Uprkos junskom protestu članova sindikata UGS Nezavisnost i ASNS, zbog progona članstva i oduzimanja reprezentativnosti u Krušiku i obećanju iz Ministarstva odbrane da će do 1. jula problem početi da se rešava, šikaniranje „nepodobnih“ sindikalaca u valjevskoj vojnoj fabrici ne prestaje. Naprotiv, predsednice UGS Nezavisnost i ASNS, Čedanka Andrić i Ranka Savić za Radar kažu da je situacija „sve gora“ i da se progon radnika ne samo nastavlja, nego i pojačava.
„Upravo smo nadležnima u Ministarstvu odbrane uputili zahtev da nam do kraja ove sedmice odgovore da li će i kada u Krušiku biti organizovan sastanak ministra odbrane Bratislava Gašića, predsednika Nadzornog odbora (pukovnika Veljka Petrovića) i v. d. direktora (Jovanke Andrić), sa predstavnicima ASNS i UGS Nezavisnost, kako bismo pokušali da zajednički rešimo problem apsolutno nezakonitog oduzimanja reprezentativnosti fabričkim odborima ove dve sindikalne asocijacije. Na tom sastanku ćemo, ako ga bude, zahtevati i momentalni prekid šikaniranja i pritiska na naše članstvo u valjevskoj fabrici, koje je sada i gore i veće nego pre prošlomesečnog protesta ispred Ministarstva odbrane. Trenutna situacija u Krušiku je katastrofalna“, ističe Ranka Savić i poručuje da će „nešto morati da se preduzme“ ako do petka, 12. jula ne stigne nikakav odgovor iz Ministarstva.
Ministarstvo odbrane obećalo da će doneti odluku do 1. jula, ali obećanje nisu ispunili
Ako i ovoga puta Ministarstvo ostane nemo, vrlo je moguće da će narednog ponedeljka, 15. jula biti zakazan novi radnički protest ispred Ministarstva odbrane, jer će UGS Nezavisnost istrajati u borbi za ostvarivanje radničkih i sindikalnih prava u Krušiku, poručuje Čedanka Andrić.
Na sastanku sa ministrom odbrane Bratislavom Gašićem, predsednikom Nadzornog odbora i v. d. direktora Krušika, ako ga bude, zahtevaćemo momentalni prekid šikaniranja i pritiska na naše članstvo u valjevskoj fabrici, u kojoj je trenutna situacija katastrofalna
Ranka Savić
Pripadnici UGS Nezavisnost i ASNS su 24. juna organizovali miran protest ispred Ministarstva odbrane zbog šikaniranja radnika i ukidanja reprezentativnosti tih sindikata u valjevskoj fabrici. Nakon toga usledio je dvočasovni razgovor u kome su nadležni čvrsto obećali da će najkasnije do 1. jula obavestiti nezadovoljne radnike i sindikalce da li su prihvatili njihove zahteve, ali do 8. jula iz Ministarstva odbrane im ništa nisu odgovorili.
Mediji su posle tog sastanka u Ministarstvu odbrane preneli upozorenje Ranke Savić da je stanje u Krušiku „katastrofalno“ iako fabrika ima mnogo posla i radi u tri smene, te da zaposleni smatraju da su „glavni uzroci svih problema“ v. d. direktora Krušika (Jovanka Andrić) i predsednik Nadzornog odbora (pukovnik Veljko Petrović). Upravo zbog toga neki od zaposlenih ne očekuju ni ovoga puta bilo kakav odgovor Ministarstva, uz obrazloženje da se Petrović tamo „odlično kotira“, jer iza njega stoji „siva eminencija“, pomoćnik ministra za materijalne resurse Nenad Miloradović, a da bi predsednik NO „bio najsrećniji da u Krušiku ne postoji nijedan sindikat“.
U Krušiku kažu da se zbog velike tražnje radi u tri smene, čak i subotom, da su zaključeni ugovori vredni oko 500 miliona evra, ali i dalje najveću korist od izvoza naoružanja i municije ostvaruju privatni trgovci oružjem, a ne državne fabrike namenske industrije
U toj fabrici su doskora reprezentativnost imala četiri sindikata, a sada ga imaju samo Savez samostalnih sindikata Srbije i Sloga, za koje u UGS Nezavisnost i ASNS tvrde da su „poslušni i lojalni menadžmentu i Nadzornom odboru“. Zbog toga se, kažu, nezakonito, ucenama i pritiscima radnici primoravaju da se učlane u lojalne. Kako zaposleni imaju pravo da istovremeno budu članovi dva ili tri sindikata, poslodavac je, prilikom utvrđivanja reprezentativnosti, uzimao u obzir pristupnice sa novijim datumom. Tako je UGS reprezentativnost u Krušiku izgubio zbog tri takve pristupnice, dok Ranka Savić tvrdi da, uprkos svim nezakonitostima, ASNS ima dovoljno članova da bude reprezentativan.
Da li je gašenje „neposlušnih“ sindikata deo priprema za privatizaciju namenske industrije
Ako nadležni ne odgovore na zahteve UGS i ASNS, sindikalni protesti biće radikalizovani i u Krušiku i ispred Ministarstva odbrane, ističe Slobodan Miladinović, predsednik grane metalaca u UGS Nezavisnost. Plan je da se na te proteste pozovu i oružari iz Kragujevca, Čačka i drugih gradova, kaže on i najavljuje da će protiv nadležnih u Krušiku, zbog kršenja sindikalnih i radničkih prava i sloboda, biti podnete prekršajne i krivične prijave.
Ako i ovoga puta Ministarstvo ostane nemo, vrlo je moguće da će narednog ponedeljka, 15. jula biti zakazan novi radnički protest ispred Ministarstva odbrane, jer će UGS Nezavisnost istrajati u borbi za ostvarivanje radničkih i sindikalnih prava u Krušiku
Čedanka Andrić
U delu javnosti gušenje radničkih prava i gašenje nekih sindikata u Krušiku dovodi se u vezu i sa sve izglednijom privatizacijom domaće vojne industrije. Radar je nedavno pisao da je fabrikom kružio dokument nepoznatog porekla u kojem su se kao suvlasnici Krušika navodili Vlada Srbije sa 51 i češka Čehoslovakija grupa sa 49 odsto. Poslednjih dana u Valjevu se sve glasnije priča da je fabrika već prodata, samo to niko neće zvanično još da potvrdi. Iz Ministarstva odbrane i Krušika o tome za Radar niko nije hteo da govori. Dobro obavešteni izvori, međutim, tvrde da su v. d. direktora Krušika Jovanka Andrić i tehnički direktor Marko Mandić nedavno u Češkoj posetili Čehoslovakija grupu, koja je 2017. kupila „14. oktobar“ iz Kruševca, a direktorka je iz Praga produžila za Pariz, na Sajam naoružanja, na kojem Krušik, inače, nije imao svoj štand.
Rade u tri smene, čak i subotom, a privatni trgovci skidaju kajmak
Veliku medijsku prašinu podigao je intervju predsednika Aleksandra Vučića Fajnenšel tajmsu u kojem je priznao da je Srbija u Ukrajinu, preko drugih zemalja, izvezla municiju vrednu oko 800 miliona evra. U tim isporukama ne učestvuje samo valjevska, već i ostale vodeće vojne fabrike, osim Zastava oružja.
Ako nadležni ne odgovore na zahteve UGS i ASNS, sindikalni protesti biće radikalizovani i u Krušiku i ispred Ministarstva odbrane, a plan je da se na te proteste pozovu i oružari iz Kragujevca, Čačka i drugih gradova
Slobodan Miladinović
U Krušiku za Radar kažu da trenutno imaju toliko posla da se radi u tri smene, čak i subotom. Tražnja iz svih delova sveta je tolika da fabrika ima zaključene ugovore za skoro 500 miliona evra, što je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo. Za izjavu predsednika NO Veljka Petrovića da je prosečna plata u Krušiku 98.000 dinara, kažu da toliko zarađuju oni koji rade i svake subote, a da je bez toga prosečna zarada oko 70.000 dinara i mnogo je manja od republičkog proseka.
Problem je, kažu, što Krušik sada ima više od 75 kooperanata koji učestvuju u deobi prihoda, a nekada je sve sam proizvodio. A tu su i famozni privatni trgovci oružjem, koji i dalje skidaju kajmak od izvoza naoružanja i municije.
