Godina je 2023. Svet je luđi nego ikad pre.
Nakon pandemije virusa koji je blokirao celu planetu više od godinu dana, svet se vraća starom avazu ratova, ekonomskih kriza, prirodnih katastrofa, političkih katastrofa.
U toj atmosferi straha i trepeta, nepoverenja i netolerancije, Evropska unija dolazi na briljantnu, skroz originalnu ideju – organizovaće prvu utrku ludila među liderima Zapadnog Balkana!
U tom cilju organizuje politički nastup u jednom slikovitom gradiću izvan Zapadnog Balkana (?), gde poziva sve lidere Zapadnog Balkana – one na najvišem nivou – ali i one na najnižim nivoima, ministre i zamenike ministara, da budu deo ove utrke.
Pravila su vrlo jednostavna: lider Evropske unije će predstaviti ideju, uokviriti ideju, dati obećanje na početku nastupa, a onda će lideri Zapadnog Balkana nastupiti oko te ideje, pokazujući svoje veštine delirija i ludila, utopije i distopije, jadnog humora i crnog humora.
Svi su spremni za utrku, zauzeli su svoje položaje. Ko će, aman, izaći najluđi?
Pre početka nastupa, tokom priprema, javnost daje prognoze.
Ovog iz Albanije niko ne može nadmašiti, kaže jedan.
Ne, ne, nikako, Srpkinja je strašna, nepredvidiva, zla, dodaje drugi.
Ma čekaj, čoveče, ne potcenjuj albanskog Crnogorca, crnogorskog Albanca, upada treći.
Severnomakedonac tuče tamo gde najviše boli, dodaje četvrti pronicljivo.
I dok publika daje svoja divna predviđanja, zvaničnik Evropske unije plasira ludu ideju i svečano kaže:
Utrka može da počne! Neka najbolji od najboljih pobedi!
Publika je već zauzela svoja mesta u prepunoj sali, ali i u svojim foteljama i stolicama odakle mogu pratiti sukob online. Kokice su spremne, sveže iz lonca.
Crnogorski lider kaže da dolazi iz mesta čuda, sun and fun, sunca i zadovoljstva, bez nijednog unutarnjeg problema, vrlo blizu da postane deo Evropske unije, možda pre 2025. godine, bez problema sa komšijama, bez problema sa prošlošću.
Lider Severne Makedonije kaže da je njegova zemlja nenadmašiva, da je ona primer suživota i demokratije.
Žiri je pred teškom odlukom, da odluči ko vodi u ludilu, ali je došlo do neke vrste konsenzusa da su u ovom krugu Albanija i Srbija bile lideri, ali je i Crna Gora bila veoma blizu
Hrvatski lider pokušava nekim argumentima da dokaže da Hrvatska nije Balkan, a bosanski lider razgovara sa prevoditeljkom i stvari se gube u prevodu.
Lider Albanije (ne) iznenađuje neprijatnom šalom koja je baš tog jutra kružila društvenim mrežama, dakle bila je to vruća, aktuelna smicalica.
Šlag ostaje za kraj: lider Srbije kaže da ne postoje dve države, nego postoji samo jedna država, a predstavnik Kosova odgovara dozivajući da normalizacija znači znati praviti razliku između stvarnosti i fantazije!
Žiri je pred teškom odlukom, da odluči ko vodi u ludilu, ali je došlo do neke vrste konsenzusa da su u ovom krugu Albanija i Srbija bile lideri, ali je i Crna Gora bila veoma blizu.
Svi su bili zadovoljni spektaklom koji su im ponudili lideri regiona, i baš kad su mislili da je sve gotovo iznenadili su se kad su čuli da organizator namerava održati još jedno takmičenje, ono na nivou ministara, koje se očekivalo sutradan, pre zatvaranja dvodnevnog takmičenja.
I sutradan su svi bili prijatno iznenađeni nastupom predstavnika Srbije koji je brojnim argumentima pokušao da ubedi sve u sali da su zapravo ludi ti koji organizuju ovo takmičenje. Zapravo, prema njegovim rečima, svi su bili ludi, Kosovo, region, međunarodna zajednica, svi osim Srbije.
I tako je ova utrka završena sa 2:1 za Srbiju.
Barem je to bila procena publike, jer je žiri, nakon izlaganja srpskog predstavnika, raspušten zbog unutrašnjih sporova.
***
Bled Strategic Forum, 28-29. avgust 2023.
Preko devedeset odsto ovoga što ste pročitali gore je tačno, a to se dogodilo na pomenute datume u Bledu, u Sloveniji, na forumu za političku diskusiju na visokom nivou, koji se fokusirao na integraciju Zapadnog Balkana u EU.
Razlika je samo u nijansama. Nije utrka ludila, ali jeste utrka. Ne možemo reći da su se lideri međusobno takmičili da dokažu ko je luđi (nadamo se da takvih motiva nije bilo), ali sukob je ličio na takvu utrku.
Debate među liderima Zapadnog Balkana još jednom su dokazale da naši lideri nemaju mnogo kontakta sa realnošću, žive u balonima koje su stvorili oni sami ili oni oko njih, i uvek krive druge za sopstvene neuspehe.
Kosovo je, čak i 25 godina nakon završetka rata, under construction, i to ne samo u smislu izgradnje države, već i u doslovnom aspektu divljih gradnji i poništavanja karaktera gradova i gradića (ako možemo smatrati da su ikada imali urbani karakter ili strukturu).
Poslednja dešavanja na severu Kosova još jednom dokazuju da nikako nismo spremni na neku vrstu suživota između nas. Taj mali broj srpskog stanovništva koji je ostao da živi na Kosovu često je predmet političkih manipulacija i kalkulacija Beograda i dnevnih politika srpskih lidera, a ljudi su taoci tih odluka, i visoka politika utiče na svakodnevni život normalnih ljudi.
Nijedna dosadašnja vlada Kosova nije uspela da ubedi srpsko stanovništvo da je ono svakako sastavni deo Kosova, da ono predstavlja vrednost, raznolikost, da su ti ljudi neophodni za kosovski karakter suživota i diverziteta. A ko zna ko bi mogao naći krivca za taj neuspeh, pošto je krivaca uvek puno
Sukob se razvlači godinama, i kad god dođe do neke nove eskalacije, mi se vraćamo na početnu tačku, a atmosfera u javnosti, u medijima, a posebno u sredinama gde živi srpsko stanovništvo sliči nekoj 1999. ili 2000. godini, kao da se ništa nije radilo već više od dve decenije.
Nijedna dosadašnja vlada Kosova nije uspela da ubedi srpsko stanovništvo da je ono svakako sastavni deo Kosova, da ono predstavlja vrednost, raznolikost, da su ti ljudi neophodni za kosovski karakter suživota i diverziteta. A ko zna ko bi mogao naći krivca za taj neuspeh, pošto je krivaca uvek puno.
A i pitanja je puno:
Da li su dosadašnje vlade iskreno želele da Srbi budu ravnopravni članovi kosovskog društva?
Da li su se dosadašnje vlade Srbije iskreno zalagale za Srbe sa Kosova, i da li je to zalaganje stvarno bilo za opstanak tog stanovništva ili za nešto sasvim drugo?
Da li je civilno društvo iskreno verovalo u pomirenje kada je pokrenuto na hiljade inicijativa pomirenja između zajednica?
Da li međunarodna zajednica veruje u pomirenje naša dva naroda, i da li je to ikako moguće?
I dok tražimo odgovore na ova pitanja, Kosovo će se baviti pitanjem sporne državnosti, a pregovori sa Srbijom ličiće na dvoboj ludaka – da se pokaže ko je pametniji (reč mudar i lud na albanskom, mençur i çmendur, imaju isti koren: dakle nit njihovog razdvajanja je veoma tanka).
Iz ovog sastanka evropskih političara može se izvući veliki i bolan zaključak – oni će nastaviti kao i do sada, a i mi ćemo ih slediti ne čineći baš ništa.
