Prosečno domaćinstvo u Srbiji i dalje živi na „dođem ti“ ili na veresiju. To uverenje većine građana ovih dana potvrdili su i zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji jasno pokazuju da su troškovi domaćinstava i dalje za 271 dinar veći od njihovih ukupnih primanja. Dakle, ne samo u novcu, nego i u naturi. Ne računajući i sve češće „poklone“ po turu, kojim država časti nezadovoljne građane.
S obzirom na to da su i prihodi i izdaci 2023. rasli istim tempom, po stopi od 12,2 odsto nominalno, sa aspekta standarda domaćinstava moglo bi se zaključiti – ista meta, isto odstojanje. Pri tome su lane prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu iznosili 87.973, a izdaci za ličnu potrošnju 88.244 dinara. Samo da nekom od političara iz vlasti u jeku predizborne kampanje za lokalne izbore ne padne na pamet da konstatuje da je taj minus četiri puta manji u ruralnim (72 dinara) nego u domaćinstvima iz gradskih područja (363 dinara) i da to prikaže kao rezultat vladine politike ravnomernog regionalnog razvoja.
Istine radi, podaci za 2023. kao jaje jajetu, običnom, a ne ofarbanom uskršnjem, liče na one iz prethodnih nekoliko godina. U 2019. su, naime, prosečni prihodi domaćinstava u novcu i naturi bili za 219 dinara veći od izdataka. Posle godine pandemije, u kojoj anketa o raspoloživim sredstvima i ličnoj potrošnji iz opravdanih razloga nije ni rađena, u 2021. je minus pao na 169, da bi se u dve naredne godine ustalio na 285 i 271 dinar. Moglo bi se na prvi pogled reći, u Srbiji ništa novo. Nije, međutim, baš tako.
Uprkos tome što predsednik Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali, doskorašnja premijerka Ana Brnabić i brojni drugi zvaničnici tvrde da će, zahvaljujući „Skoku u budućnost“ 2027. srpski bruto domaći proizvod, a valjda samim tim i standard građana, biti tri puta veći nego 2012, zvanični statistički podaci pokazuju nešto drugo. Konkretno, 2011, pre dolaska na vlast SNS-a i SPS-a, ukupna lična primanja prosečnog domaćinstva bila su 48.544 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju 47.500 dinara mesečno.
Drugim rečima, pre 13 godina prosečno domaćinstvo je sa svojim prihodima moglo da podmiri sve izdatke i da mu još ostane 1.044 dinara. U međuvremenu su, prema zvaničnim podacima, primanja domaćinstava nominalno povećana 81, a njihovi izdaci 85,8 odsto. Zbog toga su iz plusa upali u minus, na koji se većina građana očito toliko navikla da to više i ne primećuju.
Slaba je uteha što se od tada bar promenila struktura potrošnje. U 2011. su domaćinstva na hranu i bezalkoholna pića trošila 42,3 odsto, a prošle godine 36,8 odsto svojih primanja. No, to što su uštedeli na hrani, „pojeo“ im je rast nekih drugih troškova. Udeo izdataka za stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva povećan je sa 15 na 16,4 odsto, za komunikacije sa 3,3 na 5,3 procenata…
Na stranu što je simptomatična i sama struktura lične potrošnje, iz koje proizlazi da prosečno domaćinstvo u Srbiji na zdravlje troši 3.722 dinara, za odlazak u restorane i hotele tek 2.814, a za obrazovanje mizernih 1.173 dinara mesečno, najviše u Beogradu – 1.385, a najmanje u južnoj i istočnoj Srbiji, svega 663 dinara mesečno. Ako je ikome potreban još neki dokaz o odnosu vlasti prema obrazovanju, tu je i najnoviji podatak da su prosečne zarade zaposlenih u ovoj delatnosti u februaru bile 88.735 dinara, za 6,7 odsto manje od republičkog proseka.