U trećoj epizodi Radar Foruma posvećenog izborima, politikolog Boban Stojanović razgovarao je sa Dejanom Bodirogom, nekadašnjim košarkaškim reprezentativcem i aktuelnim predsednikom Evrolige, o njegovoj odluci da se politički angažuje, podršci studentskom pokretu i promenama koje smatra neophodnim u Srbiji. Razgovor je otvoren pitanjima o budućnosti evropske košarke, ali je njegov najveći deo bio posvećen stanju u društvu, odgovornosti vlasti, korupciji i tome kakvu bi državu trebalo graditi posle izbora.
Bodiroga je na početku rekao da se oseća optimistično i ponosno jer veruje da je, zajedno sa drugim građanima, deo promena koje dolaze. Na Stojanovićevo pitanje šta ga je, posle uspešne sportske i funkcionerske karijere, podstaklo da postane kandidat na izborima, kaže da više ne želi da ostane po strani.
„Ne sećam se da smo bili okupirani iznutra“
„Mi već dugo imamo duboko podeljeno društvo u kojem ne postoji društvena odgovornost, a sistem vrednosti je poremećen. Tokom karijere, a i kasnije, uvek sam nekako išao od politike, dok je politika, iz ovog ili onog razloga, išla ka meni. Ostvario sam dosta svojih ciljeva u životu, imao sam lepu košarkašku karijeru, uspešnu funkcionersku karijeru, ostvaren sam i privatno, ali ne mogu da budem pasivan i da pustim da stvari prolaze pored mene bez mog angažmana i stava. Kao što sam, dok sam nosio dres reprezentacije, predstavljao svoju zemlju, tako i sada osećam potrebu da pomognem ako vidim da nešto nije dobro“, kaže na početku razgovora naš proslavljeni košarkaš.
Kao što sam, dok sam nosio dres reprezentacije, predstavljao svoju zemlju, tako i sada osećam potrebu da pomognem ako vidim da nešto nije dobro
Govoreći o razlozima za politički angažman, posebno je kritikovao nasilje, korupciju i odnos vlasti prema tragedijama koje su pogodile društvo.
„Ne sećam se da smo bili okupirani iznutra. Praktično na svakom koraku prisutni su nasilje, kriminal, bahatost i korupcija koja jede ovo društvo, koja bi uništila i mnogo jače i veće države. Ono što me je posebno pogodilo jeste odsustvo empatije posle onoga što se desilo u Novom Sadu. Kada su govorili da nije važno da li je poginulo 15, 150 ili 1.500 ljudi. To njihovo ‘pa šta’ i relativizovanje svega strašno je za jedno društvo. Imamo mnogo primera, od reakcije režima posle Ribnikara do slučaja porodice Milivojević iz Lučana. Možda je vrhunac svega Ćacilend, gde praktično imamo kriminalce u centru grada koji blokiraju grad.“
Stojanović je potom govorio o navodima o organizovanju batinaša za potrebe SNS-a i novcu koji je, prema tvrdnjama iz iskaza na koji se pozvao, za te potrebe iznošen iz novosadske toplane. Podsetio je i na ocenu predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova da je Ćacilend zaštitio državu, pitajući Bodirogu da li takvi događaji ukazuju na slom institucija.
Ne sećam se da smo bili okupirani iznutra. Praktično na svakom koraku prisutni su nasilje, kriminal, bahatost i korupcija koja jede ovo društvo. To njihovo ‘pa šta’ i relativizovanje svega strašno je za jedno društvo
„U neku ruku jeste slom, jer je to ruganje običnom čoveku, običnom građaninu. Kome on da se obrati? Ako neko kaže da je to zaštita države, to je za mene apsurd. Mislim da ćemo tek da se nagledamo takvih primera i ko zna šta ćemo još da čujemo. Teško je naći pravu reč da se opiše sve ono što gledamo, posebno poslednje dve godine“.
Studenti su probudili nadu
Bodirogu je, kako je rekao, upravo studentski pokret podstakao da se aktivnije uključi u društveni i politički život navodeći da su studenti probudili nadu u mogućnost promene. Stojanović je izneo svoju tezu da su studenti, za razliku od Vučićevog najavljivanog Pokreta za narod i državu, uspeli da stvore istinski narodni pokret, okupljen oko zahteva da se građanima vrati država.
„Oni su probudili i pokrenuli celu Srbiju. Probudili su nadu, optimizam, veru u bolje sutra, da možemo da napravimo bolju i uređeniju državu. Kada sam gledao kako su prepešačili Srbiju uzduž i popreko, kako su ujedinili staro i mlado, kako hrabro i dostojanstveno nose zastavu kroz celu Srbiju, video sam kako se bori za svoju zemlju. Oni se bore za slobodu, pravdu i istinu“.
Kad stojite na onom postolju i kad slušate himnu, to je nešto neprocenjivo. I onda me dirnuo taj njihov jasan patriotski identitet, hrabrost, pamet i dostojanstvo. Mislim da su oni svetla budućnost i drago mi je što se pojavila generacija koja je rekla da neke stvari ne valjaju
Posebno se prisetio dolaska studenata u Beograd uoči protesta 15. marta. Taj prizor je, kaže, za njega imao i snažnu ličnu dimenziju.
„Nikada neću zaboraviti 14. mart, kada su, posle stotina kilometara pređenih po kiši i vetru, spavanja napolju i na minusu, ušli u Beograd. Bio sam na Terazijama, čekali smo ih, a oni su dolazili ozarenih lica. Tada sam video da se bore za svoje mesto u ovoj zemlji. Oni govore: ‘Mi nećemo da idemo. Hoćemo da se borimo da napravimo uređenu zemlju u kojoj možemo da ostanemo.’ Meni je najveća čast i ponos bilo da nosim dres reprezentacije i da predstavljam svoju zemlju na najbolji mogući način i mislim da nema ništa lepše od toga. I kad stojite na onom postolju i kad slušate himnu, to je nešto neprocenjivo. I onda me dirnuo taj njihov jasan patriotski identitet, hrabrost, pamet i dostojanstvo. Mislim da su oni svetla budućnost i drago mi je što se pojavila generacija koja je rekla da neke stvari ne valjaju.“
Stojanović se nadovezao ocenom da su studentske šetnje temeljno promenile Srbiju, podsećajući na dočeke koje su građani organizovali studentima u mestima kroz koja su prolazili. Prema njegovom mišljenju, studenti su uspeli i da državne simbole, koje je SNS godinama prisvajao u političkoj komunikaciji, ponovo učine zajedničkim.
„Srbija pripada svima“
Bodiroga se saglasio da zastava, himna i državni praznici ne mogu biti vlasništvo bilo koje političke stranke.
„Zastava pripada svima. Nema niko tapiju na nju. Mnogi se skrivaju iza toga, govore ‘mi smo Srbija’, a treba da se nazovu imenom stranke koju predstavljaju. Srbija pripada svima. Poruka studenata je da neće da idu iz ove zemlje, jer je ona isto tako njihova. Nama je potrebno jedinstvo, dosta je podela i moramo da pronađemo način da ih prevaziđemo“.
Zastava pripada svima. Nema niko tapiju na nju. Mnogi se skrivaju iza toga, govore ‘mi smo Srbija’, a treba da se nazovu imenom stranke koju predstavljaju. Srbija pripada svima
Govoreći o kritikama upućenim studentima zbog događaja iz prošlosti, ocenio je da mladoj generaciji ne treba nametati odgovornost za političke sukobe i odluke u kojima nije učestvovala.
„Oni nemaju repove iz prošlosti koje vuku neke druge generacije. Mislim da su to frustracije nekih političara i ljudi iz drugog vremena koji bi da im nametnu teme koje ne pripadaju ovoj generaciji. Oni gledaju u budućnost i žele bolje i uređenije društvo. Institucije treba da rade svoj posao, zakon mora da se poštuje i mora da postoji vladavina prava. To nema veze ni sa opozicijom ni sa pozicijom. To je potrebno svakoj državi. Niko nema ekskluzivu na te vrednosti, kao što niko nema ekskluzivu na zastavu. Što je veća izdaja, veća je zastava kojom se pokrivaju“, rekao je Bodiroga.
„Sama promena nije dovoljna“
Na pitanje šta bi trebalo uraditi posle izbora i da li studentska lista ima ljude sposobne da preuzmu odgovornost za vođenje države, Bodiroga je istakao da promena vlasti sama po sebi ne rešava probleme. Prema njegovim rečima, studentska lista okuplja veliki broj obrazovanih i profesionalno ostvarenih ljudi, ali je još važnije da se uspostavi sistem u kojem institucije funkcionišu nezavisno od stranačke pripadnosti.
„Sama promena kao promena nije dovoljna. Moramo da napravimo sistem, državu u kojoj postoje pravila, u kojoj institucije rade svoj posao i postoji vladavina prava. Moramo prvo da uredimo svoje dvorište. Niko to ne može da uradi umesto nas. Kada sutra razgovaramo sa Amerikom, Evropom, Rusijom, Kinom ili bilo kojom drugom zemljom, moramo da imamo jake institucije. Bez toga ne možemo da napredujemo“.
Moramo da napravimo sistem, državu u kojoj postoje pravila, u kojoj institucije rade svoj posao i postoji vladavina prava. Moramo prvo da uredimo svoje dvorište. Niko to ne može da uradi umesto nas
Kao primer je naveo iskustvo života u inostranstvu, gde je, kako kaže, video sisteme u kojima postoje red, odgovornost i jasna pravila, iako ni oni nisu savršeni. Zatim je napravio poređenje sa košarkaškom reprezentacijom.
„Kada se pravi reprezentacija, biraju se oni koji su u tom trenutku najbolji da budu među dvanaestoricom i predstavljaju zemlju. Tako i na odgovornim pozicijama treba da budu ljudi koji to zaslužuju, a ne oni koji su tu zbog partijskog članstva. Potrebni su ljudi koji svojim znanjem i sposobnostima mogu da pomognu da država funkcioniše.“
Stojanović je na to postavio pitanje može li uspeh države, kao i uspeh sportskog tima, da zavisi od jednog čoveka, a Bodiroga odgovara da se upravo takav način razmišljanja mora promeniti.
Iz „ja“ u „mi“
„Mislim da kao društvo moramo da pređemo iz ‘ja’ u ‘mi’. Kada govorimo o košarci, teško je uklopiti dvanaest igrača i dvanaest karaktera, ali kada postoji slaba karika, tu je neko da joj pritekne u pomoć. Uvek sam gledao timsku pobedu. Jesam odlučio dosta utakmica u karijeri, ali bilo je i onih koje su odlučili moji saigrači. Svaka naša pobeda bila je timska. Ako želiš veliku i značajnu pobedu, potreban ti je tim. To je mnogo važnije“, poručuje nekadašnji reprezentativac.
Kada se pravi reprezentacija, biraju se oni koji su u tom trenutku najbolji da budu među dvanaestoricom i predstavljaju zemlju. Tako i na odgovornim pozicijama treba da budu ljudi koji to zaslužuju, a ne oni koji su tu zbog partijskog članstva
Stojanović je tu poruku povezao sa načinom na koji je nastao studentski pokret. Prema njegovoj oceni, studentska kampanja predstavlja primer političkog organizovanja u kojem se ne ističe jedan lider, već zajednički cilj, za razliku od modela vlasti zasnovanog na jednom političkom licu.
Razgovor je potom prešao na poruke vlasti o tome da bi posle političkih promena mogle biti ugrožene plate i penzije. Proslavljeni košarkaš takvu retoriku opisuje kao zastrašivanje građana.
„Nikada to nisam čuo nigde gde sam boravio do sada. Kakav ste sistem napravili ako, kada dođe do promene vlasti, on ne funkcioniše ili neće biti isplaćivane plate i penzije? To je apsurd, nepotrebno zastrašivanje građana. Ono na šta treba obratiti pažnju jeste korupcija, odnosno pljačka koja se desila u Srbiji. Korupcija izjeda ovo društvo i mislim da nikada nije bila u ovoj razmeri“.
Istakao je i da u državnim institucijama postoje stručni ljudi koji treba da nastave da rade svoj posao bez obzira na to ko je na vlasti.
Kakav ste sistem napravili ako, kada dođe do promene vlasti, on ne funkcioniše ili neće biti isplaćivane plate i penzije? To je apsurd, nepotrebno zastrašivanje građana
„Imamo ljude koji su odlični u svom poslu i koji treba da ostanu na svojim mestima nezavisno od toga ko će sutra biti na vlasti. Oni svojim znanjem i kvalitetom zaslužuju te pozicije. Niko ne treba da ih ucenjuje niti ponižava zbog stranačke pripadnosti ili nekih drugih stvari. Takvi ljudi su stubovi države.“
Dijaspora nije bankomat
Pred kraj razgovora Stojanović je otvorio pitanje učešća dijaspore na izborima, kao i mogućnosti da se ljudi koji su prethodnih decenija napustili Srbiju ponovo povežu sa zemljom i doprinesu njenom razvoju.
Bodiroga smatra da interesovanje za glasanje pokazuje koliko je ljudima u inostranstvu stalo do događaja u Srbiji, ali upozorava da se odnos države prema dijaspori ne sme svoditi samo na novac.
„Veliki odziv je jasna poruka kako dijaspora razmišlja o svojoj matici i koliko joj je stalo. Tu postoji ogroman potencijal i potrebno je ponovo napraviti važnu vezu između matice i dijaspore, u kojoj će ljudi imati poverenja u ono što se dešava u zemlji. Ne možemo da gledamo na dijasporu samo kao na bankomat. U poslednjih dvadeset ili trideset godina mnogo kvalitetnih i sposobnih ljudi otišlo je iz Srbije. Ne znam da li su svi spremni da se vrate, ali postoje mnogi načini da pomognu“.
Dodao je da su znanje, iskustvo i kontakti ljudi koji žive u inostranstvu značajan resurs, ali da država mora da izgradi sistem koji može da ih poveže i iskoristi njihove sposobnosti.
Ne možemo da gledamo na dijasporu samo kao na bankomat. U poslednjih dvadeset ili trideset godina mnogo kvalitetnih i sposobnih ljudi otišlo je iz Srbije. Ne znam da li su svi spremni da se vrate, ali postoje mnogi načini da pomognu
Na pitanje koga bi posebno izdvojio među kandidatima studentske liste, Bodiroga nije želeo da ističe pojedince. Ponovio je da listu vidi kao tim, čiju snagu čine ljudi različitih profesija i iskustava, uključujući i one koji nisu formalno kandidati.
„To je lista koja ima toliko doktora nauka, koja ima toliko uspešnih ljudi u svojoj branši, akademika, Saičić, Vukosavić, Srdanović, Sanja Fric i mnoge druge, koji će svojim znanjem i iskustvom i te kako biti potrebni sutra u građenju neke nove, lepše i bolje Srbije.“
Najvažnija utakmica
Na kraju razgovora Stojanović je upitao Bodirogu da li je politički angažman možda najvažnija utakmica u njegovom životu.
„Ne bih to spajao sa svojom košarkaškom karijerom, ali sigurno je jedna od najvažnijih, zato što nam je to potrebno kao društvu. Zato smo se svi angažovali. Potrebno nam je jedinstvo da stvari dovedemo na pravi nivo“.
A na poslednje pitanje, koja mu je najvažnija trojka u životu, prisetio se Indijanapolisa, ali je odgovor povezao i sa predstojećim izborima.
„Ako moram da biram, onda je to ona u Indijanapolisu. A sigurno jedna od onih koje dolaze jeste 25. oktobra. Nadam se da će to biti isto tako jedna važna trojka. Tako da, 25. oktobra svi na glasanje, broj tri i studenti pobeđuju“, zaključio je Bodiroga.
*Ceo razgovor Bobana Stojanovića i Dejana Bodiroge u šezdeset petoj epizodi Radar Foruma možete pogledati u videu na vrhu teksta, a možete nas pratiti i na Jutjubu, kao i platformama Deezer, Spotify i Apple podcast. Radar Forum gledajte i na televiziji N1.
