Zet mađarskog premijera Viktora Orbana Ištvan Tiborc je kao jedan od najbogatijih Mađara nedavno pod lupu ovdašnje javnosti dospeo kada je njegova kompanija nedavno kupila 11 elitnih zgrada na Novom Beogradu – ili više od 122.000 metara kvadratnih luksuznog prostora. To je njegovo poslovanje u Srbiji, neretko sumnjivo, dodatno razgranalo, ali je pokazalo i da između Orbana i njegovog okruženja i vlasti u Srbiji postoje ozbiljne poveznice. I, dok se takvo širenje uticaja uklapa u dosadašnje taktike premijera susedne države – slično je, uglavnom preko finansiranja sportskih klubova, već urađeno u Slovačkoj, Hrvatskoj i Rumuniji – ostaje nejasno kako to predsednika Srbije ne brine širenje mađarskog uticaja u Vojvodini. O ovoj neobičnoj dinamici, pisali smo u novom broju Radara.
Naši novinari su istraživali i čime je to sve bivši predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić naplatio svoj odlazak u političku penziju, ali izvesno i ćutanje o svemu što zna. I nije reč samo o pečenju nadaleko poznatoj rakiji – sa članovima svoje porodice se oprobao i u proizvodnji solarne energije, recimo, dok sa suprugom Dragicom, čijoj su Fondaciji donacije davala i lica s Interpolovih poternica, i dalje živi u predsedničkoj vili na Dedinju, čije komunalije plaćaju – građani Srbije.
Pod lupom se našlo i poslovanje Željka Drčelića, jednog od najpoznatijih režimskih biznismena, čije su kompanije u samom vrhu po broju dobijenih poslova od države. Kako je suvlasnik firme Vrenje, koja je nedavno kupila kultni kompleks Stare Šećerane na Senjaku u Beogradu, ali i vlasnik trinaest preduzeća, uspeo da upravo na Senjaku gradi stambeni objekat – za sebe, kao fizičko lice, s još dva partnera – koji ima čitav jedan sprat više nego što bi prema građevinskoj dozvoli smelo da bude? I to dok, po svoj prilici, planira da podigne – još jedan…
Čitaoci će od sutra moći da pročitaju i autorski tekst elektrotehničara i akademika Srpske akademije nauka i umetnosti Slobodana Vukosavića, koji je na uvid javnosti ponudio sveobuhvatan osvrt na projekat „Jadar“ i sve što je o njemu za sada poznato. Ukazuje i na strateške greške koje su vlasti do sada činile u dogovorima sa stranim investitorima, a koji su se ticali srpskih sirovina, kao i na opasnosti koje će projekat iza kojeg stoje Republika Srbija i Rio Tinto izvesno proizvesti.
Tu je i intervju s Vladicom Cvetkovićem, redovnim profesorom Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i akademikom SANU, čiji je tretman u javnosti kao retko koji odličan pokazatelj da je u duboko podeljenom društvu čak i neutralan stav dovoljan da se na sebe skrene negativna pažnja. Nakon njegovog teksta „Antilitijumski populisti“ objavljenog u Danasu, u kojem se osvrnuo na spregu između autokratije Aleksandra Vučića, opozicione borbe i manipulacija bojaznima građana zbog projekta „Jadar“, upravo za protivrežimski deo javnosti je postao „ljuti saveznik Rio Tinta“, kako je stajalo jednom odgovoru, takođe objavljenom u Danasu. Čak ga je i predsednik okarakterisao kao „jedinog stručnog“.
„Ne mogu da odgovorim na pitanje zašto mislim da bi rudnik u Jadru bio dobar za Srbiju kada to nikad nisam izjavio, a male su šanse i da ću ikada biti za taj projekat pod Vučićevom autokratskom vlašću, koja je najviše kriva što stručne diskusije o tome nije bilo i što su građani isprepadani“, rekao je Cvetković za Radar.
Za novi broj govore i pišu Gorčin Stojanović, Dragan Simović, Ana Martinoli, Andrej Pivovarov, Danica Popović, Boris Begović, Kirmen Uribe…
