Pet dana nakon inauguracije kojom je kao ruski car krunisan po peti put, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin ustalasao je domaću i međunarodnu javnost odlukom da u novoj vladi Mihaila Mišustina više ne bude mesta za Sergeja Šojgua, koji je na mestu ministra odbrane proveo dvanaest punih godina. Ovaj bi gest i u mirnodopskim uslovima stvorio nisku komentara, pa ne čudi što su nagađanja praktično odmah počela da izviru s obzirom na skorašnji relativni uspeh ruske strane u ratu u Ukrajini, koji se često može tumačiti i kao krah ukrajinskih odbrambenih napora.
Prvi put od leta 2022, Rusija može da se nada da će povratiti kontrolu nad razrušenim Harkovom, nekada multietničkim univerzitetskim centrom koji je u prvim mesecima invazije prilično nastradao. Tome valja pridodati i rusko strpljivo, postepeno ukopavanje u regiji Donbasa, pre svega Donjecke oblasti. Odluka da Šojgu mora da leti može da zadeluje nelogično.
Šojgu će sada, prema odluci Kremlja, preuzeti štafetu od Nikolaja Patruševa, doskorašnjeg sekretara Saveta za bezbednost, odakle će nesmetano moći da nadgleda rad vojnoindustrijskog kompleksa
S druge strane, projektil koji je prošle sedmice razorio desetospratnicu u Belgorodu, ruskom pograničnom gradu, leteo je kao pingpong loptica između Moskve i Kijeva: reč je o terorističkom činu Ukrajine, tvrdili su prvi, a potonji su se držali priče da je reč bila o zalutaloj ruskoj raketi; u svakom slučaju, propust koji je bilo moguće pripisati i Šojguu, ali i Nikolaju Patruševu, sekretaru Saveza bezbednosti Rusije.
Pravila igre
Tome valja pridodati i činjenicu da je Timur Ivanov, Šojguov bivši zamenik i dugogodišnji saradnik, krajem aprila uhapšen zbog primanja mita u vrednosti od oko deset hiljada evra. I, dok Ivanovu preti kazna od petnaest godina robije, njegov je bajbok možda služio da se Putin pred glasačima prikaže kao borac protiv korupcije. Istim onim koji su se često pitali kako je Šojgu mogao da ne zna za nepočinstva svojih saradnika.
Optuživali su Šojgua za još mnogo štošta – da je početak invazije na Ukrajinu projektovao loše, zbog čega se blickrig pretvorio u skupo tavorenje; da je odrođen od vojnika, zbog čega ne zna kakvo je stvarno stanje u vojsci, što mu je, recimo, između ostalog spočitavao i Jevgenij Prigožin, lider paravojne grupe „Vagner“, pre no što je pokušao državni udar, pa izgoreo u avionskoj nesreći; da je tek visoko pozicionirani apartčik koji mobiliše netremice, i tako dalje.
No, ne bi Šojgu tuce godina rukovodio vojskom da ne poznaje pravila igre, pa i onog koji pravila menja i propisuje. Uostalom, do 2012. je obavljao funkcije guvernera Moskovske oblasti i ministra za vanredne situacije, a sada će, prema odluci Kremlja, preuzeti štafetu upravo od Patruševa, odakle će nesmetano moći da nadgleda rad vojnoindustrijskog kompleksa. Uloga više menadžerska i, samim tim, bliža izvorima novca. Isto tako, prema navodima portparola zvanične Moskve Dmitrija Peskova, Patrušev čeka nove karijerne izazove o kojima će tek biti reči. Svakako deluje da niko neće doživeti Prigožinovu sudbinu.
Ko je novi ministar odbrane
Umesto Šojgua, vojsku je na upravljanje dobio Andrej Belousov, čovek koji je iz senke različitih ljudi godinama donosio delikatne odluke. Praktično nema javne funkcije koja se ticala ekonomije o koju se nije nekako očešao – istraživač pri Institutu za ekonomiju Akademije nauka Sovjetskog Saveza, generalni direktor Centra za makroekonomske analize i kratkoročne prognoze, ekonomski savetnik premijera i pomoćnik predsednika, zamenik ministra ekonomskog razvoja i trgovine, direktor Odeljenja za ekonomiju i finansije Vlade Rusije, ministar ekonomije, prvi potpredsednik Vlade…
Umesto Šojgua, vojsku je na upravljanje dobio Andrej Belousov, čovek koji je iz senke različitih ljudi godinama donosio delikatne odluke. Praktično nema javne funkcije koja se ticala ekonomije o koju se nije nekako očešao
Ni obrazloženje njegovog imenovanja koje je ponudio Peskov ne treba da čudi. Belousov je tu gde jeste zbog „otvorenosti za inovacije, uvođenja naprednih ideja i stvaranja uslova za privrednu konkurentnost“, što bi moglo da se prevede i u: izdvajanje za vojsku u budžetu Rusije već se popelo na između šest i sedam odsto, a postotak će u budućnosti izvesno rasti. Bolje da se pare onda makar upotrebe kako treba.
