Velika carstva retko propadaju u jednom danu. Najpre se povuku sa granica, pa iz provincija, a tek na kraju iz prestonice. O Pančevu se javno govori pred TV kamerama. O Bukureštu i Sofiji se ćuti, iako se tamo već odigrava ono što kamere ne beleže: tiho povlačenje Naftne industrije Srbije, koju kontrolie ruska Gasprom grupa, sa njenih spoljnih poseda. Ta priča nije ispričana u zvaničnim saopštenjima za javnost. Zapisana je u sudskim spisima, bilansima i sitnim napomenama uz finansijske izveštaje.
Jedan od ključnih datuma je 18. septembar 2025, kada je bugarska Komisija za zaštitu konkurencije odobrila prodaju bugarske firme-ćerke NIS-a. Tri nedelje kasnije, 9. oktobra, američke sankcije stupile su na snagu u punom obimu, a rad pumpi NIS-a u Bugarskoj privremeno je obustavljen. Za samo 21 dan ta skoro dogovorena komercijalna transakcija pretvorila se u dugo čekanje, a odluka uprava dve kompanije u pitanje visoke svetske politike.
Sve je za NIS krenulo nizbrdo kada je američka Komisija sa kontrolu strane imovine OFAC još 10. januara 2025. tu kompaniju, zbog većinskog ruskog vlasništva, stavila na listu sankcija, koje su devet meseci kasnije i stupile na snagu. Činilo se da je rešenje na pomolu kada je mađarski MOL 19. januara ove godine objavio okvirni dogovor o kupovini ruskog udela od 56,15 odsto, sa ciljem da pravi ugovor bude potpisan do 31. marta. Taj rok davno je istekao, a utisak je da su šanse da Gaspromnjeft svoj udeo u NIS-u proda MOL-u sada manje nego što su bile pre pola godine. U međuvremenu OFAC periodično produžava operativnu licencu za rad NIS-a, a poslednji put ta dozvola produžena je do 30. oktobra.
Svaka epoha rasta ima svoju jesen. Ona ne počinje bitkom, nego knjigovodstvenom stavkom. Ono što je bilo ulaganje postaje otpis, ono što je bilo osvajanje postaje predmet prodaje, a kompanija koja je nekada kupovala pumpu po pumpu sada gleda kako da se izvuče sa tog tržišta sa što manje gubitaka.
Rumunskoj ćerka-firmi otpisana pozajmica i dug od 197 miliona evra
I dok je potpuno neizvesno šta će biti sa NIS-om, a pre svega sa Rafinerijom u Pančevu, od čijeg rada zavisi uredno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima, u izveštaju o poslovanju u prvoj polovini ove godine NIS navodi da je uprava odobrila prodaju cele rumunske ćerke-firme, NIS Petrola i da je ugovor sa kupcem već potpisan.
Ko je kupac, NIS u izveštaju ne navodi. Otkriva ga rumunski Savet za konkurenciju, koji je odluku od 1. septembra dostavio Radaru. Iz nje se vidi da NIS Petrol kupuje rumunska Argenta, čiji su vlasnici, preko drugih svojih firmi, biznismeni Adrijan Krecoju i Julijan Stanču. Njih dvojica kontrolišu i firmu specijalizovanu za bušenje naftnih i gasnih bušotina, pa Savet navodi da se može smatrati da posao ima „karakter vertikalne integracije“, jer kupci pružaju usluge naftnoj industriji, a firma koju kupuju vadi naftu i ima mrežu od 19 benzinskih pumpi. Preuzimanje je Savetu prijavljeno 4. maja, a odobreno 1. septembra, datum ugovora u javnoj verziji odluke je zatamnjen, a cena se ne navodi. Posao se može završiti tek kada ga odobri OFAC.
Osim Poreske uprave, državne Agencija za mineralne resurse, OMV Petroma, rumunske filijale američkog Halibartona u grupi od oko 120 poverilaca rumunskog NIS Petrola nalazi se i NIS iz Novog Sada, tako da je matična kompanija u isto vreme vlasnik, poverilac i prodavac
U međuvremenu, NIS je u svojim poslovnim knjigama na dan 30. juna rumunskoj ćerka-firmi do poslednjeg dinara otpisao ranije odobrenu pozajmicu od 21,3 milijarde dinara, kao i još 1,8 milijardi dinara, koje mu je ona dugovala. Osim tih skoro 197 miliona evra, NIS je i vrednost imovine u Rumuniji umanjio za još 51,5 miliona evra ili za 6,05 milijardi dinara, uz objašnjenje da je to uradio „uzimajući u obzir uslove potpisanog kupoprodajnog ugovora“. Drugim rečima, cena koju javnost ne zna već je ostavila trag u bilansima kompanije.
Ostatak priče otkriva rumunski sudski portal. Mesec dana pre američkih sankcija, 11. decembra 2024, sud u Bukureštu je na zahtev NIS Petrola otvorio postupak preventivnog konkordata. To je pravni postupak koji pred nadležnim sudom, na sopstveni zahtev, pokreće preduzeće u finansijskim teškoćama kako bi postiglo dogovor sa poveriocima o restrukturiranju dugova da bi izbeglo stečaj ili bankrot.
U martu 2025. sud je odobrio konkordat, obustavio sve postupke prinudne naplate i za upravnika postupka potvrdio Euro insol, kompaniju specijalizovanu za stečajne postupke, restrukturiranje i likvidaciju preduzeća. U grupi od više od 120 poverilaca su rumunska Poreska uprava, državna Agencija za mineralne resurse, OMV Petrom, rumunska filijala američkog Halibartona, pa čak i NIS iz Novog Sada. Matična kompanija je tako u isto vreme vlasnik, poverilac i prodavac.
Sud je 6. jula odobrio izmenjeni plan spasavanja i produžio rok za njegovo sprovođenje do 30. novembra. Prema dokumentima koje je analizirao portal Profit.ro prvi plan iz aprila 2025. predviđao je prodaju samo benzinskih pumpi. Sada se prodaje cela firma, čiji je dug na kraju 2025. iznosio 233 miliona evra (1,19 milijardi leja) i bio je skoro dva i po puta veći od imovine, čija je vrednost pala na oko 95 miliona evra (485 miliona leja).
U Bugarskoj posao ugovoren uoči oluje
U Bugarskoj je rusko povlačenje počelo ranije, i tu znamo više. Odlukom broj 868 od 18. septembra 2025. bugarska Komisija za zaštitu konkurencije dozvolila je firmi Uni enerdži da preuzme NIS-ovu bugarsku kompaniju, koja tamo posluje pod brendom Gasprom. Sa udelom od 55 odsto većinski vlasnik Uni enerdžija je Ivajlo Konstantinov, a partner sa 45 odsto mu je firma Vip Stejšn, čiji je jedini vlasnik Ranko Klačar, državljanin Crne Gore.
NIS u Bugarskoj prodaje 22 benzinske stanice i osam skladišta goriva u Kostinbrodu kraj Sofije, dok novi gazda, Uni enerdži, čiji je osnovni kapital milion leva ili oko 511.300 evra, raspolaže sa upola manje, 11 pumpi pod brendom Avia i još jednu gradi.
Iako je bugarska Komisija za zaštitu konkurencije 18. septembra 2025. dozvolila firmi Uni enerdži da preuzme NIS-ovu kompaniju, koja tamo posluje pod brendom Gasprom, samo tri nedelje kasnije rad svih njihovih pumpi je obustavljen, a novac na računu zamrznut.
Odluka bugarske Komisije za zaštitu konkurencije otkriva i logiku posla. NIS se obavezao da do primopredaje firmu vodi normalno i sačuva njenu vrednost. Komisija beleži da je kupcu potrebna zaštita od konkurencije prodavca, kako bi zadržao kupce naviknute na brend Gasprom. Cena je u javnoj verziji odluke zatamnjena kao poslovna tajna.
Samo tri nedelje kasnije sve se promenilo. Od 9. oktobra 2025. rad NIS-ovih, odnosno Gaspromovih pumpi u Bugarskoj privremeno je obustavljen, iako je kompanija od kraja 2025. imala američku dozvolu za rad, koja je u prvoj polovini 2026. produžavana šest puta. Novac na računu u Bugarskoj, u skladu sa sankcijama Evropske unije, privremeno je zamrznut odlukom bugarskih vlasti. Pritisak, dakle, ne dolazi samo iz Vašingtona, nego i iz Brisela.
Početkom ove godine, 23. januara, NIS je 13,19 milijardi dinara koje mu je bugarska firma dugovala pretvorio u njen kapital, kao jedan od koraka predviđenih ugovorom o prodaji. Od tog iznosa, 7,89 milijardi već je ranije bilo otpisano. U junu je otpisano još 599 miliona dinara. Ni ova prodaja nije završena, jer i ona čeka Vašington.
Kada se sve sabere, zajmovi i potraživanja NIS-a prema dvema ćerkama-firmama iznosili su bruto oko 36,3 milijarde dinara ili nešto više od 309 miliona evra. U Rumuniji je ceo dug otpisan, a u Bugarskoj je pretvoren u vlasništvo nad firmom, koja se prodaje po ceni koja se krije od javnosti. To nije isto što i gubitak, ali svakako jeste račun jednog povlačenja. Uz to, kako se navodi u izveštaju NIS-a, u obe zemlje otpisana je i imovina vredna 6,3 milijarde dinara.
Dok se u Srbiji s nestrpljenjem očekuje 30. oktobar, kada ističe licenca OFAC-a za nesmetan rad NIS-a i Rafinerije u Pančevu, za 9. novembar zakazano je novo ročište u Bukureštu, a 30. novembra ističe rok za sprovođenje plana spasavanja njegove ćerke-firme u toj zemlji
Taj račun ne plaćaju samo Rusi, jer i država Srbija poseduje 29,87 odsto akcija NIS-a i drugi je najveći akcionar kompanije čiju će dobit ovi otpisi značajno smanjiti. Na stranu što kompanija u polugodišnjem izveštaju priznaje i da zbog sankcija postoji značajna neizvesnost, ali uprava procenjuje da će obaveze moći da plaća najmanje narednih godinu dana, oslanjajući se, između ostalog, na saradnju sa akcionarima, među kojima je i Vlada Srbije.
Kada carstvo napušta provincije, ko određuje cenu odlaska? Ne Moskva, ne Budimpešta i ne Beograd, već Vašington i sudovi. A kalendar je već ispisan: 30. oktobra ističe licenca OFAC za nesmetan rad NIS-a, 9. novembra zakazano je novo ročište u Bukureštu, a 30. novembra ističe rok za sprovođenje plana spasavanja. Tri datuma, a ime kupca rumunske firme i dalje se ne zna. Kao ni šta će biti sa matičnom kompanijom, čiji je najvažniji deo Rafinerija u Pančevu.
