Iako je samom najavom o samostalnom izlasku socijalista na izbore Ivica Dačić izazvao odijum u medijima pod kontrolom režima, nagnavši penu na usta njegovim glasnogovornicima, sagovornici Radara ukazuju da nije do kraja jasno da li je u pitanju predizborna koreografija ili napuštanje poroznog broda vlasti. O tome govore i Dačićeve potonje snishodljive izjave, ali i činjenica da sve nervoznijeg kapetana te lađe u razgovorima sa stranačkim kolegama i dalje naziva „šefom“, kao nekada Slobodana Miloševića, svedoče naši izvori iz SPS-a.
Kako god, činjenica je da ni brojni sumnjivi slučajevi u koje je lider SPS-a bio umešan, od afere „Kofer“, do objavljenog video (a navodno postoji i audio) snimka ručka sa odbeglim trgovcem drogom Rodoljubom Radulovićem, nisu bili dovoljan argument da se Dačić u odnosu sa Aleksandrom Vučićem povede za sloganom „ako danas ne budemo stajali zajedno, sutra možemo visiti odvojeno“.
SPS kao pouzdan indikator kretanja klatna političke moći
Ideološki definisana kao stranka vlasti, van koje je u poslednje tri decenije provela svega par godina, sem što je jedan od simbola dugotrajne izolacije i ekonomskog zaostajanja zemlje smrvljenih institucija i rekordne korupcije, SPS predstavlja i pouzdan indikator kretanja klatna političke moći. Ipak, za razliku od SNS-a, SPS danas u svojim redovima ima i Branka Ružića, koji je poslednjih godina, ne bez posledica, pokazao da je moguće biti deo vlasti bez gubitka moralnog kompasa i političke kuraži. Iako na njegove izjave najagresivniji naprednjaci škrguću zubima, a ulizički im terciraju i neki Ružićevi stranački drugovi, čak je i laicima jasno da bi ostanak u koaliciji sa SNS-om mogao biti potencijalno poguban za SPS.
Izvori Radara iz SPS-a ukazuju da je u celoj stvari presudna volja Ivice Dačića da pokuša da osvoji jedini politički trofej koji mu u kolekciji nedostaje, onaj predsednički. Da cela stvar nije bez dubljih korena govori činjenica da je krajem jula SPS održao svečanu sednicu Glavnog odbora u Fruškim termama, na kojoj je doneta odluka da lokalni odbori predlože svoje kandidate za naredne izbore. Ovaj luksuzni objekat je, inače, u vlasništvu Milinka Cicmila, koji je 2025. uhapšen zbog sumnji za pranje novca, a prethodnih godina dobio je brojne, desetine miliona evra vredne poslove na gasifikaciji od Srbijagasa, čiji je direktor Dušan Bajatović, potpredsednik SPS-a.
U situaciji kada rejting SNS-a ozbiljno pada, a studentski pokret predstavlja opasnost za režim, Dačić ima šansu da postigne dve stvari, da SPS bude jezičak na vagi za pregovore sa drugim partnerima ili da popravi pregovaračku poziciju i dobije više od SNS-a, ističu analitičari
Na istoj sednici doneta je i odluka da će SPS samostalno izaći na predstojeće izbore, a nakon što je Dačić to ozvaničio i posle sličnih izjava Vladana Zagrađanina i Branka Ružića Vučiću naklonjeni tabloidi pokrenuli su hajku za „odbeglim“ predsednikom SPS-a.
Tvrđenje pazara
Strategija Dačića i najužeg vrha SPS-a do sada je bila da su spremni da žrtvuju interese partije kako bi izborili što bolje pozicije za sebe, kaže za Radar politički analitičar Dragomir Anđelković i podvlači da se SPS do sada više puta nalazio pod jakim pritiskom SNS-a koji im je otimao pozicije u sistemu, terao ih je da postupaju onako kako njima odgovara. On ističe i da je Dačić po pravilu na to pristajao, jer se plašio konfrontacije, „pošto verovatno protiv njega postoji neki materijal za ucene, a uz to je išao linijom manjeg otpora“.
Anđelković smatra i da je dilema predsednika socijalista da li će mu konfrontacija doneti nešto više ili će biti vrlo štetna, a svestan je da će, ako se nagodi, dobiti za sebe i nekoliko ljudi oko njega odgovarajuće pozicije. SPS je tako u međuvremenu jako oslabljen, veliki deo članova i simpatizera je napustio stranku, koja je postala senka onoga što je nekada bila.
Sa nekim ko deluje mafijaški ne možete da ostvarite rezultat tako što ćete da se klanjate i ljubite ruku većem bratu. Zato mi sve ovo deluje kao neuspeli pokušaj cenkanja i da će na kraju Dačić kleknuti pred Vučićem i prihvatiti da uradi sve što mu se traži
Dragomir Anđelković
„Ipak, u ovim okolnostima kada se SNS ozbiljno ljulja, kada je rejting vladajuće stranke u ozbiljnom padu, a studentski pokret uistinu predstavlja opasnost za režim, Dačić ima šansu da revitalizuje SPS i tako postigne dve stvari. Prvo da stvori most za neke sutrašnje pregovore sa drugim partnerima sa pozicije jezička na vagi, jer kao što je svojevremeno napustio DS, mogao bi sada SNS. Drugo, tako sebi popravlja pregovaračku poziciju da dobije više od SNS-a jer time što nastupa samostalno, ili samo preti da će to uraditi, pogotovo kada se radi o predsedničkim izborima, može ozbiljno da ugrozi pozicije SNS-a. Za to je potrebno imati hrabrost koju do sada Dačić nije imao“, ističe naš sagovornik.
Takvu odvažnost Dačić je demonstrirao, podseća Anđelković, kada je imao pristojne partnere sa kojima je mogao da se postavi kako je hteo, ali sa SNS-om i Vučićem, koji je spreman da lomi svoje protivnike, ostaje otvoreno pitanje da li će imati hrabrosti da istraje u svom naumu.
„Zbog toga meni sada ovo deluje pre kao pokušaj da nešto urade, ali za koji je potrebno imati hrabrosti koju oni po pravilu nemaju, i ne deluje mi da će uspeti nešto da postignu. Naime, ako bi to stvarno nameravali, morali bi već sada da demonstriraju snagu, pošto sa nekim ko deluje mafijaški ne možete da ostvarite rezultat tako što ćete da se klanjate i ljubite ruku većem bratu. Morali bi da već sada budu čvrsti i zato mi ovo deluje kao neuspeli pokušaj cenkanja, jer će na kraju Dačić ipak kleknuti pred Vučićem i prihvatiti da uradi sve što mu se traži“, smatra Anđelković.
Igra mačke i miša ili u zagrljaju pitona
Vučić je, po njegovim rečima, napravio vrstu političkog kartela, u kome su mafija i stranka srasli u jedno, a uz sebe ima i razne strane centre moći, od izraelskih, preko zapadnih, do ruskih faktora. „Napravio je čudan mafijaško-geopolitički-policijski krug koji mu daje moć da zastraši partnere. Tako je lomio i Tomislava Nikolića koji je u jednom momentu izgledao kao neko ko bi mogao da mu se suprotstavi, pa se potom iznenada potpuno povukao. Ipak, Vučić nikada nije bio u tako lošoj situaciji kao sada i to što je mogao pre dve godine ne znači da može i sada, pod uslovom da postoji odlučnost i mentalna snaga njegovih partnera da mu se odupru. Dačić mi ne deluje kao osoba tih karakteristika, već naprotiv kao slomljen čovek, kao senka onoga što je bio. A nikada i nije važio za izrazito hrabrog igrača, već je lukavo čekao momenat u kome bi njegovi partneri bili dovoljno slabi, kako bi im on onda isporučio ceh, što Vučić evidentno zna i na vreme ga lomi. Ne deluje mi da su velike šanse da Dačić istera svoje, iako se nikada ne zna. Možda u poslednjem trenutku kod njega proradi ta, za njega karakteristična, narodna lukavost i da mu hrabrosti da ugrize velikog brata“, zaključuje Anđelković, uz opasku da su veze SPS-a sa Moskvom precenjene i da će zato Vučić s njima nastaviti da se igra „mačke i miša“.
Koliko god da je SPS nisko pao, još ima mogućnost da pređe cenzus od tri odsto, veruje ovaj politički analitičar. Ali, ovde se ne radi o tome. Jer, ako su socijalisti to samostalno najavili, a ne u dogovoru sa naprednjacima, onda sutra mogu da budu jezičak na vagi i u zadnjem trenutku mogu i da pretrče.
Uostalom, ne bi im to bilo prvi put. Dačić je pretrčao i 6. maja 2012, kada je još tokom izborne noći izgovorio: „Možda se u Srbiji još ne zna ko će biti predsednik, ali se sigurno zna ko će biti premijer.“ Iako su se u međuvremenu stvari prilično promenile, neki principi, ako u politici uopšte ima principa, nisu. A kada se stvari lome i igra se na poene, na osnovu malih pluseva i minusa, svi su spremni na dogovore, ističe Anđelković, po čijem mišljenju bi Dačić „mogao da preživi i tako što bi se povukao i pustio nekoga drugog na čelo SPS-a, ako mu taj drugi garantuje bezbednost“.
Kada se stvari lome i igra se na poene, svi su spremni na dogovore. Otuda ima i onih koji ne isključuju ni mogućnost da bi Dačić politički mogao da preživi i tako što bi se povukao i pustio nekoga drugog na čelo SPS-a, ako taj drugi bude u stanju da mu garantuje bezbednost
Lider socijalista je svestan da bi morao da se posveti i saniranju narušenog zdravlja, ali izvori iz SPS-a tvrde da su mu političke ambicije i dalje prioritet broj jedan. Pritom, i on zna da relevantna istraživanja ukazuju na koliziju između biračkog tela SPS-a i SNS-a i koliko je ta koalicija „toksična“ za manjeg partnera.
Da li će iscrpljeni lider socijalista, opterećen teškim bagažom prošlosti uspeti da samostalno istrči ovu izbornu trku, nije nimalo izvesno. A taman tolike su šanse i da će uspeti da se izvuče iz pitonskog stiska većeg koalicionog partnera, koji je gotovo usisao stranku na čijem je čelu i koji svako drugačije mišljenje doživljava kao egzistencijalnu pretnju.
