Goran Vesić, bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, saslušan je u Tužilaštvu za organizovani kriminal još u maju prošle godine zbog slučaja „Generalštab“, saznaje Radar. Vesić je u svojstvu građanina došao u TOK na poziv tužioca, a nakon što MUP nije postupio po njihovom nalogu i ispitao bivšeg ministra. Naš izvor navodi da Vesić nema status osumnjičenog u tom slučaju, budući da ni Memorandum o razumevanju, ni Investicioni ugovor, koje je potpisao sa firmom Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, nisu proizveli nikakve posledice. Bar ne za sada.
Od izlaska iz pritvora Gorana Vesića nema u javnosti, a akter je u dva pravno najveća i najatraktivnija slučaja u Srbiji. Suđenje u slučaju „nadstrešnica“ čeka na slobodi, jedini uz svoju nekadašnju zamenicu Anitu Dimoski, dok su ostali optuženi i dalje u kućnom pritvoru. Navodno zbog tehničke greške.
Vesićevi pisani tragovi
Njegova uloga, međutim, vrlo je važna i u slučaju „Generalštab“, ali ne zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja dokumenata, a radi skidanja zaštite sa tog čuvenog kompleksa. Vesić je prvo, u decembru 2022, u ime Vlade potpisao Memorandum o razumevanju sa firmom Kušner rialti LLS, koja je povezano lice sa Atlantik inkubejšon partners. Iza obe ove firme stoji Džared Kušner, zet Donalda Trampa.
Kako je pisalo u Zaključku Vlade Srbije, predmet tog dokumenta bila je „namera Vlade da stupi u pravno neobavezujući odnos sa renomiranim partnerom u cilju revitalizacije i razvoja lokacije“ koja obuhvata parcele na kojima se „nalazi kompleks koji predstavlja kulturno-istorijsku celinu koja je oštećena prilikom bombardovanja 1999. od strane NATO“, odnosno Generalštab.
Nakon što je dobilo informaciju da policija ne može zvati Vesića na saslušanje, kao i da se on ne bi ni pojavio, Tužilaštvo je uspelo da stupi u kontakt sa bivšim ministrom. On je u maju 2025, posle hapšenja Gorana Vasića, „pristao“ da dođe u TOK i da izjavu
Vesić je potpisnik i Investicionog i pratećih ugovora sa Atlantik inkubejšn partnersom, koji su između ostalog predvideli praktično poklanjanje zemljišta firmi u kojoj bi partner iz SAD imao udeo od 77,5 odsto (a Srbija 22,5 odsto), skidanje oznake kulturnog nasleđa sa kompleksa Generalštaba, rušenje objekata, a zatim i izgradnju kula na tom mestu i otvaranje hotela „Tramp“, koji je trebalo da bude deo čuvenog hotelskog lanca. Na njih je paraf stavljen u maju 2024.
Kao potpisnik ovih dokumenata Vesić je trebalo da bude ispitan u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Dobro obavešteni izvor Radara navodi da je Ministarstvu unutrašnjih poslova TOK uputio zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja i ispitivanje nekadašnjeg ministra, ali po tom nalogu nije postupano.
„U to vreme su saslušane Danijela Vanušić, pomoćnica ministra kulture Nikole Selakovića, Olivera Vučković, tada direktorka Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture… Tužilaštvo je dobilo informaciju da policija ne može zvati Vesića na saslušanje, kao i da se on ne bi ni pojavio“, kaže naš sagovornik.
Ipak, Tužilaštvo je uspelo da stupi u kontakt sa bivšim ministrom i on je „pristao“ da dođe u TOK da da izjavu.
„To se desilo u maju prošle godine, ubrzo nakon hapšenja Gorana Vasića, v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Doneo je dokumente, rekao da nije kriv i da je sve potpisao na osnovu ovlašćenja Vlade Srbije. Pošto nikakvih posledica nije bilo zbog potpisivanja ugovora, jer je Kušner odustao od projekta, Vesić nema status osumnjičenog. Tako je bar za sada“, kaže sagovornik.
Iako finansijskih posledica za sada nije bilo, sve bi moglo da se promeni ako firma Trampovog zeta odluči da tuži državu Srbiju, jer po ugovoru Kušner može da traži odštetu do 50 miliona evra u slučaju da država ne ispuni obaveze koje je preuzela
O saslušanju bivšeg ministra pokušali smo da porazgovaramo sa njegovim advokatom Nemanjom Aleksićem, ali je on rekao da „ne daje izjave za štampu“.
„Ne dajem izjave za Radar, N1 i Novu, a pogotovo ne za Radar“, kratko je rekao Aleksić. Na naše podsećanje da ga zovemo zbog njegovog klijenta, odgovorio je sa „doviđenja“ i prekinuo vezu.
Kušner se povukao iz „poštovanja prema Beogradu“
Kako je Radar ranije objavio, prema pratećoj dokumentaciji, firma Trampovog zeta planirala je da na parcelama na kojima se nalazi Generalštab, u strogom centru Beograda, sagradi tri kule od 30 spratova, maksimalne visine od 135 metara.
Bilo je predviđeno da maksimalna unutrašnja površina iznosi 280.000 bruto kvadratnih metara, kao i da 187.000 bruto kvadrata bude namenjeno za stambeno korišćenje, a svega 8.500 kvadratnih metara za hotelsko. Muzej bi zauzeo 3.000 kvadrata ili tek nešto više od jedan odsto ukupne površine, komercijalna maloprodaja 7.500, dok bi parking iznad zemlje imao površinu od 74.000 bruto kvadratnih metara.
U ugovorima i njegovim prilozima nigde se nije pominjala Kasarna sedmog puka, objekat koji je pod zaštitom države kao spomenik kulture, iako se na renderima koji su objavljeni na zvaničnom sajtu moglo videti da je predviđeno da u toj zgradi bude Internacionalni hotel „Tramp“. Da bi ta kasarna mogla da bude ustupljena firmi Trampovog zeta nije pominjao nijedan državni zvaničnik, ali je i po mapi parcela na koje se odnosi ugovor, bilo jasno da je i ona biti obuhvaćena projektom.
Prema nezvaničnim informacijama, Selaković i Vesić su u slučaju „Generalštab“ bili operativci, dok je navodno u ceo projekat bio uključen i direktno ga je dogovarao ministar finansija Siniša Mali, ali nema informacija da je i on saslušavan u MUP-u ili Tužilaštvu
Ipak, od tog projekta, makar privremeno, odustao je Džared Kušner. Sve se desilo 15. decembra prošle godine, na dan kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog protiv ministra Nikole Selakovića, sekretarke Ministarstva kulture Slavice Jelače, v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića i v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Aleksandra Ivanovića, a u vezi sa nezakonitostima prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba.
„Pošto značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele, i iz poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu, povlačimo našu prijavu i povlačimo se u ovom trenutku“, rekao je portparol Kušnerove privatne investicione firme Afiniti partners.
U slučaju tužbe odšteta do 50 miliona evra
Iako finansijskih posledica za sada nije bilo, sve bi moglo da se promeni ukoliko bi kompanija Trampovog zeta odlučila da tuži državu Srbiju i dobije spor koji može da pokrene u Njujorku. Prema ugovoru, u slučaju da država ne ispuni obaveze koje je preuzela na sebe ili stavke ugovora, Kušner bi mogao da traži odštetu koja može da ide i do 50 miliona evra.
A država se ugovorom, kako je Radar već pisao, obavezala da će do maja 2026. skinuti zaštitu sa Generalštaba, pribaviti pozitivna mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije i Komisije za kontrolu državne pomoći, usaglasiti poslovni i usvojiti regulacioni plan… Ali sve to ne mora da bude problem, jer se američka firma sama povukla iz projekta. Međutim, država je istovremeno dala niz garancija, koje u slučaju da su prekršene mogu da budu skupo plaćene.
Tako je Srbija ugovorom Kušnerovoj firmi garantovala da se ne vodi sudski postupak, da ne postoji tužba, zahtev, saslušanje, istraga, revizija, žalba, parnica, arbitraža ili građanski krivični, upravni ili arbitražni postupak, ili tužba ili istraga koja preti da bude pokrenuta u vezi sa zemljištem (na kome se nalazi Generalštab) ili objektima. Takođe, u tom dokumentu piše i da nema okolnosti, činjenica ili bilo kakve naznake da postoji opasnost od pokretanja bilo kog postupka protiv firme koju će zajedno osnovati.
Kušner je od projekta, bar privremeno, odustao kada je TOK podigao optužni predlog protiv ministra Selakovića, sekretarke Ministarstva Slavice Jelače i v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije i Beograda Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića
Među garancijama Srbije je i tvrdnja da ni država, niti bilo koje od njenih povezanih lica, niti bilo koji od njegovih predstavnika ili bilo koje drugo lice koje postupa u ime Srbije nije osoba koja se nalazi na listi sankcionisanih lica ili entiteta u skladu sa sankcijama koje sprovode SAD. Piše, takođe, da svi prethodno pobrojani – država, povezana lica ili njeni predstavnici ili bilo koje drugo lice koje postupa u njeno ime nikada nije preduzelo bilo kakvu radnju u kršenju bilo kog lokalnog zakona o borbi protiv korupcije koji se primenjuje na njega… A sve to je pitanje.
Suđenje Nikoli Selakoviću
U Srbiji se u slučaju „Generalštab“ sudi ministru Nikoli Selakoviću, za koga Tužilaštvo traži tri godine zatvora. Kako je objavljeno u optužnom predlogu TOK-a, Selaković je u periodu od druge polovine maja do kraja novembra 2024. „prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja“ i „naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije“, objavio je Radio Slobodna Evropa. U tom dokumentu piše da je „svojim potpisom overavao službene isprave sa neistinitom sadržinom i iste upotrebljavao u službi kao da su istinite“.
Navedeno je i da je po nalogu Selakovića došlo do falsifikovanja dokumenata koji su kasnije poslužili Vladi Srbije da 19. novembra donese odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane.
Od izlaska iz pritvora Vesića nema u javnosti, a akter je u dva pravno najveća slučaja. Suđenje u slučaju „nadstrešnica“ čeka na slobodi, jedini uz svoju nekadašnju zamenicu Anitu Dimoski, dok su ostali optuženi i dalje u kućnom pritvoru. Navodno zbog tehničke greške
„Okrivljeni Nikola Selaković je 10. jula 2024. pozvao okrivljene Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića u Ministarstvo kulture i u prisustvu okrivljene Slavice Jelače im naložio da istog dana Ministarstvu kulture podnesu akte koje bi naslovili kao Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba“, piše u optužnom predlogu.
Dodaje se da je Goran Vasić po nalogu Selakovića „sačinio akt sa neistinitom sadržinom“, i to sam, „bez znanja i učešća konzervatora i drugih stručnih lica Zavoda koji su jedino ovlašćeni da izrade i pravno uobliče“ predlog o prestanku svojstva kulturnog dobra za kompleks Generalštab.
Okrivljeni Aleksandar Ivanović tereti se da je takođe 10. jula 2024, po nalogu Selakovića, sačinio akt predloga za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba. Taj akt je predao v. d. sekretara Ministarstva kulture Slavici Jelači.
Vesićev advokat Nemanja Aleksić odbio je da govori o saslušanju njegovog klijenta u TOK-u. „Ne dajem izjave za Radar, N1 i Novu, a pogotovo ne za Radar“, kratko je rekao Aleksić. Na naše podsećanje da ga zovemo zbog klijenta, odgovorio je sa „doviđenja“ i prekinuo vezu
Prema nezvaničnim informacijama, i Selaković i Vesić su operativci ako se ima u vidu uloga koju je u ovom projektu imao Siniša Mali, ministar finansija. On je navodno bio uključen u ceo projekat i direktno ga dogovarao. Za sada nema informacija da je traženo njegovo privođenje, da je saslušan u MUP-u ili Tužilaštvu, a on se o tome nije izjašnjavao. A tako Mali uglavnom i radi kad su u pitanju veliki projekti. Tiho i u pozadini, bez ikakve odgovornosti.
