razvoja i generalni direktor Energoprojekta – sada bi da od malih akcionara otkupe i preostalih 44,49 odsto akcija Energoprojekt holdinga. Uključujući i državni paket, u kome je nešto više od 3,67 miliona akcija ili 33,9 odsto kapitala te kompanije.
33,9 odsto
ili 3.671.205 akcija Energoprojekt holdinga je u vlasništvu Republike Srbije
Bojović: Biznis je rizik, ko hoće profit, sve je otvoreno
Pre nego što se odlučio na ovakav korak, Dobroslav Bojović za Radar kaže da je već duže vreme, od 2021, analizirao trgovanje akcijama Energoprojekt holdinga na Beogradskoj berzi i da je bio „zabrinut permanentnim padom cene akcija, zbog čega se konstantno urušava i vrednost tržišne kapitalizacije, kako sistema Energoprojekt holdinga, tako i cele grupe povezanih preduzeća, na nivou grupne konsolidacije“.
„Posledice su zabrinjavajuće, kako za finansijske institucije koje nas prate, tako i za poslovne partnere u celini. Posle višednevne diskusije sa kolegama, nametnula se jedino moguća odluka u vidu ponude za preuzimanje. Bez mišljenja i diskusije sa manjinskim akcionarima, primoran sam da sam prihvatim teret odluke u veoma izazovnim, turbulentnim i teškim vremenima, posebno u sektoru građevinarstva, pa i šire. Donosim ovu odluku sa ciljem konsolidacije vlasništva i stvaranja uslova da u novonajavljenim promenama finansijskog tržišta u Republici Srbiji obezbedim preduslov za prikupljanje neophodnih investicionih sredstava i uspešan završetak procesa reorganizacije i restrukturiranja sistema, u skladu sa najvišim svetskim tržišnim principima i standardima“, navodi Bojović u pisanoj izjavi za Radar.
Uz napomenu da prihvata „sve rizike“, Bojović precizira da će ponuditi malim akcionarima da od njih otkupi sve akcije po ceni „koja je u proseku za 15-20 odsto veća od cene po kojoj se tim akcijama trgovalo u prethodne tri godine“.
Zbog pada cene akcija konstantno se urušava tržišna vrednost i Energoprojekt holdinga i svih povezanih preduzeća. Posledice su zabrinjavajuće i jedino rešenje bila je ponuda za preuzimanje svih akcija, po ceni od 15 do 20 odsto većoj nego u prethodne tri godine
Dobroslav Bojović
„Kreirali smo strategije poslovanja svesni rizika kojem smo izloženi. Biznis je rizik, ko hoće profit, sve je otvoreno“, poručuje Bojović, ne otkrivajući sve karte do kraja.
Pre sedam godina akcija Energoprojekta vredela 1.501, a sada samo 373 dinara
Imajući sve to u vidu, mali akcionari ni u najboljem slučaju ne mogu očekivati ni 450 dinara po akciji. I to pod uslovom da cena za preuzimanje bude za 20 odsto veća od trenutne, koja je ipak viša od onih po kojima se tim hartijama sporadično trgovalo u prethodne tri godine.
U ponedeljak, 19. avgusta, kada je Bojović uputio zvaničan dopis Komisiji za hartije od vrednosti da mu odobri ponudu za preuzimanje, na Beogradskoj berzi prodato je samo 100 akcija te kompanije po prosečnoj ceni od 373 dinara. Pre toga, poslednji put njima se trgovalo 31. jula, kada je prodato samo 28 akcija po 375 dinara. Od početka jula do odlaska ovog broja Radara u štampu na berzi su prodate samo 1.032 akcije (od ukupno 10,8 miliona, koliko ih ima), a cene su varirale u rasponu od 373 do 377 dinara, tako da je trenutno tržišna vrednost cele kompanije nešto veća od četiri milijarde dinara ili 34,5 miliona evra.
Poređenja radi, pre više od 17 godina, 17. aprila 2007. jedna akcija Energoprojekta vredela je 3.400 dinara, a tržišna vrednost kompanije bila je sa ove vremenske distance astronomskih 460 miliona evra. U to vreme državni paket akcija vredeo je 156 miliona evra, a ako Vlada Srbije sada prihvati da proda svoj udeo, za njega bi dobila nepunih 11,7 miliona evra. U iole normalnoj zemlji neko bi morao da odgovara za to što je vrednost državne imovine smanjena za 144,3 miliona evra. U Srbiji, naravno, nikome neće pasti ni na kraj pameti da neko za to položi račun i da snosi posledice.
Pre 17 godina, 17. aprila 2007. tržišna vrednost Energoprojekt holdinga bila je 460 miliona evra, pa je u to vreme državni paket akcija vredeo 156 miliona evra. Ako Vlada Srbije sada prihvati da proda svoj udeo, za njega bi dobila nepunih 11,7 miliona evra
Uprkos svemu tome, Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities, kaže za Radar da retke poklonike Beogradske berze nije mnogo iznenadila nedavno objavljena namera za preuzimanje akcija Energoprojekt holdinga, koje se nalaze u rukama manjinskih akcionara.
„Mesecima unazad bilo je vidljivo pojačano trgovanje ovim akcijama, koje je bilo skroz zamrlo nakon što je cena pala četiri puta u odnosu na cenu od 1.501 dinar, po kojoj je obavljeno preuzimanje kompanije 2017. Ovaj manevar i naprasno oživljavanje trgovanja akcijama kompanije značili su samo jedno – sprema se dalja konsolidacija vlasništva. Kvaka je u ovdašnjoj zakonskoj regulativi. U situaciji kada je akcija likvidna, tačnije kada zadovoljava propisane kriterijume u pogledu obima i učestalosti trgovanja, dozvoljava ponudu za preuzimanje po aktuelnoj tržišnoj ceni. U suprotnom, neophodno je ponuditi veću od procenjene ili knjigovodstvene vrednosti akcije, koja je kudikamo veća od aktuelne berzanske cene. Energoprojekt, naravno, nije ni prva ni poslednja akcija koja je naprasno oživela pred očekivanu konsolidaciju vlasništva“, objašnjava Gujaničić.
Svi propusti države
Uz podsećanje da Napred razvoj sa povezanim licima već poseduje 55,5 odsto akcija, dok se ostatak nalazi u rukama manjinskih akcionara, od kojih je pojedinačno najveći Republika Srbija, sagovornik Radara ističe da je jasno da cilj ponude za preuzimanje, koja će uslediti kada je odobri regulator tržišta, nije da kontrolni akcionar poveća udeo na 56 ili 58 procenata, već se „cilja“ državni paket akcija, sa kojim bi ova akcionarska priča bila završena.
Ključno pitanje je da li će država prodati akcije po ceni četiri puta nižoj nego 2017, kada je ćutanjem opredelila ishod ponude za preuzimanje. Da je tada obznanila da neće prodati svoj paket, Napred razvoj verovatno ne bi postao većinski vlasnik Energoprojekta
Nenad Gujaničić
„I to po ne bilo kojoj ceni, već onoj koja odgovara nivoima iz ranog tranzicionog perioda pre dvadesetak godina, kada je Energoprojekt, uz Hemofarm, bio glavna akcija na tržištu. Ključno pitanje aktuelne ponude je, dakle, da li će država prodati akcije po ceni koja je četiri puta niža u odnosu na ponudu za preuzimanje iz 2017, kada je država aktivnim ćutanjem opredelila njen ishod. Da je obznanila investicionoj javnosti da tada neće prodati svoj paket akcija, Napred razvoj verovatno ne bi uspeo da postane većinski vlasnik Energoprojekta“, smatra Gujaničić.
I to, naravno, tvrdi on, nije jedini propust države, koja bi, kako kaže, trebalo da se stara o vrednosti svoje imovine u kompanijama, bilo da je većinski ili manjinski akcionar. A u slučaju Energoprojekta taj trud bi se morao „svećom tražiti“, s obzirom na rezultate poslovanja u proteklom periodu, kaže Gujaničić i precizira da je Energoprojekt od nekada najvećeg domaćeg građevinara stigao da u 2023. ostvari prihod od oko 100 miliona evra, što je njegova najniža realizacija u poslednjih dvadesetak godina, otkada kompanija konsoliduje, odnosno objavljuje zbirne rezultate matične kompanije i zavisnih preduzeća.
Vlastima od kompanije u kojoj je država suvlasnik važnije neke privatne građevinske firme
„Reći će neko, pa nigde ne piše da kompanija mora uvek da ima uzlazni poslovni trend, da su možda teške okolnosti na tržištu, da se pojavila jaka konkurencija… Ipak, problem za ovu tezu leži u činjenici da je od 2017. zabeležena snažna ekspanzija građevinarstva u Srbiji i da je to oblast koja sve značajnije učestvuje u BDP-u i to zahvaljujući velikim ulaganjima države. Zdrava logika govori da bi barem toliku ekspanziju trebalo da ostvari i neka velika kompanija u kojoj država ima izraženi interes. No, izgleda da su predstavnici izvršne vlasti izraženiji interes našli u nekim drugim, privatnim kompanijama, u kojima država nije imala vlasničko učešće“, zaključuje Gujaničić.
On smatra da više nije ni toliko bitno da li će država u ovom navratu ili nešto kasnije, za koji dinar više, zatvoriti ovu akcionarsku priču, jer je krajnji ishod poznat. „Nekada, kada pređete preko mosta, govorili ste da ga je projektovao Energoprojekt, tuneli ili brane koje ste gledali bili su delo ove kompanije… U budućnosti, reći ćete da ste baštensku stolicu kupili u Energoprojektu, u čijoj upravnoj zgradi je prošle godine otvorena robna kuća. Ta slika, nažalost, ne govori samo o propasti jedne kompanije“, sa neskrivenom gorčinom konstatuje Nenad Gujaničić.
Sa ove vremenske distance gotovo proročki zvuče reči koje je finansijski konsultant iz Londona, nekadašnji finansijski direktor Energoprojekta Nebojša Katić napisao u autorskom tekstu na svom blogu pre sedam godina, pitajući se „koliko još preduzeća od nacionalnog značaja treba da bude uništeno da bi se javnost probudila iz dubokog sna?“.
„Veliko akcionarsko preduzeće nije kiosk brze hrane, već je i institucija od nacionalnog interesa. Ko to ne razume, neka proveri praksu zapadnih država koje, bez pardona, suspenduju pravo akcionara da prodaju svoje akcije najboljem ponuđaču onda kada država proceni da to nije u nacionalnom interesu… Ako pameti negde ima, Energoprojekt bi morao biti na kratkom spisku strateški važnih kompanija. Država je suvlasnik i to je dodatno čini odgovornom za njegovu budućnost. Država se ne može praviti mrtva… ona uvek ima instrumente (ovakve i onakve) kojima može da spreči destrukciju preduzeća i ugrožavanje javnog interesa… sem ako i ona nije saučesnik u uništavanju sistema“, napisao je Katić u junu 2017.
Za sedam godina neto dobit pala sa 9,25 miliona na samo 46.600 evra
Država tada nije reagovala i već 1. avgusta te godine operacija je uspešno završena, uprkos sumnjama da su Napred razvoj i s njim povezane firme krišom kupovale akcije Energoprojekta i nakon što su stekle više od 25 odsto udela, pa su morale odmah da daju ponudu za preuzimanje. Ni sada poreski obveznici i preostali mali akcionari ne znaju da li će se i ovoga puta Vlada Srbije praviti „mrtva“ i kao nemi posmatrač gledati šta se dešava sa državnom imovinom.
Veliko akcionarsko preduzeće nije kiosk brze hrane, već je i institucija od nacionalnog interesa… Država uvek ima instrumente kojima može da spreči destrukciju preduzeća i ugrožavanje javnog interesa… Sem ako i ona nije saučesnik u uništavanju sistema
Nebojša Katić (jun 2017)
Zna se, međutim, da je u poslednjoj godini pre promene vlasničke strukture, 2016. neto dobit Energoprojekt holdinga bila 1,14 milijardi, a da je prošle godine pala na manje od 5,5 miliona dinara. Pri tome niko iz vrha vlasti, bar ne javno, nije se požalio što je profit firme u kojoj država ima skoro isti udeo kao u Beogradu na vodi pao sa 9,25 miliona na samo 46.600 evra. U stvari, bilo bi pravo iznenađenje da se neko tim povodom oglasio.
Što se malih akcionara tiče, oni teško da će prihvatiti najnoviju ponudu. Tim pre što su neki od njih od pravosudnih organa tražili da im vlasnik Energoprojekt holdinga i njegovih brojnih zavisnih preduzeća isplati fer cenu za njihove akcije, a u suprotnom najavljuju da će pravdu potražiti pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Ako sud presudi u njihovu korist, štetu će morati da im nadoknadi država. Iako je i sama, zbog dramatičnog pada cena akcija Energoprojekta, samo u poslednjih sedam godina ostala bez 33,3 miliona evra.
