Reporterka Bi-Bi-Sija u Njujorku analizirala je uživo govor predsednika Irana pred Generalnom skupštinom UN, kada je prekinuta zbog direktnog uključenja na konferenciju za štampu američkog državnog sekretara.
Marku Rubiju prva se obratila Ksenija Pavlović Meketir. Vlasnicu medijske organizacije Pavlović Tudej zanimala je rastuća uloga Srbije kao američkog strateškog partnera.+
Kako je usred gorućih svetskih tema jedina američka novinarka srpskog porekla sa akreditacijama u Beloj kući, Stejt departmentu i Kongresu dobila privilegiju da postavi pitanje o Srbiji?
Na zasedanju UN 2025. Tramp je jasno pokazao šta misli o tadašnjem predsedniku Srbije: nije ga stavio na spisak 145 državnika sa kojima se slikao
Gospođa je poznata po izjavama da je Donald Tramp „zaista s velikom pažnjom“ slušao šta je Aleksandar Vučić septembra 2020. imao da kaže tokom famoznog sedenja u Ovalnoj sobi.
„Nikada nisam srela Srbina koji bi bio spreman da potpiše nezavisnost Kosova“, još je jedna njena izjava koja navodi na pomisao da je Beograd svakako zadovoljan što je postavila pitanje.
Biće i da je Rubio imao interes da čuje baš to pitanje pre svih o Iranu, Ukrajini ili Kubi. Ono što je rekao je precizan skener komplikovanog stanja odnosa Amerike i Srbije.
Rubiovo zadovoljstvo
Sredinom jula otvoren je strateški dijalog dve zemlje, koji je Vučić nazvao „prekretnicom“. Rubio je istakao da SAD nameravaju da „dodatno prodube odnose sa Srbijom kao strateškim partnerom“. Posle dužeg vakuuma očekuje se i dolazak novog ambasadora Majkla Janga.
Stejt department je potvrdio da Ekspo 27 doživljava kao važnu komercijalnu i ekonomsku plarformu za angažman po čitavom Zapadnom Balkanu. Tramp i drugi visoki zvaničnici pozvani su da posete Beograd tokom održavanja izložbe.
Rubio je delovao zadovoljno zbog pohvala koje je na njegov i račun predsednika Trampa uputio Vučić tokom govora u UN.
Onda je državni sekretar dodao i da je „Srbija uključena u neka potencijalno problematična i veoma osetljiva pitanja koja privlače i međunarodnu pažnju“.
Poduži je spisak onoga što Amerikanci zameraju srpskim vlastima. Pod brojem jedan je bliskost sa Rusijom i Kinom. Tramp bi da Zapadni Balkan proglasi svojim dvorištem, posebno kada je reč o energetici. Rusi mu tu smetaju, a Kinezi su mu najveći globalni rival. Mogli bi na tom spisku da se nađu nerešen slučaj likvidacije braće Bitići i operacije Banjska, ali to je Trampu manje važno. On hoće dil.
Sve češće kritikovan iz Evrope, uz evidentno hlađenje odnosa sa Moskvom, Vučić bi da dobije saveznika koji mu brani fotelju. Spremio je poklon: reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3, projekat vredan blizu tri milijarde dolara koji bi realizovala američka kompanija Behtel. Dve strane su već potpisale memorandum o razumevanju oko energetske infrastrukture, a čeka se i konačno rešenje oko NIS-a koji je od oktobra 2025. pod američkim sankcijama.
Sličan se sličnom raduje
Približavanje Vašingtonu i hvalospevi „odgovornom radu“ Trampove administracije nije slučajno. Vučić je odabrao sebi ideološki sličnog. I jedan i drugi su učili iz skripata tvorca koncepta suverenističke „neliberalne demokratije“, Viktora Orbana.
Povezuje ih kršenje Ustava i zakona, ignorisanje institucija, vređanje i omalovažavanje političkih protivnika, osvetništvo, vitriolska retorika, apsolutna netrpeljivost prema svakoj kritici…
Dvojica osvedočenih pripadnika „autoktratske internacionale“ predstavljaju se kao spasioci svojih nacija. Kada je odbrana države u pitanju, sve je dozvoljeno.
Vučić bi da u SAD dobije saveznika koji mu brani fotelju. Spremio je poklon: reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3, projekat vredan blizu tri milijarde dolara koji bi realizovala američka kompanija Behtel
Američki republikanac se obračunava sa „marksistima iz radikalne levice“, a demokrate naziva „domaćom terorističkom organizacijom“. Na meti srpskog naprednjaka su „blokaderi teroristi, boljševici, fašisti, ustaše, srbomrci i plaćenici obojene revolucije“. Stvara se atmosfera linča koja je u politiku uvela kult nasilja kao legitiman.
Dok je odbijao da prizna izborni poraz, Tramp je podsticao krvave nerede svojih sledbenika na Kapitol hilu 6. januara 2021. Vučić nije prezao od „zvučnog topa“, kako god da se to zove.
Tramp je na startu drugog mandata odmah pomilovao učesnike vašingtonske pobune. Vučić je pomilovao svoje „heroje“, batinaše koji su devojci u Novom Sadu polomili vilicu.
Zajedničko im je da razornu polarizaciju društva vide kao model vladavine. Ponašaju se kao predsednici „svojih“, a ne svih građana. Tramp je stvorio dve Amerike, Vučić dve Srbije.
Zahtevajući bespogovornu poslušnost, obojica svoju upravu sistematski čiste od političkih protivnika u pravosuđu, diplomatiji, vojsci, policiji, obaveštajnim službama, zdravstvu, prosveti, kulturi, sportu.
Tramp kidiše na univerzitete po saveznim državama koje su glasale za demokrate. Vučić prepoznaje opasnost sa svih fakulteta pa preti ukidanjem državnih univerziteta.
Doskorašnji srpski predsednik je odabrao sebi ideološki sličnog Trampa.
I jedan i drugi su učili iz skripata tvorca koncepta suverenističke „neliberalne demokratije“, Viktora Orbana
Tramp sve njemu nenaklonjene medije proglašava za neprijatelje države. Traži da TV kućama koje ga kritikuju bude oduzeta licenca. Od Njujork tajmsa zahteva odštetu od 15 milijardi dolara! Vučić na sve manipulativne načine pokušava da ugasi ono malo profesionalnih medija.
Tramp je izumitelj „alternativnih činjenica“, što je učtiv opis manipulatorske discipline spinovanja koja počiva na lažima i poluistinama. Vučić je taj ispit položio sa desetkom.
Mnogo je tu sličnosti, pa je pitanje zašto Vučić nije postao darling šefa Bele kuće kakav je bio Orban?
Kampanja dodvoravanja
Čini se da je srpski velmoža svoje akcije srozao u podrum prošlog maja. Tada je, u misterioznoj akciji, verujući obećanjima Roda Blagojevića, bivšeg guvernera Ilinoja koji je osam godina proveo u zatvoru zbog korupcije, i sumnjivom udruženju srpskih kamiondžija u SAD, pokušao da uđe na donatorsku večeru republikanaca u Trampovoj privatnoj rezidenciji Mar-a Lago na Floridi.
Pokušaj nepozvanog gosta završio se fijaskom i hitnim Vučićevim povratkom za Beograd kada je tvrdio da su u pitanju zdravstveni razlozi. Sujetni Tramp ga je eliminisao sa svojih radara. Na zasedanju UN 2025. jasno je pokazao šta misli o predsedniku Srbije: nije ga stavio na spisak 145 državnika sa kojima se slikao.
Vučić se neko vreme pritajio, a onda je krenula njegova ofanziva dodvoravanja Trampu kao odgovor dvojici američkih kongresmena koji su predložili zakon o Srbiji. U dokumentu se od sekretara Rubija traži da izvrši pritisak na Beograd da obezbedi slobodne i poštene izbore, pojača borbu protiv korupcije, osigura vladavinu prava i promeni odnos prema Moskvi, Pekingu i Teheranu.
U kratkom periodu organizovao je intervjue za televiziju Foks njuz koja je megafon Trampove politike, i za konzervativni sajt Brajtbart njuz.
Hvalio je šefa Bele kuće kao racionalnog pragmatika i divio se njegovom nacionalizmu, suverenizmu, tradicionalističkom konzervativizmu i čuvanju hrišćanskih vrednosti. Pozvao je Trampa da poseti Srbiju, zemlju u kojoj ima „astronomsku podršku“, i obećao mu neviđen doček kome bi prisustvovalo najmanje 100.000 ljudi.
Da li je to dovoljno da omekša Trampa, „čoveka koji je spreman da sasluša Srbe“ što je slogan koji inspiriše i Milorada Dodika, koji Trampa opisuje kao „lidera koji je doneo novu nadu svetu“, ili Milana Kneževića, koji formira organizaciju „Crna Gora za Trampa“?
Zahtevajući bespogovornu poslušnost, obojica svoju upravu sistematski čiste od političkih protivnika u pravosuđu, diplomatiji, vojsci, policiji, obaveštajnim službama, zdravstvu, prosveti, kulturi i sportu
Vučić se svojski trudi. Neprestano nudi Beograd kao mesto bilateralnih ili trilateralnih pregovora o okončanju rata u Ukrajini. Amerikanci nisu raspoloženi.
Tokom zasedanja u Njujorku hvalio se susretima sa 120 državnika, ali najviše što se probio kod Amerikanaca je Vivek Ramasvami, republikanski kandidat za guvernera Ohaja. Daleko ispod predsedničkog nivoa, ali daj šta daš.
Možda ima još jedan način da se dodvori Trampu. Da, ako izgubi, ne prizna izborni poraz 25. oktobra i izazove opšte nasilje. Beograd je već jednom goreo u plamenu gneva izazvanog krađom izbora. Ko garantuje da neće ponovo?
