Ako je sukob „specijalan“, takvo valjda mora da bude i primirje. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp obavestio je svet u nedelju, 11. oktobra, o rusko-ukrajinskom prekidu vatre na klasično dramatičan način, služeći se verzalom i uzvičnicima na omiljenoj društvenoj mreži. Sporazum „specijalnim“ čine dva momenta. Kao što kaže sam Tramp, dogovoreno je samo „energetsko primirje“. Kao što kaže stvarnost, ni takvog zapravo nema.
Nepristojan predlog
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u nedelju tvrdio da ga o primirju niko nije obavestio, a u ponedeljak je zajedljivo primetio da predsednik Rusije Vladimir Putin očito ne čita društvene mreže. I da je verovatno zato Rusija posle Trampove objave i dalje bombardovala ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Tramp je pak iskoristio to što niko od njega ne očekuje stabilno mišljenje, te je opet napao Zelenskog iako ga je u julu zasuo hvalom.
„Predlažem Ukrajini da nađe novog vođu, sposobnog za dogovor, jer je Zelenski mogao da sklopi mnoge sporazume, a iz nekog razloga nikad nije“, rekao je predsednik SAD.
Nema sumnje da bi Trampu odgovaralo „energetsko primirje“. Zato je sebi dopustio i vratolomniju promenu mišljenja. Svega tri sedmice nakon što je šef Bele kuće potpisom zalepio nove sankcije i takse državama koje uvoze ruski gas i naftu, Bela kuća i Kremlj su se dogovorili da Rusija na američko i svetsko tržište isporuči stotine hiljada tona dizela.
Na stranu konstatacija brojnih medija poput Si-En-Ena da bi Amerika za dan ili dva potrošila svu burad koju je Rusija obećala, na stranu pitanje da li Rusija može i toliko da izveze posle svih ukrajinskih napada na njene rafinerije, čini se da su – kao i u svakoj lošoj spoljnoj politici – novi Trampov salto izazvale kućne potrebe.
Americi u novembru slede izbori za Kongres, a dobar deo elektorata na koji Tramp računa gnevan je zbog skupog goriva. Bi-Bi-Sijev američki dopisnik Entoni Zarker podsetio je u svojoj analizi da je zemljoradnicima iz Ajove, Kanzasa, Ohaja, Teksasa baš dizel neophodan da bi im mašine radile i da bi useve mogli da prevezu.
Volodomir Zelenski dobro dođe kao žrtveno jagnje. Amerikanac kome je rezervoar prazan, sada može da okrivi predsednika Ukrajine i da zaboravi na budalaštine sopstvenog predsednika u Iranu
Zato je početkom ovog meseca Tramp pritisnuo i članice G7 da ne ograničavaju izvoz energenata. Ni ta mera nije značajno oborila cene, verovatno ih neće oboriti ni sporazum sa Kremljom, ali zato Volodomir Zelenski dobro dođe kao žrtveno jagnje. Amerikanac kome je rezervoar prazan, sada može da okrivi predsednika Ukrajine i da zaboravi na budalaštine sopstvenog predsednika u Iranu.
Poklon Kremlju
Sam Zelenski je sporazum Bele kuće i Kremlja nazvao „poklonom“ Rusiji, koji će Putinu doneti sveže milijarde dolara za „još intenzivniji rat“. Zanimljivo je da su izraz „poklon“ iskoristili i neki ruski mediji. Moskovski komsomolec, sve u svemu, smatra da je baš taj Trampov dar ono što je potrebno za pobedu, koja se četiri i po godine krije iza ćoška.
Trampovi novi potezi se mogu tumačiti i kao još jedan pokušaj da Moskvu odvoji od Pekinga nudeći joj povratak u svetske tokove
Moskva je i sama izvela salto, jer je krajem septembra produžila zabranu izvoza dizela kako bi se rvala sa sopstvenim nestašicama, ali onaj ko želi, može tu gimnastiku da smesti i u širi kontekst. Sjedinjene Američke Države znaju – i znale su i pre nego što ih je Donald Tramp usrećio predsednikovanjem – da im je pravi svetski rival Kina. Rusija u tom „sukobu titana“ može da bude samo spoljni saradnik i Trampovi novi potezi se mogu tumačiti i kao još jedan pokušaj da Moskvu odvoji od Pekinga nudeći joj povratak u svetske tokove. Sve to, naravno, važi pod uslovom da se Tramp ne predomisli pre nego što ovaj broj Radara stigne na kioske.
