U kragujevačkoj fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA), ćerki firmi Stelantisa, 22. jula, kao što je Radar u više navrata nagoveštavao, domaćoj javnosti predstavljen je novi model fijat grande panda, koji će imati električnu i hibridnu verziju, a istog dana startovala je i postupna proizvodnja električne pande, koja bi u oktobru trebalo da preraste u serijsku. Do kraja godine u Kragujevcu bi trebalo da počne i proizvodnja hibridne verzije, sa pogonom na električni i motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Proizvodnja električnog sitroena eC3, koji Stelantisovu platformu deli sa grande pandom, startovaće najverovatnije početkom 2025, do kada bi, kako se očekuje, izrada tog modela trebalo potpuno da se konsoliduje u slovačkom gradu Trnava.
Na svečanosti u Kragujevcu, kojoj su prisustvovali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministri u Vladi Srbije i izvršni direktor Stelantisa Karlos Tavareš sa saradnicima, iz zvaničnih izvora se moglo čuti da će, nakon dvogodišnje rekonstrukcije i instaliranja nove proizvodne opreme vredne skoro 200 miliona evra, kapacitet fabrike biti oko 150.000 vozila godišnje i da će, kad bude radila u punom kapacitetu, zapošljavati oko 2.000 radnika.
Povratak treće smene, ukinute još pre osam godina
Boljim poznavaocima prilika u automobilskoj industriji ti podaci ukazuju da će proizvodnja najverovatnije biti organizovana u tri radne smene, kao što se radilo u Fijatu od 2012. do 2016, kad je zbog slabog plasmana tadašnjeg modela fijat 500L na američkom tržištu ugašena jedna smena, a na ulici, u leto te godine, doduše uz solidne otpremnine, završilo oko 1.000 prekobrojnih, što u FCA, što u kooperantskim firmama.
150.000 električnih vozila
godišnje će se proizvoditi u kragujevačkoj fabrici Fijar Krajsler automobili Srbija, ćerki firmi Stelantisa, koja će, kad bude radila u punom kapacitetu, zapošljavati oko 2.000 radnika
Za zaposlene dobra vest je da kragujevačka fabrika ovoga puta neće zavisiti samo od jednog modela, pa se može očekivati da će imati nešto stabilniju budućnost nego njihove kolege pre osam godina. Loša vest, i to je ono što ih najviše onespokojava, jeste da su neto plate proizvodnih radnika u FCA, uz nadoknade za topli obrok i prevoz, tek nešto više od 65.000 dinara. Upućeni tvrde – malo, ne samo zbog toga što su neto zarade proizvodnih radnika za skoro 50 odsto manje od republičkog proseka, koji je u aprilu bio 96.614 dinara, već zbog toga što rad na montažnoj traci, pogotovo ako se kreću brže, mnogi porede sa radom u rudarskoj jami.
Indikativno je, takođe, navode izvori Radara, to što skoro sve strane kompanije koje posluju u Kragujevcu proizvodnim radnicima isplaćuju maltene identične zarade, što rađa sumnju da se visine zarada ne utvrđuju na tržištu, u zavisnosti od ponude i tražnje, već da postoji i svojevrsna koordinacija između poslodavaca.
Slepo crevo Srbije i Balkana
Onespokojava ih i velika neodgovost države i lokalne samouprave, koje su apsolutno nespremne dočekale početak proizvodnje prvog električnog automobile na Zapadnom Balkanu. Kragujevac je u poslednjih 12 godina vladavine SNS-a i SPS-a postao infrastrukturno i saobraćajno slepo crevo Srbije i Balkana, bez ijedne moderne putne ili železničke saobraćajnice.
Situaciju pogoršava i činjenica da su mostovi koji vode prema glavnim ulazima u Stelantisovu fabriku u Kragujevcu, kod „Šest topola“ i „Zvezde“, u tragičnom stanju. Gradonačelnik Nikola Dašić se u ponedeljak, na svečanoj promociji električne pande, doduše, nije složio s tom konstatacijom, ali to ne može da popravi situaciju, jer se golim okom vidi da su mostovi dotrajali, da nisu bezbedni za saobraćaj i da su zreli za rekonstrukciju.
Indikativno je što skoro sve strane kompanije koje posluju u Kragujevcu proizvodnim radnicima isplaćuju maltene identične zarade, što rađa sumnju da se visine zarada ne utvrđuju na tržištu, u zavisnosti od ponude i tražnje, već da postoji i svojevrsna koordinacija između poslodavaca
Na pitanje kada bi mogla da se očekuje rekonstrukcija i eventualna elektrifkacija železničke pruge Lapovo – Kragujevac – Kraljevo, kojom putnički, teretni i vozovi koji prevoze Fijatove automobile prema Luci Bar, „jure“ 27 kilometara na sat, Dašić je dopisnika Radara uputio na ministra infrastrukture, saobraćaja i građevinarstva Gorana Vesića. Nagovestio je, pri tome, da bi rekonstrukcija pruge trebalo uskoro da krene, a Radar saznaje da su to obećanje od Vesića na sastanku „iznudili“ predstavnici sindikata FCA, svesni da fabrika koja proizvodi automobile najnovije generacije jednoga dana može da potraži i manje besputnu lokaciju.
Gde nestade „Čika Dača“
I predsednik Vučić, koga šumadijska javnost, zajedno sa bivšom resornom ministarkom Zoranom Mihajlović, smatra najodgovornijim što su Kragujevac zaobišli i što ga i dalje zaobilaze ne samo u međuvremenu sagrađeni, već i projektovani koridori, poput Šumadijskog, u ponedeljak je obećao da će Severna obilaznica oko Kragujevca – koja, uzgred rečeno i bukvalno zaobilazi i Kragujevac i svu njegovu industriju – biti završena za dve i po godine. Niko, naravno, nije smeo da ga podseti da moderna saobraćajnica, koja bi Kragujevac trebalo da poveže sa Koridorom 10, nije završena ni 20 godina od početka gradnje. Pri tome je to bila i jedna od obaveza države iz ugovora sa Fijatom. Na stranu što je nedavno Vučić na sva zvona najavljivao početak gradnje novog gradskog stadiona „Čika Dača“, od čega se u međuvremenu definitivno odustalo.
Vučić je u Kragujevcu poručio i da bi Vlada Srbije i sve lokalne samouprave u zemlji trebalo da kupuju domaći automobil, električnu grande pandu, a već je najavio da će svakog kupca država subvencionisati sa 5.000 evra. S obzirom na to da će model sa dometom od 320 kilometara najverovatnije koštati 23.000, on će na domaćem tržištu moći da se kupi za 18.000 evra. Uz to, rekao je i da se kasni sa postavljanjem električnih punjača.
Vučić je u ponedeljak obećao da će Severna obilaznica oko Kragujevca biti završena za dve i po godine, a niko nije smeo da ga podseti da moderna saobraćajnica, koja bi grad trebalo da poveže sa Koridorom 10, nije završena ni 20 godina od početka gradnje. Pri tome je to bila i jedna od obaveza države iz ugovora sa Fijatom
„Da bi ljudi počeli da kupuju električne automobile, punjači bi trebalo da budu svuda oko nas. Do kraja godine imaćemo ih 116, a treba da imamo 5.116, jer za pet godina u Evropi neće biti drugih automobila, osim električnih“, kazao je Vučić i podsetio da je Srbija za ovaj projekat iz budžeta izdvojila 48 miliona evra i da će zbog proizvodnje električnih automobila „sledeće godine rast BDP-a biti uvećan od 0,5 odsto“. „Borićemo se da dočekamo sledeći automobil u Kragujevcu, da dočekamo i leteći taksi sa Stelantisom i da električne punjače postavimo po celoj Srbiji“, rekao je Vučić.
Stelantis je uspešno ispunio obećanje dato pre dve godine, rekao je izvršni direktor kompanije Karlos Tavareš, po čijim je rečima Fijat, sa više od milion i po prodatih automobila godišnje, brend broj jedan od 13, koliko ih posluju u sastavu te multinacionalne korporacije, četvrte po obimu proizvodnje u svetu. Tavareš je kazao da je, zbog kineske ofanzive, konkurencija na evropskom tržištu velika i da je Stelantis spreman za borbu, da uloži „mnogo para“, stvori dobru tehnologiju i pokaže da je „ozbiljna i opasna konkurencija“.
