Za razliku od drugih zemalja članica Evropske unije, krajnja desnica u Danskoj nije imala glavnu reč na ovomesečnim izborima za Evropski parlament. Mada je populizam u Danskoj uzleteo još pre deset godina, partije centra potisle su krajnju desnicu na marginu i sada ponovo kontrolišu situaciju.
Na izborima za EP 2014. krajnje desna Danska narodna partija (DF) šokirala je politički establišment osvojivši najveći broj mesta, a njen nosilac liste oborio je nacionalni rekord po broju dobijenih preferencijalnih glasova. DF je potom naredne godine ostvarila veliki uspeh i na opštim izborima, postavši najveća partija u konzervativnom bloku, a druga najveća u parlamentu. Ali na izborima za EP danska krajnja desnica se teškom mukom izborila za jedno jedino evroposlaničko mesto. U čemu je stvar?
Nakon šoka koji su doživele 2014, etablirane političke partije, predvođene socijaldemokratama aktuelne premijerke Mete Frederiksen, prigrlile su neke elemente politike krajnje desnice, posebno kada je reč odnosu prema imigraciji, koja se generalno smatra glavnom pokretačkom silom uspona populizma. Danska je nekad imala jedan od najliberalnijih imigracionih režima u Evropi, ali je tu politiku postepeno pooštravala i krenula da postavlja sve striktnije zahteve pred one koji žele njeno državljanstvo.
Još jedan faktor koji je u skorije vreme doprineo rastu populizma u Danskoj jeste pogoršanje životnih uslova izvan velikih gradova, gde je u eri globalizacije radnih mesta i prilika za napredovanje vremenom bivalo sve manje. Da bi rešile taj problem, već nekoliko danskih vlada vodi politiku preusmeravanja budžetskih sredstava od velikih gradova – a posebno prestonice, Kopenhagena – ka unutrašnjosti, kako bi se povećala socijalna mobilnost u tim delovima zemlje.
Danska javnost s užasom je gledala haos u donjem domu britanskog parlamenta u predvečerje Bregzita. Politička pometnja i ekonomska skleroza u Velikoj Britaniji uverili su mnoge Dance da ne treba slediti njen primer
Ono što je prethodilo netom održanim izborima za EP pokazalo je da krajnja desnica nije u stanju da isprati preovlađujuće stavove većine Danaca po dva ključna pitanja: odnosa prema klimatskim promenama i bezbednosnoj politici. Osim što se suprotstavljaju onome što institucije EU preduzimaju u borbi protiv klimatskih promena, političari krajnje desnice su u svojim programskim platformama išli toliko daleko da su propagirali čak i odbacivanje ključnih dogovora u toj oblasti postignutih na nacionalnom nivou. I to uprkos tome što sve ankete pokazuju da danski birači zahtevaju agresivniju borbu protiv klimatskih promena.
Kada je reč o bezbednosnoj politici, krajnja desnica je osporavala i legitimitet EU kao foruma za kolektivno delovanje u toj sferi, tvrdeći kako o danskoj bezbednosnoj politici treba odlučivati isključivo u sklopu NATO. Ali se pokazalo da se danski birači, u okolnostima ruske agresije na Ukrajinu, takvom viđenju snažno protive.
Danska krajnja desnica oduvek je bila skeptična prema EU, ali DF nije sledio put drugih desničarskih, nacionalističkih partija koje su u godinama nakon Bregzita i pandemije kovida-19 počele da ublažavaju svoju politiku. Umesto toga, DF je postala još radikalnija, počevši da se zalaže za izlazak Danske iz EU. I mada je to zalaganje konsolidovalo izbornu bazu stranke, ono je dramatično smanjilo njene izglede da povrati nekadašnju snagu. Danska podrška članstvu u EU je u međuvremenu porasla, a 2022. je na referendumu odbačeno i pre toga dugo važeće izuzeće iz zajedničke odbrambene politike.
Ovakvo raspoloženje nikoga ne bi trebalo da iznenadi. Danska televizijska publika s užasom je gledala haos u donjem domu britanskog parlamenta u predvečerje Bregzita. Politička pometnja i ekonomska skleroza u Velikoj Britaniji uverili su mnoge Dance da ne treba slediti njen primer. Slično tome, ruska agresija na Ukrajinu pokazala je koliko je važno članstvo u EU i vođenje zajedničke politike. Danska snažno podržava ne samo Ukrajinu nego i baltičke države, od kojih bi svaka mogla biti sledeća koja će biti napadnuta.
Danska je nekad imala jedan od najliberalnijih imigracionih režima u Evropi, ali je tu politiku postepeno pooštravala i krenula da postavlja sve striktnije zahteve pred one koji žele njeno državljanstvo
Ali dok je krajnja desnica odgurana na marginu danske politike – zahvaljujući vlastitom sve većem animozitetu prema EU, te uspehu političkog centra da neutralizuje temu imigracione politike – populistička pretnja je i dalje živa. Krajnja desnica jeste podeljena, ali – suprotno onome što bi se moglo pretpostaviti – takav razvoj situacije nije nužno od koristi za politički centar. Odmetnuti deo DF, sada pod zastavom partije Danske demokrate, dobro se pokazao na izborima 2022, a sada je na izborima za EP izborio jedan mandat.
Nova partija je bliža centru i naklonjenija članstvu zemlje u EU, ali je uspela u tome da pitanje imigracija zadrži na agendi. Naslućujući rizike koje to nosi, Frederik Vad, u vladajućoj Socijaldemokratskoj partiji zadužen za imigracionu politiku, nedavno je strane državljane u Danskoj upozorio da se ne uključuju u subverzivne aktivnosti, implicirajući tako da danski rezidenti stranog porekla u celini gledano nisu dobro integrisani u društvo. Pomerajući fokus sa problema broja imigranata na pretpostavljene teškoće u procesu integracije, Vad zapravo – a u takvom viđenju podržavaju ga premijerka i druge etablirane stranke – ponavlja ono što krajnja desnica već godinama tvrdi.
Vadova izjava naišla je na oštre kritike, uključujući i one mnogobrojne iz redova socijaldemokrata. Ali ona pokazuje do kog stepena populistička pretnja i dalje utiče na pozicioniranje političkih lidera na centru. Oni ostaju uvereni da danski model držanja krajnje desnice pod kontrolom zahteva stalnu budnost.
Copyright: Project Syndicate, 2024.