Na vlast SNS-a, ali, nažalost, i na nadležne institucije, ne utiču upozorenja građana i struke da ljudi iz samog vrha države svakodnevno krše Ustav i zakone. Ne osvrću se ni na izveštaje i preporuke posmatrača izbora, ODIHR-a i Crte, Rezoluciju Evropskog parlamenta i druga dokumenta, ukoliko nisu priterani u ćošak pretnjom uskraćivanja materijalne pomoći i političke podrške.
Istraživanje Crte pokazalo je da 25 odsto građana misli da su 17. decembra 2023. održani predsednički izbori, a dve trećine da je Aleksandar Vučić bio kandidat na tim izborima. Preliminarni izveštaj ODIHR-a o dosadašnjem toku lokalnih izbora zakazanih za 2. jun, potvrđuje da predsednik Republike, umesto da se dobrovoljno povuče iz te kampanje za koju nema nadležnosti, u njoj ponovo – prednjači. Za tu svrhu opet zloupotrebljava privilegovanu poziciju u medijima i funkcionersku kampanju.
Predsednik koristi poziciju da promoviše interese jedne stranke
Zbog tog očiglednog kršenja Ustava i zakona, grupa pravnika okupljena oko kampanje za fer i slobodne izbore – FERKA, sačinila je predlog za pokretanje postupka odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, koji može da pokrene Narodna skupština, na predlog najmanje jedne trećine narodnih poslanika. Na kojim razlozima se zasniva ovaj predlog?
Istraživanje Crte pokazalo je da 25 odsto građana misli da su 17. decembra 2023. održani predsednički izbori, a dve trećine da je Vučić bio kandidat na tim izborima. Preliminarni izveštaj ODIHR-a potvrđuje da on, umesto da se povuče iz kampanje za lokalne izbore 2. juna, u njoj ponovo – prednjači
Predsednik Republike je povredio Ustav, i to članove 4 (podela vlasti), 6 (zabrana sukoba interesa), 111 i 112 (položaj i nadležnosti predsednika Republike). On je to učinio tako što je dao saglasnost da naziv izborne liste vladajuće koalicije, na vanrednim izborima za narodne poslanike, održanim 17. decembra 2023, bude: „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, na izborima za Skupštinu APV: „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“ i na izborima za odbornike Skupštine Beograda: „Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane“, a i liste za druge lokalne izbore sadržale su njegovo ime i prezime. Isti je slučaj i za lokalne izbore zakazane za 2. jun.
Ako predsednik koristi svoju poziciju da promoviše interese određene političke stranke, to bi moglo dovesti do sukoba interesa, kada se odluke ne donose u najboljem interesu države, već u interesu stranke, ili čak i pojedinca iz vrha te stranke. Tako bi se, na primer, moglo oceniti pristajanje na sporazume o statusu KiM, bez prethodnog izjašnjavanja nadležnih organa o njima.
Ako predsednik koristi svoju poziciju da promoviše interese određene političke stranke, to bi moglo dovesti do sukoba interesa, kada se odluke ne donose u najboljem interesu države već u interesu stranke
Sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.
Sve je podređeno privatnim interesima jednog čoveka
Privatni interes Aleksandra Vučića je da politička stranka čiji je član dobije većinu poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini, kao i da osvoji većinu ili značajan broj glasova u lokalnim skupštinama gradova i opština, dok je prema članu 111 Ustava, predsednik Republike dužan da izražava državno jedinstvo Republike Srbije. Vučić, umesto toga, davanjem dozvole da se njegovo ime uključi u naziv izborne liste, promoviše partikularizam, stavljajući time svoj privatni stranački interes iznad javnog.
Potreba za državnim jedinstvom jeste izraz potrebe za društvenim jedinstvom koje u demokratiji podrazumeva politički život jednakih šansi za sve političke partije. Favorizovanje jedne političke stranke pretnja je za suverenitet koji potiče od građana. Garantija građanskog suvereniteta izražena je u članu 2, stav 2 Ustava. Dozvola da se ime predsednika Republike kao državnog organa uvrsti na izbornu listu određene stranke, samo po sebi ima potencijal da utiče na slobodu izbora.
Po Ustavu, predsednik je dužan da izražava državno jedinstvo Republike Srbije, a umesto toga, davanjem dozvole da se njegovo ime uključi u naziv izborne liste, Vučić stavlja svoj privatni stranački interes iznad javnog
Da bi Narodna skupština raspravljala o ovoj temi, neophodno je da ovaj predlog potpiše najmanje trećina, ili 84 poslanika. Do sada je to učinilo 59 poslanika opozicije. Predlog bi mogli da potpišu i poslanici vladajuće koalicije. Na ovaj način bi svi dobili priliku da iznesu svoju argumentaciju, a ukoliko bi on bio prihvaćen, dobili bismo i zvaničan odgovor nadležnog organa na sporno pitanje.
Problem je u tome što taj predlog još nisu potpisali ni svi od 94 poslanika opozicije: četiri poslanika Demokratske stranke, dva poslanika Srbije centar, sedam iz DSS-a, šest iz POKS-a, a posebno pitanje je da li će i neko iz poslaničkih grupa Branimira Nestorovića i Branka Pavlovića (ukupno 13 poslanika) to učiniti i da li će im se, pored Ahmedina Škriljelja, pridružiti još neko od samostalnih poslanika.
Sličnosti i razlike bivših i aktuelnog predsednika
Ono što zabrinjava je argumentacija koju pojedine opozicione poslaničke grupe navode zbog čega još nisu ili uopšte neće potpisati ovaj predlog. Pre svega to je ocena da su i pojedinci iz prethodne vlasti, na primer Boris Tadić, bili neko vreme u nazivu svih izbornih lista. Pri tome se previđa da je Tadić pre objedinjenih i prevremenih predsedničkih izbora održanih 2012, podneo ostavku na funkciju predsednika Republike i da je, bez obzira na sporna pitanja, izgubio te izbore.
I što je još važnije, Tadićev protivkandidat, Tomislav Nikolić je predsedničke izbore 2012. u drugom krugu dobio, pored ostalog, i zbog toga što je građanima u svoje i u ime stranke koju je osnovao, obećao da neće dozvoliti sukob interesa i, za razliku od njegovog naslednika Aleksandra Vučića, odmah je po izboru za predsednika Republike napustio funkciju predsednika SNS-a.
Da bi Skupština raspravljala o predlogu za pokretanje postupka da li predsednik krši Ustav, potrebni su potpisi bar 84 poslanika, a osim predstavnika vladajuće koalicije, još ga nisu potpisala ni svi poslanici DS-a, Novog DSS-a, Srbije centar, POKS-a, a posebno pitanje je da li će ga potpisati iko sa Nestorovićeve liste
Ta agumentacija, dakle, ne vredi, osim ukoliko neko u budućnosti želi da koristi tu deformaciju u sprovođenju izbora, koju je brojnim manipulacijama do savršenstva razradio Vučić. Takve kalkulacije i neodgovornost, kao što je bilo i nesprovođenje lustracije za zloupotrebe vlasti iz 90-ih godina, mogu biti (ponovo) kobne za demokratsku budućnost Srbije.
Narodni poslanici bi ovim predlogom inicirali (član 118 Ustava) raspravu i izjašnjavanje prvo u Narodnoj skupštini, a onda eventualno i odluku Ustavnog suda, koji bi u tom slučaju bio dužan da najkasnije u roku od 45 dana, odluči o postojanju povrede Ustava. Tek na osnovu tog dokumenta bi se odlučivalo o razrešenju predsednika.
Čak i da se u Narodnoj skupštini ne uspe doneti odluka o pokretanju ovog postupka, sama činjenica da tu temu i predlog podržava više od trećine poslanika uz brojne prigovore i prijave drugim nadležnim telima poput izbornih komisija, Agencije za sprečavanje korupcije i REM-a, trebalo bi da pokrene rad Ustavnog suda, ali i drugih državnih organa, pre svih tužilaštva i policije, u oblasti izbora. Ustavni sud se četiri meseca nije izjasnio o 17 podnetih inicijativa povodom izbora 17. decembra 2023, od kojih je 11 zahteva o izbornom sporu.
Zabrinjava argumentacija nekih opozicionih poslaničkih grupa da su i pojedinci iz prethodne vlasti, poput Borisa Tadića, bili u nazivu svih izbornih lista, a previđa se da je on pre izbora 2012. podneo ostavku na funkciju predsednika i da je, bez obzira na sporna pitanja, te izbore – izgubio
Da ne bi sve zavisilo od svesti i odgovornosti narodnih poslanika, postoji još jedna mogućnost da uspavane institucije nateramo da rade svoj posao. To je zakonsko pravo svakog građanina da u slučaju sumnje na korupciju lično prijavi funkcionera Agenciji za sprečavanje korupcije.
U vreme izbora obaveza direktora te Agencije je da se o tome izjasni u roku od pet dana. On je na decembarskim izborima odbacio nekoliko prijava ove vrste i tako sprečio njihovo razmatranje u meritumu. U tom slučaju Vučić bi kao prijavljeni funkcioner morao da se izjasni u roku od 15 dana, a Agencija da donese odluku i upozna javnost o njoj.
Lično sam, još 30. aprila, za sukob interesa i nespojivost članstva i funkcija u političkom subjektu prijavio Aleksandra Vučića Agenciji za sprečavanje korupcije, ali još nisam dobio bilo kakav odgovor. Pozivam sve građane Srbije da se i oni obrate Agenciji sa sličnom prijavom.
