Nakon skoro pola godine mrcvarenja, pošto je opozicija prethodno, ulaskom u parlament, verifikovala izbornu krađu od 17. decembra prošle godine, novi premijer Miloš Vučević je 1. maja, koji bi trebalo da je neradni dan, upoznao javnost sa sastavom i planom rada nove, jedne od najbrojnijih Vlada Srbije u modernoj istoriji. U ta neka tri sata ekspozea, u koja bi trebalo da stanu četiri godine suverene vladavine, premijer je, između ostalog, ustvrdio da je „jaka ekonomija preduslov za podizanje životnog standarda građana, a Srbija je uprkos izazovima uspela da očuva makroekonomsku stabilnost i ojača svoju ekonomiju“.
„Adekvatnom ekonomskom politikom u složenim međunarodnim okolnostima ostvarivali smo kumulativni realni rast ekonomije u periodu od 2018. do 2023. godine od 22,4 odsto, što je među najboljim rezultatima u Evropi“, rekao je Vučević.
Daleko je Irska
Na početku kratko objašnjenje – kada se kaže rast ekonomije misli se na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP). No, za razliku od većine političara, ekonomisti prave razliku između nominalnog i realnog BDP-a. Nominalni BDP, naime, izražava vrednost proizvodnje u konkretnoj godini na osnovu tekućih cena, tako da on uključuje i efekte inflacije. Zato je u praksi moguće da, zahvaljujući isključivo značajnom rastu cena, dođe i do rasta nominalnog BDP-a iako se u međuvremenu obim proizvodnje nije menjao, ili je čak i manji nego što je bio. Stoga je fokus ekonomista na rastu proizvodne moći, odnosno realnog BDP-a, a on se računa tako što se izabere bazna godina i potom se u cenama iz te godine vrednuje proizvodnja u svim ostalim. Pošto su cene fiksirane, kretanje realnog BDP-a pokazuje da li proizvodna moć neke ekonomije, merena obimom proizvodnje, raste ili opada.
Prvo što upada u oči je da se premijer pozvao na rast realnog BDP-a u poslednjih šest godina, iako naprednjaci jašu duplo duže, već punih dvanaest godina. U svakom slučaju, tačno je da je od 2018. do 2023. srpski BDP realno kumulativno porastao za 22,4 odsto i da Srbija po tom pokazatelju spada u sam evropski vrh, što se može videti i na grafikonu broj 1.
Ukoliko se izdvoji deset evropskih ekonomija koje su u tom periodu najbrže rasle, može se primetiti da je njih sedam Međunarodni monetarni fond po svojoj metodologiji klasifikovao u ekonomije u povoju (emerging markets), a svega tri (Irsku, Kipar i Maltu) u napredne (advanced economies). Rečju, ovaj ishod nije iznenađujući, s obzirom na „efekat sustizanja“, prema kojem se može očekivati da će brže rasti ekonomije koje su na nižem nivou razvoja, jer za svaku dodatu jedinicu investicija u odnosu na razvijene zemlje sa snažnom kapitalnom bazom mogu da ostvare značajniji rast produktivnosti i proizvodnje.
Stari trik novog premijera: Vučević naizmenično koristi realne i nominalne veličine u cilju manipulisanja, ne bi li od građana sakrio činjenicu da je nominalnom rastu srpskog BDP-a u poslednjih 12 godina od 106 odsto, presudno doprinela inflacija od čak 73,8 procenata
Elem, na ovoj listi ubedljivo prvo mesto zauzima Irska sa ukupnim realnim rastom BDP-a od 48,5 odsto i prosečnim godišnjim realnim rastom od sedam odsto. Osim nje, ispred Srbije su i Malta (kumulativno 35,7 odsto), Turska (30 odsto) i Kipar (27,4 odsto). Srbija deli peto mesto sa svojom južnom pokrajinom, Kosovom* (22,3 odsto), koje i MMF i Svetska banka tretiraju kao nezavisnu državu i Poljskom (22,2 odsto), sa prosečnim godišnjim rastom realnog BDP-a od 3,5 odsto. Iza su Albanija sa ukupnim rastom od 21,1 odsto (3,3 odsto godišnje u proseku), Hrvatska sa 20,9 odsto (3,3 odsto godišnje) i Rumunija, koja je svoj BDP ukupno povećala 19,7 odsto ili 3,1 odsto godišnje.
Uz to, u Srbiji je ukupni realni rast BDP-a u poslednjih šest godina bio veći od svetskog (15,3 odsto), kao i od proseka zemalja centralne i istočne Evrope (Bugarska, Rumunija, Poljska, Mađarska, Hrvatska, Slovenija, Slovačka, Češka, Litvanija, Letonija i Estonija) od 16,1 odsto i ostalih zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Kosovo*), čiji je ukupni BDP u tom periodu porastao 17,9 procenata.
Srbija od 2012. kaska za svetom i regionom
Naravno, pravilna analiza privrednog rasta zahteva dugoročni horizont od barem deset godina ili, konkretnije, čitav period od naprednjačkog dolaska na vlast 2012. U tom slučaju, slika kretanja srpske privrede se dramatično menja. Za tih 12 godina, od 2012. do 2023, realni BDP Srbije je kumulativno porastao svega 32,2 odsto ili mlitavih 2,3 odsto prosečno godišnje, što se može videti na grafikonu broj 2.
U tom periodu, od kada su naprednjaci na vlasti, srpska privreda u proseku realno raste sporije od proseka Zapadnog Balkana, sveta i zemalja centralne i istočne Evrope. Konkretno, u poslednjih 12 godina BDP ostalih zemalja Zapadnog Balkana ukupno je povećan 38,3 odsto, celog sveta za 36,2, a svih zemalja centralne i istočne Evrope 34,5 odsto.
E sad, imajući u vidu da je u poslednjih šest godina srpska privreda realno brže rasla od izabranih proseka, to znači da je njen rast u prvih šest godina naprednjačke vladavine bio izuzetno slab, zbog čega je premijer, verovatno, odlučio da ovo poglavlje njihove vladavine, barem kada je u pitanju realni BDP, izostavi iz ekspozea.
I stvarno, u periodu od 2012. do 2017. srpska privreda je realno kumulativno porasla za svega osam odsto. Drugim rečima, rasla je 1,3 odsto prosečno godišnje, više nego upola sporije od svetskog (2,9 odsto) i proseka ostalih zemalja Zapadnog Balkana (2,8 odsto) i centralne i istočne Evrope (2,6 odsto). Kumulativno je u tom periodu BDP zemalja centralne i istočne Evrope povećan za 7,9, Zapadnog Balkana za 9,4 i celog sveta za 10,1 procentni poen više od srpskog.
Prividni rast BDP-a na krilima inflacije
Nekoga bi, suočenog sa ovim činjenicama, mogao zbuniti podatak iz ekspozea premijera Vučevića da je „2012. BDP Srbije bio 33,7 milijardi evra, a na kraju 2023. je dostigao čak 69,5 milijardi evra“. Kako je, naime, moguće da je od 2012. do 2023. BDP porastao čak 106 odsto, kada smo utvrdili da je u tom periodu realni BDP ukupno porastao za svega 32,2 odsto, što bi trebalo da znači da je prošle godine iznosio 44,6 milijardi evra?
Trik je u tome što se premijer Vučević, arbitrarno i oportuno, naizmenično služio realnim i nominalnim veličinama u cilju manipulisanja javnim mnjenjem. Od 2012. do 2023. BDP je nominalno povećan sa 33,7 na 69,5 milijardi, ali je taj rast precenjen, jer je u njemu, pored realnog, sadržan i rast ostvaren samo zahvaljujući podizanju nivoa potrošačkih cena, odnosno inflaciji. Preciznije, pošto je u posmatranom periodu nominalni BDP porastao 106 odsto, a realni 32,2 procenta, ta razlika od 73,8 odsto može se pripisati inflaciji.
Obećanje vlasti da će BDP do 2027. porasti sa 69,5 milijardi na 94,4 milijarde evra ne zvuči ni približno tako dobro ako se ima u vidu da se dobar deo tog povećanja može pripisati isključivo rastu cena, a ne proizvodne moći srpske ekonomije
Za kraj, logično se nameće pitanje da li je realno obećanje iz Vučevićevog ekspozea, ujedno obećanje i predsednika Aleksandra Vučića i ministra finansija Siniše Malog, da će do 2027. BDP Srbije „da naraste do 94,2 milijarde evra, a ako budemo dobro radili, možda i do 100 milijardi evra“ i da je „to više nego tri puta svega što smo stvarali za samo 15 godina“.
Nema sumnje, obećanje zvuči veoma primamljivo, kao što na prvi pogled impozantno deluje i dupliranje BDP-a u prethodnih 12 godina, ali je suština u nečem drugom. MMF, naime, procenjuje da će u naredne četiri godine nominalni BDP Srbije kumulativno porasti za 35,8 odsto (osam odsto u proseku godišnje), a realni za 16,9 odsto (četiri procenta prosečno godišnje), što se može videti na grafikonu broj 3.
U praksi to znači da nam je premijer saopštio predviđanje MMF-a da će nominalni BDP porasti baš 35,8 odsto, sa prošlogodišnjih 69,5 milijardi na 94,4 milijarde evra u 2027, ali nam je praktično poručio i da se polovina tog rasta može pripisati inflaciji, s obzirom na to da će, prema istim predviđanjima MMF-a, realni BDP porasti ukupno za 16,9 odsto. Drugim rečima, realni BDP Srbije će do kraja 2027. porasti sa 69,5 milijardi na 81,2 milijarde evra. Nažalost, sve ovo sada ne zvuči ni približno tako dobro, s obzirom na to da se dodatni rast BDP-a od 13,2 milijarde evra (razlika između realnog BDP-a od 81,2 milijarde i obećanog od 94,4 milijarde evra) može pripisati isključivo rastu cena. Nikako rastu realne proizvodne moći srpske ekonomije.
Što se običnih smrtnika tiče, ostaje da se vidi u kojoj meri će njihovi dohoci pratiti rast cena i da li će se realna kupovna moć građana povećati. Vlast kaže da hoće, mada vlast priča i obećava svašta, a u prvom broju Radara u tekstu Tamna strana „zlatnog doba“ može se jasno videti da su u prethodnih deset godina zarade rasle sporije, a da bi u naredne četiri godine trebalo da rastu duplo brže od nominalnog BDP-a da bi prosečna plata do 2027. dostigla obećanih 1.400 evra. I da će to biti moguće samo ako kurs evra do tada ostane isti kao što je sada, a da inflacija svake godine bude 12 odsto. Ili da se u međuvremenu evro obori na 90 dinara.
