Našu crnu stvarnost – dodatno mračite. Naše crne slutnje o vašim crnim namerama – svojim nepromišljenim izjavama – iznova potvrđujete. Na pitanje novinara o ishodu izbora i mogućnosti nemira nakon njih – dobijate fras… Gotovo je, gotovo je. Uopšte neću da pričam o danu posle. Kad narod kaže da smo pobedili, to je kraj, to je kraj. Nema više fakulteti, nema više škole, nema tužilaštvo, pravosuđe. To vam garantujem svojim životom…
Kome to pretite? Kakav kraj i kome najavljujete? Kako se tako olako svojim životom zaklinjete? Koliko života vi to imate? I koliko morate biti sigurni u svoju pobedu, da biste svoj život na blanko založili? To može da izgovori samo neko, ko ima oproban način da izbore pokrade i da sačuva vlast. Nakon čega sledi tiranija. Crnja od najcrnje. Da li je to moguće? Da. Jer, batina je pod vašom vlašću ispekla zanat. Umesto iz raja, iz pakla je izašla.
Ne bi bilo prvi put da Pirovu pobedu proglasite svojim trijumfom. Vi pobedi u zube ne gledate. Vi pobedu želite – kakva god da je. Da biste uplašili narod, montirate crne kutije sa sablasnim kricima i scenama nasilja, dostojnim Gebelsa. A za stravu, koja iz njih dopire, optužujete studente. Sve ono što su vaši batinaši, po vašem nalogu činili – vi ste perfidno prepakovali i pripisali ste našoj deci, vašim žrtvama. To je vrhunac vašeg bezumlja i paničnog straha od poraza. Cilj je jasan – opravdati lažnu mantru da su naša deca – huligani, izdajnici, ustaše… Ubeđujete penzionere da ne slušaju svoju decu i unuke. Naša podeljena porodica – vaša je ujedinjena Srbija! To je slika vašeg predizbornog apsurda!
Plašite narod da će dolaskom te mladosti na vlast, nastupiti neviđena odmazda – silovanje i jahanje žena, prazna državna kasa i masovna otpuštanja… Pa pretite – već posle pet dana, pravićete vi mene od blata… U toj frazi – vi vidite spomenik sebi, a mi u blatu vidimo stvarnost, u kojoj ste vi gospodar naših sudbina. Blato je jedini materijal koji vam istorijski pripada. Od trajnog materijala, niko vas i nikada neće praviti. Kad jednom odete, za vama neće ostati ništa vredno pamćenja – osim pustoši, uništenja, hapšenja i poniženja… Pre svega, mladih. Njih ste u blato gurnuli. Njih u tom blatu davite. Ali – ta mladost će iz tog blata ustati. Ta mladost će otići dalje, a vi ćete u sopstvenom blatu ostati.
Za vas je politički dijalog – nasilje. Za vas su reči – pesnice. Za vas su znaci interpunkcije – oružje
Vi mladost Srbije proglašavate za zlotvore, a okruženi ste žestokim momcima, koje čak i citirate – jedan od najhrabrijih, kojeg svi znate, kaže mi – šefe, Aleksandre, mi sada tamo da se zaletimo – misleći na masu okupljenih studenata i profesora – mi tamo nemamo koga pošteno ni da bijemo. Nema čoveka tamo, nemaš koga da biješ… Za vas je politički dijalog – nasilje. Za vas su reči – pesnice. Za vas su znaci interpunkcije – oružje. Ko je taj najhrabriji kojeg svi znamo? Ko je taj vaš akademik koji procenjuje da među našim akademicima – nema vrednog njegovih batina? Ko je taj opasni momak, koji vas oslovljava sa šefe, pa potom i ličnim imenom? Sa kim ste to tako bliski i ko je taj vaš opaki drugar, sa kojim ste na jebi-si-mater? Otkad se zanat prebijanja odvija uz vaš blagoslov? I ko još normalan ovo javno iznosi? I ko se time javno hvali? Taj žestoki momak, za vas je Ajnštajn. Da ga neko pita ovo što vi pričate – tvrdio bi da vas nikada i nigde nije sreo. Da nikada i nikog nije pipnuo. A, posebno se svojom snagom ne bi javno razmetao. Žestoki momci koji vas okružuju, mudriji su od vas.
Da umesto srca, imate kamen, videli smo nedavno. Čovek koji ima srce i leči ga drugima, nije seo preko puta vas. S njegove strane, bio je to – ignor. A, s vaše – nebulozna priča s belutkom. Umesto političara, postali ste umetnik. Na vašu žalost, taj vaš potez, podsetio je na prevaziđenu konceptualnu umetnost. U nedostatku konkretnih političkih rešenja, kamen za kupus otkrio je da ste nevešti performer. Ono što su nekad radili avangardni umetnici – fascinirajući publiku širom sveta, vi ste očajnički pokušali – da fascinirate narod u Srbiji. S bitnom razlikom – za umetnike, to je bio trijumf ideje nad materijom, a za vas je, u nedostatku ideja – bio trijumf nad kamenom. Vaš očajnički politički trzaj… Vaš očajnički vapaj…
Sudeći po neprimerenom načinu na koji se ponašate, sudeći po vulgarnim rečima koje izgovarate, sudeći po količini mržnje koji sejete, sudeći po enormno većem broju glasača neko stanovnika koje biflate – vi se i sopstvene senke plašite! Džaba vam nespretno maženje domaćih životinja. Džaba vam usiljeno grljenje dece. Džaba vam trapavo ljubljenje penzionera… Džaba vam sve to – jer iz vas isijava zlo. Čak i ako po običaju pokradete izbore, čak i ako tenkove izvedete na ulice, čak i ako se na silu ustoličite i zavedete vanredno stanje – mladost je ustala. Narod se probudio. I u to vaše blato, po vašoj komandi – neće se vratiti.
Da biste bili pobednik, zaokružite i vi – broj tri.
