Da će mađarsko predsedavanje Evropskoj uniji biti turbulentno znalo se i po žurbi briselske administracije da otvori pregovore o pristupanju Ukrajine Uniji 25. juna, manje od nedelju dana pre nego što će Viktor Orban 1. jula dobiti priliku da govori u ime svih 27 članica.
Ne gubeći vreme, mađarski premijer se već prvih dana na novom poslu usredsredio na razgovore sa predsednicima Kine i Rusije nameran da pokrene pitanje okončanja rata na istoku Evrope.
„Mađarska polako postaje jedina zemlja u Evropi koja može da razgovara sa svima“, rekao je Orban pre polaska na put u Moskvu, gde se nije puno očekivalo od ove posete. Ipak, posle razgovora Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, ocenio je razgovore kao veoma pozitivne i obećavajuće.
Sporna inicijativa
Orban je potom nastavio svoju diplomatsku misiju u Pekingu, gde je stigao 8. jula, da bi se potom uputio za Vašington gde je prisustvovao samitu NATO, a tri dana kasnije na Floridi sastao se sa nekadašnjim predsednikom Donaldom Trampom.
„Ako Evropa želi mir, kao i da ima odlučujuću ulogu u zaustavljanju rata i krvoprolića, mora doći do aktivne pozicije i uticati na promenu kursa. Realna procena situacije, realni ciljevi i pravi tajming, to je naš pristup“, rekao je Balaž Orban, politički direktor u kancelariji premijera u intervjuu za dnevnik Mađar nemzet. Isti provladin list objavio je da je premijer Viktor Orban poslao svim šefovima država i vlada EU svoj predlog kako je moguće doći do okončanja rata u Ukrajini.
Međutim, inicijativa ne nailazi na dobar prijem u samoj Uniji. Kako piše Politiko, 63 člana Evropskog parlamenta zahtevala su u pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu da se Mađarskoj ukine pravo glasa u EU posle Orbanove inicijative u Moskvi i Pekingu. U pismu se ocenjuje da je mađarski premijer „već naneo veliku štetu koristeći i zloupotrebljavajući ulogu predsedavajućeg“.
Orban je svojim misijama u Moskvu i Peking, tokom kojih je namerno pogrešno interpretirao svoja ovlašćenja, već napravio štetu, stoji u pismu evroparlamentaraca
„Orban je svojim misijama u Moskvu i Peking, tokom kojih je namerno pogrešno interpretirao svoja ovlašćenja, već napravio štetu“, stoji u pismu parlamentaraca uz zahteve za promptnu reakciju. „Ovakvi postupci zahtevaju realnu akciju, kao što je suspenzija prava glasa Mađarske u Evropskom savetu, jer je praksa pokazala da samo verbalne osude ovakvog razvoja situacije nemaju nikakvog efekta.“
Kako prenosi Rojters, Orban je siguran da će bivši predsednik Sjedinjenih Država, Donald Trump, zaustaviti rat u Ukrajini.
Nada u Trampa
„Bila mi je čast da posetim predsednika Trampa. Razgovarali smo o putevima da se dođe do mira. Dobra vest za današnji dan je: on će uspeti u tome!“, rekao je Orban posle sastanka sa Trampom na njegovom posedu Mar-a-Lago na Floridi. U svom pismu Šarlu Mišelu, koje je prosleđeno i svim zemljama članicama EU Orban je potvrdio da je Donald Tramp ukoliko bude ponovo izabran za predsednika u novembru, spreman da se uključi u pregovore odmah. Bivši predsednik SAD, koji je u međuvremenu preživeo atentat u Pensilvaniji, istakao je da se slaže sa mađarskim premijerom.
„Mora biti mira, i to brzo. Previše ljudi je stradalo u ratu koji nikada nije ni trebalo da počne!“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Trut.
Osuda Unije
Lideri EU osudili su Orbanove akcije ističući da on nema mandat da govori u ime svih država članica Unije, te da su ocene koje je izneo samo njegove. Sa time u vezi Evropska komisija je preduzela do sada nezabeleženu meru da zabrani svojim članovima učešće na sastanku predstavnika zemalja EU koji treba da se održi u Budimpešti u narednom periodu.
Strategija Viktora Orbana, poznatog kao kritičara ideje dalje vojne pomoći Ukrajini, u koliziji je sa zaključcima poslednjeg samita EU od 27. juna, kada su lideri bloka potvrdili svoju posvećenost daljoj političkoj, ekonomskoj, humanitarnoj, vojnoj i diplomatskoj podršci Ukrajini „dokle god i u kojoj god meri ona bude potrebna“.
