Tvrde da nisu bliski vlasti SNS-a i da ogromne profite ne ostvaruju zahvaljujući političkim vezama. Istina ili ne, jasno je da je Milenijum tim, firma u vlasništvu biznismena Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka, poslovno dostigla vrhunac, a on se vidi i u rekordnim prihodima koji su ostvareni tokom 2025.
Zaključno sa decembrom prošle godine u kasu te kompanije leglo je čak 315 miliona evra, što je skoro 15 puta više nego 10 godina ranije, a u ovom trenutku angažovana je na tri najveća državna projekta koji su zajedno vredni više od pet milijardi evra. Upitani na koji su način dobili posao na izgradnji Nacionalnog stadiona i objekata za Ekspo i koliko su novca prihodovali od tih poslova, u Milenijum timu za Radar kažu da su potpisali podizvođačke ugovore, kao i da su detalji tih ugovora – poslovna tajna.
Svaka vlast u Srbiji pravi ambijent za određene firme koje dobijaju velike državne poslove bez konkurencije i tendera. Mehanizam je vrlo jednostavan i aktuelna vlast se na tom planu specijalizovala
Božo Drašković
Milenijum tim nije kompanija koja je najpoznatija po podizanju tužbi, među kojima i krivičnih, protiv nezavisnih medija i njihovih novinara, iako su očigledno veoma učestale. Dobrom delu javnosti koji prati ovdašnje političke i ekonomske prilike u oči upada rast ove kompanije, koja je, prema istraživanju Radara, u poslednjih pet godina ostvarila prihode od skoro milijardu ili preciznije oko 990 miliona evra, a toj sumi trebalo bi dodati još 196,5 miliona evra, koliko je u istom periodu leglo u kasu njene značajno mlađe ćerke firme, Mostogradnje ing. Međutim, to su samo dve firme iz Milenijum carstva Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka, a ono broji dvadesetak preduzeća.
Najpoznatiji je svakako Milenijum tim. Ta firma postala je poznata još u vreme bivše vlasti, ali je procvat doživela tokom poslednje decenije. Prema tek objavljenom finansijskom izveštaju za prošlu godinu, ta kompanija je u 2025. ostvarila prihode od 36,9 milijardi dinara ili oko 315 miliona evra, što je za oko 65 miliona više u odnosu na godinu dana ranije. Istovremeno, to su za čak 218 miliona evra veći prihodi nego 2021. Logično, još veća je razlika ako se oni uporede sa ciframa iz 2015. Izveštaji iz te godine nisu dostupni na sajtu Agencije za privredne registre, ali je BIRN svojevremeno objavio da je u kasu Milenijum tima te godine leglo „skromnih“ 21,6 miliona evra, što znači da je do prošle godine prihod uvećan za čak 14,6 puta.
990 miliona evra
dostigli su prihodi Milenijum tima u poslednjih pet godina, 196,5 miliona evra leglo je na račun ćerke-firme Mostogradnja ing, a ta poslovna imperija broji dvadesetak preduzeća
Takav ubrzani razvoj većina ostalih privatnih firmi nije mogla da prati. To se posredno može zaključiti i po tome što su prihodi Milenijum tima protekle decenije rasli čak šest puta brže od svega što privreda i građani stvore za godinu dana. Srpski BDP je, naime, u tom periodu zvanično povećan za 138 posto, sa 37,22 na 88,67 milijardi evra, s tim što je taj rast poguralo i to što je domaća valuta ojačala, jer je 2015. srednji kurs evra bio 120,7 a prošle godine nepunih 117,3 dinara. Da je kojim slučajem BDP Srbije rastao istim tempom kao priliv u kasu Vujkove i Bošnjakove firme, on bi u 2025. narastao na neverovatne 543 milijarde evra.
Od Nacionalnog stadiona, preko Ekspa, mostova i gasovoda do projekta „Čista Srbija“
To pokazuje matematika, ali i stanje na terenu. Milenijum tim jedna je od retkih kompanija koje su u ovom trenutku angažovane na najvećim državnim i gradskim projektima. Gradi Nacionalni stadion, projekat vredan oko milijardu evra, objekte za međunarodnu specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, koja će koštati oko dve milijarde evra, a deo je i projekta izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda „Čista Srbija“, koji se procenjuje na čak 2,8 milijardi bez PDV-a. Ni na jednom od ovih projekata nije glavni izvođač, već su ga angažovale kineske kompanije i to, kako se moglo pročitati, Pauer Čajna i Čajna roud end bridž korporejšn.
Milenijum tim angažovan je i na izgradnji objekta Centra za rani razvoj dece i inkluziju, zatim na izgradnji vangradskog toplovoda Novi Beograd – Obrenovac, razvodnog gasovoda na deonici Beograd – Valjevo – Loznica sa blok stanicama, raščišćavanju terena od neeksplodiranih ubojitih sredstava, izgradnji novog savskog mosta… Na više ovih projekata radi i njena Mostogradnja ing. Na ovim najvećim i najvrednijim, međutim, nije bilo tendera. Posao se sklapao na drugi način.
Šta na sve kažu iz Milenijum tima
Upitani kako su dobili poslove na izgradnji Nacionalnog stadiona, objekata za Ekspo, projektu „Čista Srbija“, gasovodu i još nekim, iz Milenijum tima navode da sve ugovore sa poslovnim partnerima sklapaju „u skladu sa zakonima i drugim propisima Republike Srbije“.
„Kada je reč o projektima poput kompleksa Ekspo ili Nacionalnog fudbalskog stadiona, komercijalne podizvođačke ugovore potpisali smo sa kompanijom koja je nosilac posla, a odluka da izaberu Milenijum tim za partnera na ovim projektima nije nas iznenadila s obzirom na naše profesionalne i tehničke kapacitete, iskustvo i reference. Detalje ovih ugovora, nažalost, ne možemo da podelimo sa medijima, jer je reč o poslovnoj tajni“, kažu u toj kompaniji za Radar.
Da je kojim slučajem srpski BDP od 2015. rastao istim tempom kao priliv u kasu Vujkove i Bošnjakove firme, on bi u 2025. narastao na neverovatne 543 milijarde evra, a zvanično je bio 88,67 milijardi evra
Ističu i da za sve projekte koji se realizuju ugovori su potpisani i izvode se u skladu sa propisima Republike Srbije. „Za projekte koji se finansiraju iz budžeta, a u kojima je Milenijum tim glavni izvođač radova, ugovori su potpisani na osnovu najbolje ponude na javnim pozivima, koje su raspisali organi javne uprave ili lokalnih samouprava“, navodi se u odgovorima te kompanije.
Podsticaji od 30 miliona evra
Milenijum tim nije samo firma koja dobija posao bez tendera preko kineskih izvođačkih kompanija ili koja do ugovora dolazi putem javnog poziva. To je kompanija i čije ćerke firme ili sa njima povezana preduzeća dobijaju subvencije iz budžeta.
Tako je u decembru prošle godine Ministarstvo privrede odobrilo podsticaj kompaniji Denjub riversajd u vlasništvu Milenijum tima u iznosu od čak 30.142.217 evra i to za realizaciju investicionog projekta koji se odnosi na izgradnju i opremanje hotela Ric-Karlton Beograd. Kako piše u Ugovoru, reč je o podsticaju investitoru za projekat u koji će morati da uloži najmanje 150,7 miliona evra i to u roku od dve godine.
Firma čiji su krajnji vlasnici Ivan Bošnjak i Stojan Vujko ovaj hotel gradi na mestu nekadašnjeg hotela Jugoslavija, koji je Milenijum tim u martu 2024. platio oko 27 miliona evra i to kupovinom imovine firme u stečaju. Davanjem podsticaja od 30 miliona evra država je praktično poklonila toj kompaniji atraktivnu lokaciju za gradnju.
Iako učestvuje u gradnji Nacionalnog stadiona, objekata za Ekspo 2027 i kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda u okviru projekta „Čista Srbija“, ni na jednom nije glavni izvođač, već su ga angažovale kineske kompanije, Pauer Čajna i Čajna roud end bridž korporejšn
I to nije sve. Među privatnim preduzećima kojima će država uplatiti ukupno 200 miliona evra subvencija tokom ove godine, a slična praksa je bila i prethodnih, nalazi se i Milenijum rizorts, takođe u vlasništvu Milenijum tima. Ta kompanija, prema pisanju medija, poseduje hotel u Vranjskoj Banji, za koji je prethodnih godina dobijala podsticaje od države. Na početku izgradnje novog hotela sa tom firmom sklopljen je ugovor o dodeli subvencija od 10 miliona evra, ali uz obavezu ulaganja od 65,6 miliona evra. Nije poznato dokle je stigla realizacija ovog ugovora.
Veze sa Bajatovićem, Vučićem i Sinišom Malim
Bošnjak i Vujko u vreme bivše vlasti važili su za biznismene bliske SPS-u, odnosno Dušanu Bajatoviću, direktoru Srbijagasa, državne kompanije od koje su dobijali poslove izgradnje gasovoda po Srbiji, pa i bez tendera. Išli su toliko daleko da su se pojavljivali i u nekoliko Bajatovićevih predizbornih spotova.
Dolaskom naprednjaka na vlast, njihov položaj se postepeno menjao. Naravno, nabolje. Iako su tvrdili da nisu bliski vlasti, Bošnjak je uslikan na konvenciji SNS-a, u decembru 2021, a dve godine kasnije u prostorijama naprednjaka penzionerima je delio paketiće sa logom SNS-a. U avgustu 2021. u javnosti su objavljene fotografije Bošnjaka u društvu porodice Vučić, Aleksandra i Danila. Zajedno su se veselili pod šatrom na jednoj proslavi.
„Za projekte poput Ekspa ili Nacionalnog fudbalskog stadiona komercijalne podizvođačke ugovore potpisali smo sa kompanijom koja je nosilac posla, a odluka da izaberu nas za partnera na ovim projektima nije nas iznenadila. Detalje ovih ugovora, nažalost, ne možemo da podelimo sa medijima, jer je reč o poslovnoj tajni“, poručuju iz Milenijum tima
KRIK je 2019. otkrio i da Predrag Mali, rođeni brat ministra finansija Siniše Malog, godinama vozi audi u vlasništvu firme KBV datakom, čiji su suvlasnici upravo Bošnjak i Vujko. O tome je bilo reči i na suđenju koje je održano 22. januara ove godine, po tužbi Milenijum tima protiv direktora, glavnog i odgovornog urednika portala Nova.rs Mihaila Jovićevića.
„Predrag Mali je između 10 i 15 godina zaposlen u kompaniji КBV datakom, delatnost kompanije je telekomunikacija. Ta kompanija nije ćerka firme Milenijum tima, ali smo Stojan Vujko i ja njeni manjinski vlasnici. Predrag koristi samo službeni automobil koji mu pripada uz radno mesto, a nikada nije koristio službeni stan, niti kompanija poseduje stanove“, izjavio je Bošnjak na suđenju koje je bilo otvoreno za javnost, a objavio je portal Nova. On je rekao i da je „ponosni član SNS-a“, ali da nema, niti je ikada imao funkciju u stranci, u mesnoj zajednici…
U decembru 2025. Ministarstvo privrede odobrilo je podsticaj Denjub riversajdu, u vlasništvu Milenijum tima od 30,1 milion evra za izgradnju i opremanje hotela Ric-Karlton Beograd, na mestu nekadašnjeg Hotela Jugoslavija, koji su nove gazde platile oko 27 miliona evra
„Opštini u kojoj stanujem sam pomagao oko dodele paketića, s obzirom da sam iste donirao ja lično, a ne kompanija… Notorna je glupost da je kompanija Milenijum tim bliska vlasti, posebno kod činjenice da je kompanija osnovana pre 22 godine i da uspešno posluje u različitim političkim okolnostima“, rekao je Bošnjak u ovom iskazu i napomenuo, između ostalog, i da uprkos tome što je brat ministra finansija njihov zaposleni, nemaju nikakve veze sa Sinišom Malim.
„Razrađen mehanizam skrivanja novca u ofšor zonama“
Božo Drašković, profesor ekonomije ekologije, bivši direktor Instituta ekonomskih nauka i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, za Radar kaže da je svaka vlast u Srbiji napravila ambijent za određene firme koje su nastale i dobijale velike državne poslove, te da se najčešće radilo o nepostojanju konkurencije i tendera. Ova vlast se na tom planu specijalizovala, kaže Drašković.
Bošnjak i Vujko svojevremeno su važili za biznismene bliske SPS-u i Dušanu Bajatoviću, pa su se pojavljivali čak i u njegovim predizbornim spotovima, a posle promene vlasti Bošnjak je u prostorijama SNS-a penzionerima delio paketiće sa logom naprednjaka i slikao se u društvu Aleksandra i Danila Vučića
„Radi se o nameštanju poslova. Mehanizam je vrlo jednostavan. Prvo se međudržavnim ugovorom definiše kineski nosilac posla, izbegavaju se međunarodni tenderi, jer se ide na direktno ugovaranje, kao i finansiranje. Kada se dobije takav posao, tajno se prave sporazumi u kojima se dele poslovi preko kineskih kompanija koje upravljaju projektima onim firmama koje preporuči vlast. Tu su dogovorene cene. Zato su kod nas cene gradnje bar dva ili tri puta veće nego što bi to bilo normalno i realno tržišno. Dižu se da bi zaradile firme koje su angažovane i koje su vezane za strukture vlasti“, smatra Drašković.
On navodi da niko iz sfere politike ne daje nekome poslove što ga voli i ističe da se radi o interesima. „Iza tih poslova stoji obaveza izvođača koji na ovaj način dobiju posao da obezbede sredstva za finansiranje političke partije i/ili pojedince na vlasti. Velika je suma novca koja se transferiše na račune u inostranstvu. Mi nemamo dokaze koji su to pojedinci. Ali jednom će neko morati da prijavi svoje račune u inostranstvu, svoje posredno vlasništvo u inostranstvu, bilo u hartijama od vrednosti, bilo u računima ili čak u kriptovalutama“, ističe sagovornik Radara.
Postoji, kaže, razrađen mehanizam skrivanja novca, naročito u ofšor zonama. Radi se o protočnom bojleru u kome postoji karika obezbeđivanja novca od stranog investitora, država se zadužuje i ne vodi se računa o racionalnosti investiranja i cenama, zaključuje Drašković.
Poslovi se nameštaju tako što se u skladu sa međudržavnim ugovorom definiše kineski nosilac posla, a onda se tajno prave sporazumi u kojima se dele poslovi firmama koje preporuči vlast. I dogovaraju cene. Zato su kod nas cene gradnje bar dva ili tri puta veće od realnih, smatra bivši direktor Instituta ekonomskih nauka
Vlasnici Milenijum tima izvesno bi rekli da u ovakvom scenariju ne učestvuju. Uostalom, sve, kako navode, rade u skladu sa propisima Srbije. Istina je i da imaju podizvođačke ugovore sa kineskim kompanijama koje su poslove dobile bez tendera, dakle i bez konkurencije. Tačno je i da su cene previsoke, pogotovo kada je reč o izgradnji Nacionalnog stadiona, koji će nas koštati četiri-pet puta više nego što je prvobitno najavljeno i mnogo više nego što su koštali slični stadioni u inostranstvu. Tu je i projekat „Čista Srbija“, u startu procenjen na 2,8 milijardi evra, a koliko će zaista „očistiti“ državnu kasu tek ćemo da vidimo.
Koliko je u svim tim poslovima zaradio ili će zaraditi Milenijum tim poslovna je tajna, bar tako kažu. Mada, ako ćemo se osloniti na cifre u finansijskim izveštajima, one su i te kako visoke. A ako gledamo pobrojane projekte, oni su državni. Iako su vredni milijarde evra, dogovaraju se bez tendera i bez konkurencije.
