Uspeh liste doktora Dragana Milića u Nišu, ali i tesna utakmica na izborima u Čačku, proteklih nedelja usmerili su pažnju javnosti na rezultate lokalnih grupa građana. U tu priču spada i organizacija Kreni-promeni, koja je na izborima 2. juna takođe nastupala kao grupa građana i ostvarila solidan rezultat u Beogradu.
Proces utvrđivanja rezultata izbora, ponovo opterećen ozbiljnim kontroverzama, privodi se kraju, što nam omogućava da ih uporedimo u svih 90 lokalnih samouprava u kojima se glasalo. Analiza potvrđuje da su, uz vlast, grupe građana zaista najveći pobednici ovih izbora.
Odmah su se javile i rasprave o tome kako u drugim opštinama i gradovima, na nekim narednim izborima, mogu da se preslikaju ovi rezultati. Brojke, međutim, pokazuju da, uprkos nesumnjivom uspehu ovih organizacija u nekim sredinama, treba biti oprezan pri očekivanju da se ovaj trend raširi.
Uspon ljudi „sa lokala“
Nije bilo grupa građana na svim lokalnim izborima 2. juna. Negde su učestvovale samo političke partije, pojedinačno ili u koalicijima. Ipak, u značajnoj većini, u 72 od 90 lokalnih samouprava u kojima su održani izbori, građani su mogli na listiću da zaokruže i bar jednu grupu građana. Tamo gde su učestvovale, one su, u proseku, zbirno osvojile 16,2 odsto glasova.
U 72 od 90 lokalnih samouprava, u kojima su građani mogli na listiću da zaokruže bar jednu grupu građana, one su u proseku zbirno osvojile 16,2 odsto, tek nešto manje od svih opozicionih lista, koje su u proseku dobile 17,8 odsto glasova
Poređenja radi, prosek glasova koje su, zbirno, osvojile opozicione političke partije 2. juna je tek neznatno veći – 17,8. Partije vlasti, koje su na ovim izborima izašle u najširoj koaliciji do sada, u proseku su osvojile 61,5 odsto glasova.
Apsolutni rekord u ovom izbornom ciklusu postavljen je u Gornjem Milanovcu, gde su četiri grupe građana osvojile nešto više od 40 odsto glasova. Tome je najviše doprinela lista „Uzinat“ predvođena dr Tatjanom Milošević, koja je osvojila 22,45 odsto.
Odmah iza Gornjeg Milanovca sledi Inđija, u kojoj je grupa građana „Da, može bolje – Strahinja Novaković“ osvojila četvrtinu glasova, a grupe građana ukupno 36 odsto. Slede gradovi sa početka ovog teksta, Beograd, Niš i Čačak, gde je veliki udeo glasova koji su osvojile grupe građana zasluga „Kreni-promeni“ i „Mi – snaga naroda“ doktora Branimira Nestorovića u prestonici, liste doktora Dragana Milića u Nišu i lista „Istina i čast“ i „ProBudimo Čačak“.
Sveukupno gledano, grupe građana su osvojile više od 20 odsto glasova u dvanaest opština i gradova (ne računajući gradske opštine). Pored već pomenutih, tu su i Užice, Sremska Mitrovica, Sjenica, Čajetina, Vrbas, Bač i Bela Crkva.
Situacija je, naravno, kompleksna. Mnoge od grupa građana koje su učestvovale na ovim izborima, naročito u Beogradu i Novom Sadu, ponovo su optužene da su „fantomske“. Veliki broj njih niko nije video da su skupljale potpise, koje su često predavale brže od opozicije. Neke su, takođe, nosile nazive koji su veoma podsećale na druge opozicione organizacije – na primer, „Pokrenimo-okrenimo Zemun“, „Ja sam Lazarevac, ti si Lazarevac“. Sa pravom se može sumnjati da je njihova svrha bila da zbune opozicione birače i da su pri kandidovanju imale „pomoć prijatelja“.
Apsolutni rekord u ovom izbornom ciklusu postavljen je u Gornjem Milanovcu, gde su četiri grupe građana osvojile nešto više od 40 odsto, a sledi Inđija, u kojoj je za izborne liste grupa građana glasalo 36 odsto od izašlih na birališta
Ipak, nijedna od sumnjivih grupa građana nije postigla značajniji rezultat na lokalnim izborima. One koje su zabeležile proboj, izgledaju autohtono – odnosno, predvodili su ih kandidati koji su poznati „na lokalu“. Ove grupe građana privukle su pažnju i zbog, kako se čini, sposobnosti da postignu ono što opozicionim partijama već dugo godina predstavlja problem – da „uđu“ u biračko telo vlasti i osvoje poverenje ljudi koji su, u ranijim izbornim ciklusima, glasali za SNS ili SPS. Pored toga što su dali lični pečat bezličnim kampanjama koje u Srbiji predvode partijski lideri, grupe građana su uspele da ponude nove i „nove ljude“ u politici, čega su, deluje, birači željni.
Prihvatljivi i za bivše glasače vlasti?
Na osnovu raspoloživih podataka, a to su isključivo rezultati ovih i prethodnih izbora, od kojih su neki i dalje preliminarni, ne možemo sa apsolutnom sigurnošću tvrditi da su određene grupe građana na ovim lokalnim izborima preuzele deo glasača vlasti. Ipak, neke brojke snažno upućuju na takav zaključak.
Uzmimo primer Niša. Na parlamentarnim izborima 17. decembra 2023. liste Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke su tamo osvojile 64.000 glasova. Sada su te stranke izašle zajedno na lokalne izbore i ostvarile su značajno manji rezultat, 49.000 i njihovo glasačko telo se smanjilo za 23 odsto. Ovo je konzervativna procena, jer u glasove iz decembra nisu uračunati potencijalni glasači Zavetnika.
Pre nego što se zaključi da je deo tih glasača preuzeo doktor Milić, neko može sa pravom da primeti da je na lokalnim izborima obično manja izlaznost nego na parlamentarnim, te bi se smanjenje broja glasova vlasti moglo pripisati tom faktoru. I ovi lokalni izbori, održani odvojeno od parlamentarnih, pokazali su da je teza o nižoj izlaznosti tačna – podaci pokazuju da, u proseku, 12,47 odsto ljudi koji su glasali u decembru, nisu izašli na izbore u junu.
Blagi pad broja glasova za liste SNS, SPS i SRS u Beogradu sa 412.000 u decembru na 387.000 u junu upućuje na zaključak da je lista Kreni-promeni najviše glasova sakupila među građanima koji su u decembru glasali za opoziciju, a ne za vlast
Ovde je, međutim, bitan i podatak da je, i pored smanjene izlaznosti, koalicija vlasti u većini slučajeva pretrpela skromne gubitke u apsolutnom broju glasova. U proseku, za koaliciju vlasti „Srbija sutra“ je, pokazuju rezultati, glasalo svega šest odsto manje ljudi nego što ih je u decembru glasalo za SNS, SPS i SRS. Ovaj podatak potvrđuje tezu da je mašinerija vlasti i dalje dobro podmazana i sposobna da izvuče najveći deo svojih pristalica na birališta.
U Nišu je, sa druge strane, gubitak glasača vlasti bio znatno veći od proseka – 23 naspram šest odsto. Nije uverljivo objašnjenje da su „mejnstrim“ opozicione partije, okupljene prvenstveno oko liste „Biramo Niš“ i koalicije NADA, uspele da preotmu te glasače, jer su i one doživele znatan pad u odnosu na decembarske izbore, čak i veći nego vlast.
Prema tome, za gubitke vladajuće koalicije u Nišu postoje samo dva tumačenja – ili su tamošnje partije bile vanredno loše u mobilizaciji svojih birača iz decembra, ili je deo tih glasača otišao listi dr Milića. Zapravo, moguće je da su oba faktora odigrala ulogu istovremeno, što je dovelo do situacije u kojoj, u najboljem slučaju po vlast, većina u Nišu zavisi od jednog glasa u Skupštini grada, i to onog sumnjive Ruske stranke.
Podaci iz drugih gradova i opština u kojima su grupe građana zabeležile značajan rezultat pokazuju da je, istovremeno, došlo do natprosečno velikog pada broja glasača vladajuće stranke. Podsetimo, prosečno je vlast izgubila šest odsto glasača od decembra do juna, dok je u Gornjem Milanovcu izgubila čak 27 odsto, u Inđiji 21, u Čačku 18, a u Sremskoj Mitrovici 17 procenata. U svim ovim mestima se može sa pravom pretpostaviti da je deo, doduše ne preveliki, glasača vladajuće stranke otišao uspešnim grupama građana.
Bez univerzalnog recepta za uspeh na izborima
Važno je reći da ovaj trend, ipak, nije previše raširen. U Beogradu je vlast, i pored uspeha liste Kreni-promeni, osvojila tek oko šest odsto manje glasova nego u decembru, tačno u skladu sa prosekom na nivou Srbije. Pre šest meseci su liste naprednjaka, zajedno sa radikalima i socijalistima zajedno osvojili 412.000 glasova, a sada 387.000. To je blagi pad, koji više upućuje na zaključak da je Kreni-promeni najviše glasova sakupio među građanima koji su u decembru glasali za opoziciju, a ne za vlast.
Podsetimo i na podatak da su grupe građana ostvarile odličan rezultat, odnosno više od 20 odsto tek u 12 gradova i opština. Iako primer doktora Milića, čačanske opozicije i sličnih lista ukazuje na jedan od načina na koji može da dođe do smene vlasti ili makar tesnog izbornog rezultata – sadejstvo opozicionih partija i grupa građana koje mogu da privuku deo glasača vlasti – ne postoje garancije da će se kockice uvek na taj način sklopiti.
Tezu da su neke grupe građana preuzele i deo glasača vlasti potvrđuje podatak da je u junu glasalo 12,47 odsto manje ljudi nego u decembru, s tim što se u Nišu glasačko telo stranaka vlasti, SNS-a, SPS-a i SRS-a smanjilo za 23 odsto
Umesto da čekaju na grupe građana, opozicione partije će, najverovatnije, u mnogim sredinama morati da se oslone na sopstvene snage. Ove snage, izražene u konkretnim brojkama, iznose 919 odborničkih mandata, koliko su političke stranke – članice koalicije „Srbija protiv nasilja“, NADA i još nekolicina aktera – prema našoj računici osvojile na lokalnim izborima u decembru i junu. Na prvom mestu je Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića sa 235 novih odbornika, a slede Demokratska stranka sa 177, Zeleno-levi front sa 98, Stranka slobode i pravde sa 88 i Novi DSS sa 62 odbornička mandata.
Opozicija se, tako, nakon što je bojkotovala izbore na svim nivoima 2020, vratila u lokalne parlamente. Sada ima priliku da iskoristi „mikrofon“ koji joj je na raspolaganju u gradskim i opštinskim skupštinama i da gradi svoju bazu podrške u lokalnim zajednicama do narednih izbora. Ipak, ovih 919 odbornika iznosi skromnih 16,5 odsto ukupnih odborničkih mesta od ukupno 5.570 oko kojih se vodilo nadmetanje na decembarskim i junskim izborima. Deo odbornika su osvojile grupe građana, uključujući i pokret Kreni-promeni, a veći deo, naravno, vladajuća koalicija.
Ovakav učinak je posledica toga što su, na izborima 2. juna, upravo najgore prošle partije koje su bile deo koalicija „Srbija protiv nasilja“ i NADA. Pritisnute, sa jedne strane, vlašću koja je i ovaj put bila u nepravednoj prednosti, sa druge konkurentskim grupama građana, a sa treće delom (bivših) kolega koji su pozivali na bojkot, ove partije su u proseku izgubile čak 46 odsto glasača u odnosu na decembar. Opozicione partije su samo u tri opštine uspele da uvećaju broj glasača u odnosu na decembar – u Ivanjici, Novoj Varoši i Surdulici. Na svim drugim mestima su osvojile manje nego pre šest meseci.
Neke grupe građana imale su „pomoć prijatelja“, jer su potpise predavale brže od opozicije, a svrha im je bila da svojim nazivima zbune opozicione birače, ali nijedna od tih sumnjivih lista nije postigla značajniji rezultat
U Beogradu je ovaj „potop“ opozicionih stranaka naročito očigledan. U decembru su „Srbija protiv nasilja“, NADA i druge manje liste opozicionih partija sve skupa osvojile 414.000 glasova. Sada su koalicija „Biram borbu“ i preostale opozicione stranke koje su izašle na izbore, uključujući Narodnu stranku i DJB, u zbiru osvojile svega 100.000 glasova, izgubivši tri četvrtine glasača. Deo je, kako je već opisano, gotovo sigurno otišao listi Kreni-promeni.
Dok jedan deo grupa građana može da slavi rezultate junskih izbora, „mejnstrim“ opozicija se na njima, dakle, poprilično ugruvala. Ono što je, doduše, jasno, jeste da niti jedna niti druga grupa samostalno nisu ni blizu vlasti. Tamo gde jesu – recimo, u Nišu i Čačku – u toj su poziciji samo na osnovu zajedničkih rezultata.
