Nije bilo ni predizborne kampanje ni društvenih tenzija u kojima Srpska napredna stranka nije organizovala makar jedan miting, kontramiting ili skup podrške prvom među jednakima u svojim redovima. Niska je dugačka i seže do 2014, kada je prvi put u Beogradu dočekan Vladimir Putin, predsednik Rusije. Svašta je u međuvremenu stalo – drugi Putinov put među Srbima pet godina kasnije, Vučićeva predsednička inauguracija 2017, kontramiting „Srbija nade“ po kišnom majskom danu 2023, nekoliko nedelja nakon masovnih ubistava, skupovi u Sremskoj Mitrovici i Jagodini prošle godine kojima je valjalo odgovoriti na studentska okupljanja… poslednji događaj u nizu bio je zakup Beogradske arene 3. oktobra, tri i kusur nedelje pred same izbore. Ne računajući, naravno, godinu i kusur dana dugu okupaciju Pionirskog parka i njegovog okruženja koji mnogi iz milošte zovu Ćacilend. Ograde i dalje stoje, u njemu se bele šatori, ovih dana doduše mahom praznjikavi, a izvesno je samo da će biti uklonjen posle 25. oktobra. Da li kao znak pobede ili poraza, ostaje da se vidi.
Zajedničko pobrojanim i nepobrojanim događajima bili su brojni navodi, neretko vizuelno potkrepljeni, o organizovanom dovođenju pripadnika socijalno-ekonomski marginalizovanih i u praksi društveno obespravljenih grupa. Zapaženi su bili autobusi koji su nehigijenskim naseljima prigradskih područja primali čitave porodice i odvozili ih gde je rečeno, o čemu su govorili posmatrači CRTA. Nekada čak i na biračka mesta, kao na lokalnim izborima prošle godine, kada su kamere N1 snimile i svedočanstva ljudi koji su za glas vladajućoj partiji dobijali po tri crvene, za sreću. U decembru pretprošle godine, aktivisti Lokalnog fronta u Kraljevu nabavili su spisak sigurnih glasova za SNS, a od 15.000 građana – kraj čijih imena su stajali lični podaci, pa i brojevi ličnih karata – mnogi su bili korisnici socijalne pomoći.
Mreža pritisaka
Tek poneko bi rekao da nemali broj ovako zloupotrebljenih građana pripada romskoj nacionalnoj manjini, čijih pripadnika u Srbiji prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. ima gotovo 132.000, premda zvaničnim statistikama ne treba bespogovorno verovati. Recimo, na popisu iz 2011, pripadnost romskoj nacionalnoj manjini prijavilo je 147.000 osoba. Pad od gotovo 15.000 osoba verovatnije je moguće obrazložiti skrivanjem identiteta, strahom od diskriminacije i neurednim knjigama negoli odlivom stanovništva. Prema ranijim izjavama Osmana Balića, direktora niškog Jurom centra, „etnička mimikrija“ (neverodostojno izjašnjavanje nacionalne pripadnosti) u okolnostima političkih pritisaka i rastućeg nacionalizma postaje racionalan odgovor ugrožene manjine, a ne nekakva promišljena strategija. Sledstveno tome, prema nezvaničnim, rastegljivim procenama, Roma u Srbiji izvesno ima između 200.000 i 300.000, što ih uz Mađare, Albance i Bošnjake stavlja među najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji, a možda i na sam vrh te liste.
Nije vreme da zbog dvojice Roma koji će možda biti u parlamentu žrtvujemo kolektivnu bezbednost. Mnogo je bezbednije, šta god neko mislio, da smo mi uz vlast. To je žalosno što tako kažem, ali je tako. Kad nemate demokratiju, onda je najvažnije sačuvati bezbednost
Osman Balić
S druge strane, zvanični državni registri ne vode evidenciju korisnika socijalne pomoći po nacionalnoj pripadnosti, ali opšti je konsenzus da od oko 153.000 primalaca socijalne pomoći u Srbiji, većinu čine upravo Romi, koji će u neformalnim razgovorima potvrditi da je isplata mršave socijale neretko uslovljena. Uostalom, ako se politička podrška ne zahteva samo u javnom, nego i u privatnom sektoru, zašto to ne bi bio slučaj i tamo gde je kontrola neuporedivo labavija? Slično tome, biračko pravo ne evidentira se po nacionalnom ključu, ali se uz izvesne ograde može zaključiti da na biračka mesta potkraj meseca može izaći oko 70.000 Roma. Pri izlaznosti višoj od 63-65 odsto, koliko se uzima da je i teoretski najmanje potrebno za smenu režima, taj se broj da prevesti u 1,5 do dva odsto glasova.
Da koalicija oko SNS socijalno ugrožene pripadnike romske nacionalne manjine tretira ne samo kao rezervnu armiju statista, već i kao rezervnu armiju birača, poslednji je upozorio Srđan Šajn, predsednik Romske partije.
„Kako bi sakrili socijalni status ljudi koji u većini prisustvuju mitingu u Areni, kao i mnogi drugi građani, (Romi) dobili su majice ispod kojih treba da sakriju svoju istinu. Već sada možemo da kažemo da socijalno ugroženi građani, među kojima su i Romi, nad kojima je izvršen neviđeni pritisak, ispunjavaju Arenu“, rekao je nakon televizijskog prenosa skupa naprednjaka.
Ugroženi interesi
Koji dan kasnije, pozvao je i donedavnog predsednika na televizijski duel. Nije Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, koga je Vučić zazivao kada je onomad debatovao s kamenom, nije ni neki od opozicionih lidera koji su tokom prethodnih četrnaest godina pokušavali da najmoćnijeg političara u zemlji privole na sličan gest, ali jeste političar koji bi mogao da bude dobar sagovornik na temu neispunjenih obećanja. Uostalom, na parlamentarnim izborima 2014, njegova stranka podržala je listu SNS, a na izborima dve godine ranije su se njeni članovi našli na listi naprednjaka, tada u naletu. Romska partija je donela stratešku odluku, kao i mnoge druge manjinske partije u Srbiji, ali i drugde, da se prikloni dominantnoj opciji kako bi zaštitila prava i interese manjine koju zastupa.
Ili, kako je prošle godine saopštio Balić: „Nije vreme da zbog dvojice Roma koji će možda biti u parlamentu žrtvujemo kolektivnu bezbednost. Mnogo je bezbednije, šta god neko mislio, da smo mi uz vlast, jer smo tako najbezbedniji. To je žalosno što tako kažem, ali je tako. Kad nemate demokratiju, onda je najvažnije sačuvati bezbednost.“
Strogom kontrolom fondova i donacija, vlast sprečava delovanje onih romskih aktivista koji su kritički nastrojeni prema njoj. Pripadnicima romske manjine je neretko zabranjen i kontakt s njima, čak iako pojedini ne žive u Srbiji
Robert Kasumović
Godinama unazad slično rezonuje i Nacionalni savet romske nacionalne manjine, koji je osnovan 2002. godine. U aprilu 2025, Nacionalna asocijacija romskih novinara osudila je odluku Saveta da „priznanje za doprinos promociji romske kulture“ dodeli vlasniku Pink televizije Željku Mitroviću, sugerišući da je svojim grozničavim kaleidoskopom upravo ugrozio sliku o Romima u javnom mnjenju. Mesec dana kasnije, Šajn je podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica koja su „zloupotrebila Savet“ da pod okriljem izbornih obaveza romskoj manjini isplati finansijsku i materijalnu pomoć od dva miliona evra. Ljudi iz Saveta zauzvrat su Šajna nazvali „metuzalemom i kriminalncem“, uz opasku da Romi listom glasaju za Vučića zato što je mnogo uradio na unapređenju položaja njihove manjinske zajednice.
S time nije saglasan Robert Kasumović, romski aktivista, koji za Radar veli da u njegovom Nišu SNS ima mehanizme za kontrolu nad ovom manjinskom zajednicom, a da je tako i drugde u Srbiji.
„Ovde su to dvojica Roma, članovi vladajuće partije koji pretnjama i ucenama drže čitavu romsku zajednicu pod kontrolom zarad ličnih privilegija. Recimo, preti se isključenjem struje u romskim naseljima, poput ’12. februara‘ ili ’Crvene zvezde‘, čiji se stanovnici ucenjuju pred izbore. Preti se ukidanjem socijalnih davanja i zastrašivanjem, i, u tom smislu, romska zajednica se ne razlikuje previše od ostatka stanovništva, ali su efekti vidljiviji, zbog činjenice da su njeni pripadnici daleko najsiromašniji i najviše diskriminisani u Srbiji. S jedne strane je vlast koja je 14 godina razvijala svoju mrežu, a s druge građani koji ne mogu da se odupru i prepušteni su samima sebi“, zaključuje on.
Zvanični državni registri ne vode evidenciju korisnika socijalne pomoći po nacionalnoj pripadnosti, ali opšti je konsenzus da od oko 153.000 primalaca socijalne pomoći u Srbiji, većinu čine upravo Romi, koji će u neformalnim razgovorima potvrditi da je isplata mršave socijale neretko uslovljena
Na čelu Saveta se od decembra 2022. nalazi Kruševljanin Dalibor Nakić, čije društvene mreže sadrže nemali broj fotografija s jednim od glavešina SNS-a i najmoćnijim političarem Rasinskog okruga, Bratislavom Gašićem.
Politička zastupljenost pod znakon pitanja
Na papiru, ukupno postoji sedam romskih stranaka, ali njihova aktivnost je zanemarljiva. Tako je bilo do septembra 2026, kada se Šajnova organizacija, zajedno s Unijom Roma Srbije, Demokratskom unijom Roma i Građanskim pokretom Roma, dogovorila o zajedničkom nastupu na predstojećim izborima. Međutim, objedinjena izborna lista koju je proglasio RIK pokazala je da je nešto nakon dogovora krenulo po zlu, budući da romske lista nema. Premda bi, prema nekim mišljenjima, na osnovu broja birača bila treća ili četvrta najzastupljenija opcija u parlamentu. Sam Šajn pozvao je građane da podrže Studentsku listu, što i dalje predstavlja incident.
Prema Kasumovićevim rečima, Romi nemaju mnogo izbora kome će poveriti svoj glas. Ne samo u okviru manjinskih stranaka, već i drugde.
„Gotovo niko od političkih aktera ne pokazuje interesovanje za probleme romske zajednice. Kao neko ko je i sam politički aktivan u opozicionim krugovima, više puta sam pisao o rasizmu i diskriminaciji Roma koja je prisutna i unutar opozicionih krugova“, kaže on.
Da koalicija oko SNS socijalno ugrožene pripadnike romske nacionalne manjine tretira ne samo kao rezervnu armiju statista, već i kao rezervnu armiju birača, poslednji je upozorio Srđan Šajn, predsednik Romske partije
Naš sagovornik razlikuje romsku zajednicu od onoga što bi se moglo nazvati romskim pokretom. Vlast kontroliše zajednicu, pa samim tim i onemogućuje njeno samoorganizovanje.
„Kontroliše čak i Nacionalni savet romske nacionalne manjine, iako su njegove nadležnosti više u polju kulture nego politike. Strogom kontrolom različitih fondova i donacija sprečava i delovanje onih romskih aktivista koji su kritički nastrojeni prema vlasti. Pripadnicima romske manjine je neretko zabranjen i kontakt s njima, čak iako pojedini ne žive u Srbiji“, kaže naš sagovornik.
Posledica stroge kontrole je usporavanje integracije romske zajednice, a Kasumović veruje da su mnogi ranije započeti procesi, poput državnih stipendija za učenike i studente romske manjine, praktično zaustavljeni. Položaj Roma u Srbiji zato ne samo da se nije poboljšao, već se verovatno i pogoršao u poslednjih petnaestak godina. Ranije je vlast nastojala da kupi podršku sitnijim stvarima, poput paketa s osnovnim životnim namirnicama, koji za one koji žive u uslovima apsolutnog siromaštva predstavljaju mnogo. S vremenom je kupovina naklonosti prerasla u primenu sile.
„Lako je manipulisati onima koji u potpunosti zavise od milostinje, što ova vlast vešto koristi“, zaključuje Kasumović.
