Investicioni fondovi Bain Capital i Cinven, koji su pre sedam godina, u avgustu 2017, kupovinom 63 odsto akcija za 5,4 milijarde evra, postali većinski vlasnici nemačke farmaceutske kompanije Štada, u čijem je vlasništvu od 2006. i vršački Hemofarm, trenutno razmatraju šta dalje, potvrdio je za Radar Peter Goldšmit, generalni direktor Štada grupe, koja je krajem prošlog meseca u Rimu novinarima iz velikog broja evropskih zemalja predočila jubilarni deseti Zdravstveni izveštaj.
„Sve je moguće, od prodaje kompanije preko inicijalne javne ponudedo toga da Bain Capital i Cinven zadrže kompaniju u svom vlasništvu. Trenutno nema ni jasne odluke, ni jasnog vremenskog okvira za nju.Štada je veoma uspešna kompanija, koja je prethodnih godina imala veoma visok rast. Mislim da će budući vlasnik ili vlasnici, ko god bili, hteti da nastave putem kojim već idemo“, rekao je Goldšmit na pitanje Radara da li su tačne priče da se ta kompanija prodaje i kakva je vlasnička budućnost Štade, a samim tim i Hemofarma.
On je naglasio da i zaposleni u Štadi imaju pravo glasa. „Nemojte pogrešno da me shvatite, u velikoj kompaniji poput Štade nikada nije sve savršeno. Uvek može bolje, ali uvek kažem da smo uspešni zato što ljudi žive naše vrednosti. Preduzetništvo je naša vrednost, i zaposleni uvek mogu da iznesu ideju. Štada ima različita imena, u Srbiji smo Hemofarm, ali uz uvažavanje lokalnih posebnosti, delujemo kao jedan tim“, rekao je Goldšmit.
U mnogim oblastima veštačka inteligencija neće doneti revolucionarne promene
Na molbu da prokomentariše rezultate istraživanja, koje je pokazalo da 62 odsto Evropljana ima pozitivan stav o veštačkoj inteligenciji, dok je četvrtina uverena da će negativno uticati na društvo, a skoro 14 odsto njih (svaki sedmi) priznaju da o njoj ne znaju ništa, ali su veoma skeptični, prvi čovek Štada grupa smatra da će u nekim oblastima ona doprineti većoj efikasnosti, jer omogućava brže skupljanje i obradu informacija. Ali, smatra Goldšmit, mnogo je drugih polja u kojima veštačka inteligencija, po njegovom mišljenju, neće biti revolucionarna.
67 odsto
anketiranih iz Srbije, znatno više od 54 odsto, koliko je evropski prosek, kao glavni razlog za nezadovoljstvo navodi teškoće sa zakazivanjem termina za specijalističke preglede, dok se u Uzbekistanu na to žali samo 17 odsto, ili tek svaki šesti učesnik istraživanja
„Polovina naših zaposlenih radi u fabrikama, obavlja tehničke poslove, i tako je i u Srbiji. Možda možemo da unapredimo neke procese, ali to neće biti ekspresno, a ni razlika neće biti ogromna u odnosu na ono što vidimo danas. U nekim drugim industrijama je drugačije. Ako upravljate kol-centrom, vaš se svet potpuno menja. Tako je i u bankarstvu“, ističe Goldšmit.
On precizira da su mnogi procesi i u okviru Štada grupe već automatizovani, da u toj kompaniji postoje timovi za obradu podataka, za automatizaciju, pa i za veštačku inteligenciju. Ali, dodaje, zapravo pokušavamo da shvatimo šta od toga može da donese dodatnu vrednost kompaniji.
„Pokušavamo da zaključimo kako da, na kraju krajeva, svime time zaradimo više, a ne samo da se priključimo trendu, i da naposletku nemamo nikakvu dobit. Otvorenih smo shvatanja, ali informacione tehnologije nisu naša strategija, već sredstvo. Možda ćemo na nekom polju biti prvi, ali nećemo biti avangarda informacionih tehnologija. Usmereni smo na to da imamo širok portfolio, da imamo dobre odnose i poslovnu kulturu, na to da proizvedemo najviši kvalitet po niskim cenama, što će nas i ubuduće činiti kompetitivnim“, poručuje Goldšmit.
Što se tiče građana Srbije, bar prema rezultatima Štadinog istraživanja, dve trećine ima pozitivan stav prema veštačkoj inteligenciji. Po tome su ispred Srbije samo tri zemlje, Portugal (73), Španija (70) i Rumunija (68), a četvrto mesto Srbija deli sa Mađarskom, u kojoj se takođe 65 odsto ispitanih pozitivno izjasnilo o veštačkoj inteligenciji. Nasuprot njima, najveći skeptici su u Uzbekistanu, Irskoj, Finskoj i Švajcarskoj, gde se negativno o veštačkoj inteligenciji izjasnilo između 44 i 53 odsto građana. Uz to, istraživanje je pokazalo i da, uprkos prednostima koje u informisanju može pružiti veštačka inteligencija, većina Evropljana i dalje više voli brzu Gugl pretragu, u čemu prednjače Mađari (71 odsto), Srbi i Česi (70 odsto), a uz to 45 odsto ispitanika iz Finske, Bugarske i Srbije je odgovorilo da su im posebno interesantni onlajn članci.
Gorka pilula – zdravstvenim sistemom u Srbiji nezadovoljno dve trećine građana
Govoreći o Zdravstvenom izveštaju, koji Štada redovno objavljuje od 2014, on ističe da niko u kompaniji ne misli da se jednim izveštajem može promeniti ponašanje sto miliona ljudi. „Ali, možda možemo da budemo deo promene, da pokažemo šta se događa. Političari više ne mogu da ignorišu izveštaj. Svaka država troši milijarde evra na zdravstveni sistem i pravo pitanje je da li je taj novac potrošen kako bi trebalo. Da li su ljudi zadovoljni? Ankete u siromašnim afričkim i azijskim zemljama pokazuju da je percepcija tamošnjih zdravstvenih sistema mnogo povoljnija, uprkos tome što imaju mnogo manje novca na raspolaganju“, ističe Goldšmit.
Mnogi procesi u Štada grupi su automatizovani, postoje timovi za obradu podataka, automatizaciju, pa i veštačku inteligenciju. Pokušavamo da shvatimo šta od toga može da donese dodatnu vrednost, ne samo da se priključimo trendu, a da na kraju nemamo nikakvu dobit. Informacione tehnologije nisu naša strategija, već sredstvo
Peter Goldšmit
A šta je, osim velikih razlika i brojnih sličnosti između pojedinih država, pokazao ovogodišnji, deseti Zdravstveni izveštaj na osnovu ispitivanja zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju 46.000 građana iz Srbije i još 22 evropske zemlje? Koliko se u kojoj zemlji veruje konvencionalnoj medicini, koliko se brine o vlastitom zdravlju, šta se očekuje od veštačke inteligencije…
Nadležnim zdravstvenim institucijama svakako se neće dopasti podatak da od 2021. svake godine pada stepen zadovoljstva Evropljana zdravstvenim sistemom. Njime je, neposredno pre pandemije, 2020, u proseku bilo zadovoljno 74 odsto, prošle godine 61, a ove samo 56 odsto anketiranih. U tom periodu rekordno je, za čak 11 procentnih poena, povećan broj nezadovoljnih pacijenata u Velikoj Britaniji, u Kazahstanu za 10 i u Nemačkoj za osam. Uprkos tom rastu Nemačka i Velika Britanija i dalje uveliko zaostaju za Mađarskom, u kojoj je zdravstvenim sistemom nezadovoljno čak 72 odsto stanovnika, a u vrhu te neslavne rang-liste su i Kazahstan sa 67, Poljska sa 66 i Srbija sa skoro dve trećine, ili 65 odsto nezadovoljnih stanjem u zdravstvenom sistemu. S druge strane, tim sistemom zadovoljno je čak 85 odsto Belgijanaca, 81 odsto Švajcaraca i 77 odsto Holanđana.
Glavni razlog u većini zemalja su teškoće sa zakazivanjem termina za specijalističke preglede, a na to je ukazalo i 67 odsto anketiranih iz Srbije, znatno više od 54 odsto, koliko je evropski prosek, dok se u Uzbekistanu na to žali samo 17 odsto, ili tek svaki šesti anketirani.
65 odsto
građana Srbije ima pozitivan stav prema veštačkoj inteligenciji i po tome su ispred nje samo tri zemlje, Portugal, Španija i Rumunija, dok su najveći skeptici u Uzbekistanu, Irskoj, Finskoj i Švajcarskoj, gde se negativno o veštačkoj inteligenciji izjasnilo između 44 i 53 odsto građana
Da nisu zadovoljni što nisu mogli da obave preventivne preglede najviše se žale Mađari i Poljaci (43 odsto), a odmah iza njih je Srbija sa 42 odsto takvih odgovora. Indikativno je, međutim, da je u Zdravstvenom izveštaju za 2023. čak 63 odsto ispitanika iz Srbije odgovorilo da se nikada nisu odazvali ni na jedan od ponuđenih i dostupnih preventivnih pregleda, dok je u ovogodišnjem tek svaki treći (31 odsto) potvrdio da bi se odazvao na takav pregled.
Za i protiv privatizacije zdravstvenog sistema
Da bi se privatizacija negativno odrazila na zdravstveni sistem mnogo više od evropskog proseka (30 odsto) strahuju građani Bugarske (44 odsto), Srbije (43), Italije (42) i Holandije (37). Srbija je u vrhu, među pet zemalja i po nepoverenju u kreatore zdravstvene politike. Skoro svaki drugi Evropljanin, njih 46 odsto, nema poverenje u zdravstvene vlasti, a iznad tog proseka su Češka (66), Nemačka (59), Rumunija i Slovačka (55) i Srbija sa 48 odsto.
Ako je za utehu, Srbije nema u vrhu zemalja u kojima se građani žale na loš kvalitet zdravstvene nege. Kuriozitet je svakako da se na to najviše žale Šveđani (63 odsto), a slede Bugari (62), Kazahstanci (61) i Finci (57 odsto). S druge strane, sa 41 odsto ispitanika, Srbija je na trećem mestu zemalja u kojima se pacijenti žale da su imali problema zbog nedostatka zdravstvenog osoblja u bolnicama, a više od nas na to žale se samo Francuzi (43) i Portugalci (42 odsto), pokazuje najnoviji Štadin Zdravstveni izveštaj.
Zdravstvenim vlastima se svakako neće dopasti podatak da je pre pandemije zdravstvenim sistemom bilo zadovoljno 74 odsto, a ove godine samo 56 odsto Evropljana, pri čemu su u vrhu ove neslavne rang-liste Mađarska, Kazahstan, Poljska i Srbija, u kojoj je 65 odsto anketiranih bilo nezadovoljno stanjem u zdravstvenom sistemu
Srbija je na visokoj petoj poziciji, odmah iza Finske, Nemačke, Austrije i Portugala, jer 57 odsto anketiranih smatra da je dostupnost lekova „dobra“. Uz to, četvrta je, iza Belgije, Češke i Švedske, po uverenju da mogu sebi da priušte sve potrebne lekove ili da ih dobiju uz značajnu nadoknadu države. Indikativno je, međutim, da je tako visoka pozicija izborena uz samo 40 odsto pozitivnih odgovora na to pitanje, što ukazuje da je to u drugim zemljama mnogo veći problem. Još jedno četvrto mesto, iza Belgije, Švajcarske i Holandije, Srbija je zauzela zbog stava 53 odsto građana da imaju dobru dostupnost lekara i farmaceuta.
Neki rezultati na prvi pogled deluju kontradiktorno. Tako, na primer, u Srbiji dodatno zdravstveno osiguranje u privatnom sektoru plaća svega osam odsto građana, dok ih 56 odsto tvrdi da bi pristali da dodatno plaćaju kvalitetniju zdravstvenu zaštitu. Najveći protivnici većih izdvajanja za zdravstvo su Holanđani (69 odsto), Nemci (65) i Belgijanci (61 odsto).
Skoro polovina Evropljana smatra da bi povećanje plata zaposlenima u zdravstvu motivisalo više stručnjaka da ostanu u matičnoj zemlji. Takav stav najprisutniji je u Švedskoj, gde to misli 68 odsto anketiranih, a Srbija sa Mađarskom deli treće mesto, jer takav stav podržava 60 odsto građana. Sa podrškom 45 odsto ispitanika, Srbija je visoko kotirana i na listi zemalja čiji građani smatraju da bi umesto uvoza trebalo povećati proizvodnju lekova u svojoj zemlji.
(Ne)poverenje u konvencionalnu medicinu, ali i u robote-hirurge
Štadin Zdravstveni izveštaj pokazao je i da skoro sedam od 10 Evropljana veruje konvencionalnoj medicini, što je za sedam procentnih poena više nego 2022. Po tom poverenju Srbija (60 odsto) je u vrhu rang-liste, iza Finske, Španije, Italije, Velike Britanije i Holandije. Kao ključni razlog za to 41 odsto ispitanika iz Srbije navodi stručnost zdravstvenih radnika, dok joj znatno manje ljudi veruje zato što se pokazala efikasnom ili se to poverenje zasniva na istraživanjima koja su dovela do važnih otkrića. Važan razlog poverenja za 42 odsto građana Srbije je i to što je konvencionalna medicina opšteprihvaćena i priznata od najšireg dela društva.
Skoro polovina Evropljana smatra da bi povećanje plata zaposlenima u zdravstvu motivisalo više stručnjaka da ostanu u matičnoj zemlji. Takav stav najprisutniji je u Švedskoj, a Srbija i Mađarska dele treće mesto, jer takav stav podržava 60 odsto građana
Kao najčešći razlog što ne veruju konvencionalnoj medicini ispitanici navode da zdravstveni radnici pre svega žele novac, a to je ujedno i najveća frustracija ispitanika iz tri zemlje sa ovih prostora, Mađarske (57 odsto), Rumunije (52) i Srbije (48). Kao drugi razlog nepoverenja najčešći odgovor je da je konvencionalna medicina fokusirana na uklanjanje posledica, umesto da se bavi rešavanjem uzroka bolesti i to smatra polovina ispitanika iz Srbije, u kojoj najviše građana, čak 49 odsto, smatra da je pandemija kovida-19 „iznela na videlo ograničenja konvencionalne medicine“. Interesantno je svakako da duplo više građana Švajcarske (34 odsto) nego Srbije (17 procenata) „radije koriste alternativne terapije“ i da su po tome ispred nas i Austrija sa 29 i Francuska sa 27 odsto. Konačno, da su im konvencionalni lekovi često nedostupni ili da vladaju nestašice više se žali Nemaca (25 odsto) i Mađara i Austrijanaca (20 odsto), nego građana Srbije (16 odsto).
Goldšmit smatra da bi manjak lekara definitivno mogao biti problem u nekim zemljama i objašnjava da to može biti uzrok još nekih nedaća. „Ako lekar ima više vremena za razgovor sa pacijentom, neće se usredsrediti samo na njegovo fizičko stanje, a duševno stanje često može da bude i uzrok fizičkih problema. Zato je bitno da lekari imaju vremena da saslušaju pacijenta, a mislim da smo tu pomalo `kratki`. Uz to, sve je više ljudi koji žive sami, a kad odu kod lekara i dobiju dijagnozu, bilo bi sasvim drugačije da ih kod kuće čeka porodica koja bi mogla da se pobrine za njih“, ističe Goldšmit.
Da će tokom sledeće decenije roboti biti sastavni deo medicinskih procedura, posebno u hirurgiji, više od evropskog proseka (41 odsto), uvereni su Mađari (53), Portugalci (52) i Nemci (50), dok su građani Srbije znatno skeptičniji i u to veruje manje od trećine (29 odsto). S druge strane, njih čak 41 odsto veruje da će se za dijagnostikovanje većine bolesti, a možda i svih, koristiti veštačka inteligencija, tako da poverenje u veštačku inteligenciju veće od nas imaju samo Portugalci, Mađari i Nemci. Tek nešto više od petine, ili 22 odsto građana Srbije veruje da će za 10 godina od naših vlastitih ćelija moći da se uzgajaju organi za transplantaciju, a najsmeliji u tim predviđanjima su Portugalci (38 odsto), Španci (35), Poljaci i Austrijanci (33 odsto).
Da bi se privatizacija negativno odrazila na zdravstveni sistem smatra 30 odsto Evropljana, a više od tog proseka strahuju građani Bugarske (44 odsto), Srbije (43), Italije (42) i Holandije (37). Uz to, Srbija je u vrhu, među pet zemalja i po tome što skoro svaki drugi građanin nema poverenja u kreatore zdravstvene politike
Štadin Zdravstveni izveštaj pokazao je i da se biološkog starenja najviše plaše Poljaci (53 odsto), Britanci (51) i Irci (50), a mnogo manje građani Holandije (31), Švajcarske (32) i Srbije, u kojoj se starenja plaši svaki treći stanovnik. Fizičko propadanje zbog godina mnogo manje brine stanovnike Srbije (63 odsto) nego Fince (79) i Mađare (77 odsto), a i Parkinsonova, Alchajmerova bolest i demencija mnogo više uznemiravaju Portugalce (75 odsto) nego naše građane (61 odsto). Da mogu postati zavisni od tuđe pomoći najviše brinu građani Portugala i Španije, a najmanje Francuske i Srbije (64 odsto). Biće da su stariji u Srbiji uvereni da o njima ima ko da brine. A, opet, iz odgovora anketiranih proizlazi da se odlasku u penziju mnogo više raduju Austrijanci (33 odsto), Nemci (27) i Šveđani (26), nego građani Srbije (17 odsto). Ako je za utehu, i to je za jedan procentni poen više od proseka Evrope, u kojoj odlazak u penziju jedva čeka tek 11 odsto Španaca i samo osam odsto Poljaka.
