U poslednjem delu razgovora sa Adamom Tuzom, profesor Boris Begović i čuveni britanski istoričar „pretresaju“ najveće izazove 21. veka, osvrćući se na činjenicu da je svet u prvoj deceniji novog stoleća postao multipolaran. Tuz, takođe, analizira potencijalnu opasnost od rata između Kine i Amerike, ali i ukazuje na mehanizme koji mogu sprečiti taj katastrofalni scenario.
Da se vratimo istoriji i tvojim knjigama. Primetio sam jednu pravilnost u tvojim poznim knjigama. Dve knjige koje smo spomenuli, Plodovi uništenja i Potop, knjige su sa značajnom vremenskom distancom. Govorimo o distanci od jednog veka. Tvoja knjiga Krahobjavljena je deset godina nakon Velike finansijske krize. I ne samo to, već si u njoj obrađivao posledice krize…
To nikako nije dobra stvar. I to je nasleđe kraha.
I tvoja najnovija knjiga je napisana usred događaja koji si analizirao. Govorim o Gašenju. Da li je to neka vrsta regularnosti?. Dakle, da li očekuješ da će tvoja sledeća knjiga, po pitanju vremena izdavanja, biti slična Gašenju? Da li je to tvoja osmišljena odluka?
To je u potpunosti i bila namera. To odražava proces mog razmišljanja o istoriji. Znači, ne mislim da je to beg od istorije, na to gledam kao na pokazatelj šta znači pisati i razmišljati o istoriji, a to u mom slučaju znači svesno mešanje savremenog, sadašnjosti, neposrednog iskustva sadašnjosti sa budućim horizontom i prostorom iskustva. To je ranije izrečena ideja o stalno pokretnom triptihu odnosa. I moje sopstveno sve veće uranjanje u svet medijskih komentara i analize smisla. I insistirao bih da cela istorija ima ovu dimenziju. Moje prethodne dve knjige su takođe duboko oblikovane. One su bile nešto udaljenije i bile su duže, obuhvataju čitave decenije, kao što si tačno rekao, ali su i one bile u velikoj meri oblikovane do trenutka kada su napisane. Prva decenija XXI veka, uopšteno govoreći, označava kraj unipolarnog trenutka, koji je odražavao američku moć. Početkom 2000-ih, kada je Nemačka bila bolesnik Evrope, to se duboko odražavalo u knjizi Plodovi uništenja, što nije samo dokaz kako su saveznici nadmašili Nemačku, ta tvrdnja je pomalo trivijalna, to je očigledno, ali je zaista odraz onoga kakva je bila nemačka privreda za vreme Trećeg rajha, i moja poenta je da je to zaista bila privreda u usponu, mnogo manje razvijena od Amerike, pa čak i od Britanije.
Prva decenija XXI veka označava kraj unipolarnog trenutka, koji je odražavao američku moć
I tako je uvek postojalo ovo napred-nazad između sadašnjosti i prošlosti, na neki način sa Slomom i sa Gašenjem, u kojima je to napred-nazad postalo sve čvršća petlja. Ja bih insistirao na tome da svaki istoričar treba da napiše bar jednu knjigu o savremenoj istoriji, jer u izvesnom smislu, tek tada kao pripovedač doživljavate sve peripetije terora stvarnih istorijskih aktera. U osnovi, u pitanju je intelekt, nije to položaj stvarnog odlučivanja onog koji drži ogromne količine novca ili bogatstvo jedne zemlje u svojim rukama, čak i u malim razmerama, to su izbori koje svi donosimo u svakodnevnom životu, ali svesni smo ove zapetljanosti.
Da li će i tvoja sledeća knjiga, u izvesnom smislu, biti nastavak?
Sve više smatram da je moja glavna svrha biti koristan. Dakle, da, moja sledeća knjiga će biti, u tom smislu, nastavak. Napisao sam u izvesnom smislu dve, moglo bi se reći, dve trilogije koje se preklapaju. Jedna je Potop, Plodovi uništenja i Slom o američkom luku moći, a nova trilogija je Slom, Gašenje i sledeća knjiga koja će biti o klimatskoj političkoj ekonomiji. Dakle, u izvesnom smislu prilagođavanje sveta ekonomskoj politici 21. veka, uređenje sveta oko ekološke problematike. I to bi bila vrsta organizovanog okvira u kojem je moja prva knjiga predstavljala istoriju ekonomske statistike i još uvek mislim da je to knjiga koja služi kao neka vrsta matrice za sve ostalo, jer je to bio pokušaj da stvarno zaronim duboko u obrazloženja ekonomske politike. Dakle, obrazac koji je preispitao ekonomsku statistiku, preispitao je i obrazac na koji razmišljamo o predmetu ekonomske politike. I to ostaje preokupacija u smislu celog mog rada, uključujući i ovaj novi projekat koji će se baviti načinom na koji se diskurs ekonomske politike menjao u poslednjih nekoliko decenija. Tako sam počeo 2020. godine, s planom za knjigu o klimatskim promenama i zatim se desila pandemija, a onda sam ovu godinu nanovo započeo s planom da napišem knjigu o klimatskim promenama i onda se dogodio rat.
Šta je glavna teza knjige?
Glavna teza u knjizi o klimi jeste da je haos sada dobio oblik u smislu da imamo osećaj da je veoma širok opseg mogućih sticaja okolnosti sa kojima moramo da se nosimo i mislim da su politike otelotvorene u američkom Zakonu o smanjenju inflacije manje-više željeni odgovori na te nepredvidive okolnosti i to je ono što želim da naglasim u toj knjizi. Kako smo se udaljili od ordoliberalizma, od modela zasnovanog na pravilima o cenama za emisiju ugljen-dioksida i vizijom EU o tome kako ćemo organizovati ekonomiju do ovog mnogo više ad hoc načina osmišljavanja politike.
Tranzicija je jedna od ključnih reči današnjice zato što mislim da ona obuhvata i energetsku tranziciju i globalnu promenu moći, i mislim da je nezaustavljiv trend
Dakle, u osnovi u tvojoj najnovijoj knjizi, onoj koju si poslao u štampu u aprilu 2021, dve ključne reči u naslovu su kovid i gašenje. A ako se od tebe traži da opišeš ovaj trenutak, globalno, koje dve ključne reči ćeš koristiti?
Mislim da bi te dve reči bile smanjenje rizika (derisking) i tranzicija. Dakle, tranzicija, zato što mislim da ona obuhvata i energetsku tranziciju i globalnu promenu moći, rebalans sveta, što mislim da je nezaustavljiv trend. I rebalans Zapada i Azije. Dakle, tranzicija je jedan element i mislim da se smanjuje rizik, jer je to najbenignija fraza koju imamo do sada. Mi, zapadna elita, osmislili smo, prema našoj percepciji, najbolju političku odluku u ovom trenutku i to je namerno nekako skroman pojam – smanjenje rizika. On, s jedne strane, priznaje ogromne rizike koji postoje i uključuje mogućnost rata između koalicije koju bi predvodile SAD i Kine. Ali i rizik od pandemije, rizik posle pandemije. I mislim da se prepoznaje da su ideje poput odvajanja od Kine zapravo fantazije. Ne možete da se odvojite, ne možete da izađete sa tog kružnog toka. Ova igra nema kraj. Dakle, od čega se sastoji politika? Mislim da je najbolja kada nastoji da se smanji rizik. Mislim, mnoge moje knjige govore o upravljanju krizama. Tamo ćete završiti ako uklanjanje rizika ne uspe. Smatram da postoji stalna borba, a to je takođe nešto što me zaokuplja u pisanju istorije, naša sposobnost da se zaista pomirimo i shvatimo razmere tranzicija i transformacija koje se dešavaju oko nas. Ali obim tih tranzicija je već toliko ogroman da mislim da to predstavlja zaista fundamentalan problem za naše razumevanje istorije u sadašnjosti i ta dva termina su, mislim, dve trenutno ključne reči u kojima se taj problem registruje u prilično umirujućoj sferi donošenja odluka kako u Evropi tako i u Vašingtonu, ali i globalno za sve ostale.
Kraj feljtona
