Stari grad, je dakle, sačuvan: za predsednika Skupštine opštine izabran je Marko Bastać, nosilac liste “Čuvari Starog grada”, nekadašnji predsednik iste opštine ( u periodu od 12. maja 2016. do 24. avgusta 2020) i to najpre kao član Demokratske stranke (do decembra 2016), potom “Čuvar Starog Grada” (2016-2019) i na kraju potpredsednik Stranke slobode i pravde (2019-2020).
Sačuvano je i pravilo da naprednjaci moraju da kontrolišu sve, bez obzira na stavove građana: iako je u kampanji nastupao kao opozicionar, u šta su birači imali razloga da poveruju zbog njegovog “minulog rada”, Bastać je, nakon što je izbegao dogovor sa opozicionim partijama, izabran zahvaljujući glasovima naprednjaka. Tačnije, reč je o “širokoj koaliciji” – od ukupno 56 odbornika, Bastać je dobio podršku čak 33, među kojima je, osim 10 glasova članova njegove grupe građana, i 21 glas koalicije okupljene oko SNS, ali i po jedan (i jedini) odbornik Narodne liste – ključ za pobedu (Narodna stranka, pokret Dveri i pokret Živim za Srbiju), kao i liste “Za zeleni Stari grad” doktora Dejana Žujovića.
Cinici bi rekli i da je sačuvan opozicioni status opozicije – kontrolom vlasti u Starom gradu baviće se 23 odbornika liste Biramo Stari grad – Radomir Lazović, koja je na izborima 2. juna osvojila najviše glasova građana (37,01 posto). Osim zvaničnih protivnika izlaska na junske izbore, za naklonost Starograđana nije se borila ni lista Kreni-promeni, koja je odbijena zbog nedostajuća 63 postpisa (pokret je imao priliku da naknadno dostavi potpise, ali to nije učinio).
Potrudili su se i Bastać i predstavnici još dve liste koje su takođe nastupale kao opozicione (Narodna lista, Za zeleni Stari grad) da sačuvaju i standardnu priču o opštem interesu: Bastać je, odbivši predlog opozicije da se izbori ponove, tvrdio da je sam sebe predložio za predsednika Skupštine opštine kako bi rešio navodnu krizu, a svi su, prema izveštajima medija, glasanje predstavili kao “privremeno rešenje”.
Ozbiljan razlog za sumnju u njegovu nezavisnost davao je i čudan nastanak i još čudniji nestanak afere “kum” iz 2019. godine, iz vremena kad su se naprednjaci još borili da osvoje centralnu prestoničku opštinu
Sačuvan je, takođe, i utisak da je sve od ranije dogovoreno i da je onih mesec dana, tokom kojih smo slušali vesti o pregovorima Bastaća (“političko prenemaganje”, reče novinar Danasa) sa koalicijom Biramo Stari grad poslužilo samo da se raspe eventualni gnev Starograđana, tradicionalno nenaklonjenih naprednjacima. I to ne samo zato što je Bastać raspolagao, za jednog doskorašnjeg dostavljača hrane, bogatim resursima u kampanji (imao je štab koji je birače pozivao telefonom, uz nejasno poreklo posedovanja brojeva građana, baš kao i SNS). Ozbiljan razlog za sumnju u njegovu nezavisnost davao je i čudan nastanak i još čudniji nestanak afere “kum” iz 2019. godine, iz vremena kad su se naprednjaci još borili da osvoje centralnu prestoničku opštinu.
Ono što je, zvanično, zaboravljeno, svakako je sačuvano u nekim fiokama, ali se može naći i u raznim dokumentacijama, pa čak i sećanjima pojedinaca: Bastaća je te godine njegov kum Lazar Lešnjak optužio za fizičko maltretiranje, mučenje, prebijanje i korupciju, a o svemu su temeljno izveštavali provladini mediji (“Đilasov Bastać devet sati mučio venčanog kuma!Lešnjak: Šibao me kanapom, stavljao kesu na glavu, dovodio ljude koji su me tukli celu noć!” prenosio je, recimo, Informer, na opšte čuđenje ljudi koji su uživo videli prilično sitnog “mučitelja”).
Bastaćevi politički konkurenti svakako će sačuvati i spisak od 12 načela koje je novoizabrani predsednik Skupštine opštine Stari grad sročio u svrhu pregovora, a sve na osnovu obećanja koja je davao u kampanji. Pa ćemo onda, na izmaku one četiri godine koliko bi pohvale i primedbe “Čuvaru Starog grada” trebalo slati na adresu Makedonska 42, slušati o tome šta je od svega ispunjeno, a šta nije. Osim, naravno, ako priča o “privremenom izboru” nije zaista na nečem zasnovana, što niko nije uverljivo objasnio.
A do tada, odnosno, do sledećih izbora, kad god da budu, možemo da se pitamo – od koga je i po koju cenu, zapravo, sačuvan Stari grad?
Od njegovih stanovnika, nezadovoljnih naprednjačkom upravom, možda?
