Aleksandar Vučić je Srbiji i svojoj velikoj porodici obećao da će pre nego što podnese ostavku na funkciju predsednika obezbediti većinu u Narodnoj skupštini za promenu obrazovnog, a posebno visokoškolskog sistema. Akademska zajednica mu pravi probleme, neposlušna je i nekooperativna u ostvarivanju vođinih snova čija realizacija treba da ga upiše velikim slovima u istoriju i tako legitimiše monumentalnost vizionara koji želi sve najbolje Srbiji. Zato će u naše gradove doći strani univerziteti, u njima će se razvijati srpska, svetosavska nauka, mladi će znati sve o tome ko nas je u prošlosti mrzeo i napadao i da su zločinci iz naših redova zapravo heroji koji su samo branili svoj narod.
Novi univerziteti neće biti izvorišta kritike, protesta, drugačijeg mišljenja, vlast će dobro proverenim prijateljskim vezama dovesti edukatore koji će obezbediti red, rad i disciplinu i tako omogućiti stabilan put u budućnost. Raščišćavanje terena za bezumni naum je počelo. Ugledni profesori univerziteta se najpre denunciraju, provlače kroz „patriotski“ tretman režimskih medija, a onda ostaju bez posla. Jelena Kleut, Vladimir Mihić, ko je sledeći? Rektor Beogradskog univerziteta Đokić je satanizovan kao najveći neprijatelj, a i ostali profesori su pod nadzorom. Uveliko se u edukativne procese uključuju Centar za društvenu stabilnost i Akademija mladih lidera, zapravo politička radionica SNS.
Široki zahvat
Kultura je podvrgnuta istom tretmanu. Dragoslav Bokan u Narodnom pozorištu, Bitef pretvoren u NeBitef, Filmski centar Srbije ne da novac Goranu Markoviću i Srđanu Dragojeviću, jer po mišljenju predsednika Upravnog odbora Miroslava Lekića ova dva, odavno eminentna reditelja, „ne ispunjavaju uslove da budu eminentni reditelji“. Nema novca za kreativne projekte onih koji su se odavno dokazali stvaralaštvom, ali će zato biti sniman film o ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koga će igrati nekadašnji ministar kulture Branislav Lečić, uveliko zvezda Informera i sličnih glasnogovornika.
Zaogrnuće predsednik najvećom zastavom na svetu sve koji ne odbijaju ulogu u vašarskim propagandnim performansima, a obuhvatiće trobojka i one kojima je evropejstvo odbojno i koji se beznadežno upinju da se prikažu kao opozicija vlasti
O medijima da li trošiti reči? Više od dvadeset televizija je satima subotnji skup „Srbija jedna porodica“, predstavljalo nebeskim. Ponovo su se u ulozi promotera vlasti našle one sa nacionalnim pokrivanjem Prva i Pink, ali i Sudio B i još petnaestak regionalnih, uz Tanjug i K1, koje monopolskim metastaziranjem Telekoma takođe imaju nacionalno pokrivanje ne kroz etar, ali kroz kabl. Režimska uzdanica Informer bio je stožer prenosa za više televizija, pa se dvorski glavni i neodgovorni urednik Vučićević ponovo istakao. Višegodišnja permanentna promocija Aleksandra Vučića i njegove vlasti na ovim televizijama, javnim servisima, nekoliko desetina radio-stanica i desetak tabloidnih novina uz svakodnevno optuživanje novinara, medija, intelektualaca, političara, studenata, građana koji drugačije misle, dokaz je širokog zahvata kojim Vučić okuplja jedne, a odstranjuje druge, pravi selekciju poželjnih i mrskih, cepa Srbiju na svoje i one druge.
Zaogrnuće Vučić najvećom zastavom na svetu sve koji ne odbijaju ulogu u vašarskim propagandnim performansima, a obuhvatiće trobojka i one kojima je evropejstvo odbojno i koji se beznadežno upinju da se prikažu kao opozicija vlasti. Faktor plus mu je upravo pred najveći srpski skup obezbedio podatke po kojima on ima više od 47 odsto podrške i uz bratski SPS sa još nekoliko procenata, slobodno može na izbore. Čelične ograde na trgu Nikole Pašića, oko Narodne skupštine i Predsedništva, mogu da ostanu, da se zna ko je sa koje strane.
Sve je u rukama vođe
Muči se malo predsednik osvajanjem obrazovanja, nauke, kulture, medija, ali tu su: Dejan Vuk Stanković, Nikola Selaković i Boris Bratina, uz ponekog rektora ili dekana da pripomognu da se inkubatori svesti, intelekta, kulture, javnosti pravilno usmere, na identitetskim osnovama. Ko iz tog procesa ispadne, ostaće u svom balonu, kako je Vučić nazvao „omanji skup“ u Novom Sadu u kome su „blokaderi“ koji prave štetu državi. Neće smetati vođi i da balon bude veći da u njega smesti sve one koji mu protivreče i pošalje ih u nigde.
U kreativnom prostoru društvene nadgradnje, razumljivo je, ima više otpora. Privredni, pravosudni, bezbednosni, zdravstveni, socijalni sistem, Vučić je odavno podredio sebi. On smišlja sve privredne projekte, dovodi investitore, gradi infrastrukturu, otvara i zatvara gradilišta, objašnjava opravdanost. Tužioci dokazuju kako su studenti smislili simulaciju soničnog oružja, sudije oslobađaju osnovano optužene, policajci prikrivaju kriminalce i uništavaju dokaze, nema odgovornih za postradale u Novom Sadu. Osnivanjem takozvanih mobilnih kancelarija Vlade u pojedinim gradovima, suspenduje se lokalna samouprava i učvršćuje centralizovani aparat, suprotno Ustavu. Nije to jedino ugrožavanje ustavnosti, ima ih bezbroj, kao, na primer, organizacija poklonjenja pojasu Bogorodice. Crkveno-verska manifestacija postala je državna svečanost najvišeg nivoa sa učešćem garde, najviših funkcionera i svim simbolima države, uprkos ustavnoj odvojenosti crkve.
Raščišćavanje terena za bezumni naum dovođenja stranih univerziteta je počelo. Ugledni profesori se najpre denunciraju, provlače kroz „patriotski“ tretman režimskih medija, a onda ostaju bez posla
Spoljna politika, odnos prema susedima, ali i prema Evropi i velikim silama, sve je u rukama vođe. Na međunarodnoj sceni, u regionu, Evropi, svetu, Vučić se ponaša kao umišljeni autoritet, ignorišući činjenicu da mu je lično dostojanstvo srozano na puke protokolarne formalnosti, čemu ne može da pomogne dodvoravanje Trampu, a još manje Si Đinpingu. Tvrdnja da svima smeta što je Srbija nezavisna i stabilna, uveliko je dovedena u pitanje činjenicom da godinu dana nije rešen problem NIS-a o čemu odlučuju drugi, a skoro nijedna investicija ne može da se realizuje bez Kine. Što se stabilnosti tiče, dovoljno je da predsednik povremeno pogleda kroz prozor kancelarije, preko prepreka i ograda kojima je sam sebe izolovao od građana i da oslušne glas protesta.
Prilagođavanje monolitu
Za četrnaest godina Vučić je uspeo da jasno razgraniči svoju Srbiju od ostatka. Tu se zloslutni proces ne završava. Mnogim asistentima, docentima, vanrednim profesorima, takođe predstoje reizbori i izbori na njihovim fakultetima. Hoće li, umesto naučnih dostignuća, stručnih referenci i pedagoškog rada sa studentima, ubuduće o njihovim sudbinama odlučivati podobnost merena aršinima vlasti? Da li će umetnički stvaraoci morati da odustanu od svoje imaginacije ili će uslov opstanka biti prilagođavanje monolitu? Šta će biti sa novinarima, medijima, akterima civilnog društva, grupama i pojedincima koji ne žele da se priklone volji moćnika? Hoće li sadašnji studenti i svi koji ih podržavaju zauvek biti obeleženi i arhivirani kao sumnjivi?
Kada je neko toliko rezistentan na objektivne kritike iz neposrednog okruženja i iz sveta i kada toliko voli vlast da je spreman da je grčevito brani svim sredstvima, što svakodnevno dokazuje, ne bi bilo nemoguće da posegne i za načinima koji su već viđeni u raznim autoritarnim sistemima u kojima je bes zbog kritike prerastao u otvoreni teror nad nezadovoljnim i pobunjenim građanima. Ostatak nepodobne Srbije mogao bi da se nađe iza gvozdenih ograda mnogo većih razmera, koje ograđuju velike stadione i slične prostore, kao nekada u Čileu, Kini i drugim zemljama. Bar stadione imamo, a gradimo i nove, veće, nacionalne.
autor je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu
GLOSA:
GLOSA:
GLOSA:
Potpisi za fotografije
Profesori Jelena Kleut i Vladimir Mihić već su ostali bez posla. Pitanje je ko je sledeći
Rektor Vladan Đokić satanizovan je kao najveći neprijatelj
