Pre dve godine, 28. aprila 2022. Vlada Srbije potpisala je ugovor sa top menadžmentom multinacionalne kompanije Stelantis o proizvodnji električnih automobila u njihovoj ćerci firmi, Fijat Krajsler automobilima (FCA) Srbija u Kragujevcu. Tada je obelodanjeno da će obe strane u realizaciju tog projekta uložiti 190 miliona evra, od čega Vlada Srbije 48 miliona, jer je država manjinski partner sa 33 odsto udela u zajedničkom preduzeću, a predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da će pripreme trajati do kraja 2023, a da će proizvodnja novog modela početi u trećem kvartalu 2024.
„Ovo je veoma važan trenutak. Ovaj ugovor je prekretnica i možete da verujete Stelantisu. Mi ćemo uraditi svoj deo posla, a uvereni smo da će i Srbija da uradi svoj deo“, rekao je izvršni direktor Stelantisa Karlos Tavareš nakon potpisivanja ugovora u Predsedništvu Srbije.
Uoči dvogodišnjice potpisivanja ugovora, strani mediji uglavnom spekulišu o izgledu novog modela – definitivno ove godine iz pogona u Kragujevcu počeće da izlazi električni fijat panda, a sve je izvesnije da će se proizvoditi još jedan model – dok se nekim ovdašnjim „priviđa“ da električne pande uveliko silaze sa proizvodnih i montažnih traka i da se one, „zakamuflirane“, već testiraju na kragujevačkim ulicama.
Prvi testovi novog modela u krugu fabrike već u maju
Istina je, međutim, da probna proizvodnja električne pande u FCA Srbija nije počela, niti su za to još stvoreni svi potrebni uslovi, jer nova oprema još nije instalirana u svim pogonima, a u toku je i zapošljavanje novih radnika. Ipak, očekuje se da će novi model početi da se testira već u maju, najpre na fabričkoj pisti, a potom i van fabrike, s tim što je praksa svih velikih proizvođača da se veštom kamuflažom (zaštitnim folijama) dizajn skriva do zvaničnog predstavljanja svetskoj javnosti.
Radar saznaje da su pogoni Preseraj i Lakirnica odavno spremni za početak serijske proizvodnje, da su savremene robotizovane linije instalirane u pogonu Karoserija 1, privedeno je kraju i opremanje novim robotima Karoserije 2 i 3 i da se ubrzano radi na modernizaciji pogona za završno sklapanje automobila – Montaža. Kad za koju nedelju i ona bude instalirana, FCA Srbija bi trebalo da bude jedna od najsavremenijih u grupi 20 Stelantisovih fabrika u Evropi i proizvodiće, a ne samo sklapati, isključivo električne, ne i hibridne automobile.
Ipak, nasuprot svim doskorašnjim najavama, u FCA Srbija će, kako upravo saznaje Radar, da bude organizovana i proizvodnja hibridne Fijat pande, sa pogonom i na elektro i na motor sa unutrašnjim sagorevanjem. U okviru takozvane nulte serije, u kragujevačkoj fabrici, uoči prvomajskih praznika, napravljeni su prvi hibridni modeli.
Početak serijske proizvodnje električnih automobila najavljen je za oktobar ove godine, a u Kragujevcu se trenutno privodi kraju „nulta serija“ – početno testiranje novoinstalirane opreme i obuka radnika, budućih neposrednih rukovodilaca u proizvodnim pogonima, tim lidera, koji će, kad startuje probna proizvodnja, svoja znanja i stečeno iskustvo da prenose na ostale radnike. Na taj način je do sada proizvedeno nekoliko desetina električnih pandi, od kojih će nekolicina biti isporučena Fijatovoj centrali u Torinu na završna ispitivanja.
Svetska premijera u Torinu ili Kragujevcu
Nakon toga sledi početak probne proizvodnje i svetska premijera novog modela, a to će, po svemu sudeći, biti 11. jula, kada Fijat u Torinu obeležava 125 godina od osnivanja. No, spekuliše se da bi ovdašnja vlast želela da se novi model promoviše u Srbiji, gde će da se i proizvodi, pa će konačnu odluku doneti većinski vlasnik, menadžment Stelantisa, koji je, za razliku od Vlade Srbije, ispunio sve obaveze i ispoštovao rokove iz ugovora potpisanog pre dve godine.
Izvori Radara iz FCA tvrde da su u Preseraj stigli svi alati za izradu delova za karoseriju (patosa, blatobrana, vrata, krovova…) dva električna modela, fijat pande i sitroena eC3, čija proizvodnja počinje ove godine u Stelantisovoj fabrici u slovačkom gradu Trnava. To se uklapa u najave da će FCA da bude ekskluzivni proizvođač jednog i da će najverovatnije da učestvuje u zajedničkoj proizvodnji još jednog modela elektromobila. Otuda se može očekivati da će u oktobru, kad počne serijska proizvodnja električne pande, startovati i izrada delova za karoseriju sitroena eC3, a da će krajem ove ili naredne godine početi proizvodnja i tih modela automobila. Uz to, iz FCA najavljuju da će se u Preseraju proizvoditi delovi i za druge Stelantisove fabrike, u Poljskoj, Španiji, Italiji…
265 miliona evra
koštaće Severna obilaznica duga 25 kilometara, koja bi Kragujevac trebalo da poveže sa Koridorom 10, a nije završena ni nakon dve decenije od početka izgradnje
Oba nova modela imaće po dve verzije – panda sa dometom (bez punjenja baterije) od 250 i 350 kilometara, pri čemu bi prva trebalo da košta nešto manje od 20.000, a druga oko 21.000 evra. Početna cena prve verzije eC3, sa dometom većim od 300 kilometara, biće 23.300, dok će druga, sa kraćim dometom, najavljena za sledeću godinu, koštati 19.900 evra.
Suprotno opštem uverenju javnosti, proizvodnja električne pande biće jednostavnija i lakša, jer zahteva manje radnika nego proizvodnja doskorašnjeg kragujevačkog modela fijat 500L. Samo na ugradnji motora sa unutrašnjim sagorevanjem u 500L bilo je, u dve smene, angažovano više od 150 radnika, a čitave grupe bile su angažovane na ugradnji auspuha, hladnjaka i drugih pozicija kojih u električnim modelima nema. Motor na električni pogon veličine je dva spojena papira formata A4… Uz to, proizvodnja u Preseraju, Lakirnici, a najvećim delom i u sve tri Karoserije je robotizovana.
Severna obilaznica papreno skupa, a ne rešava nijedan problem
Zato je najveći problem u suštini tihi bojkot, maćehinski odnos države prema zajedničkom preduzeću. Dok je, naime, Stalentis prethodne dve godine opremao fabriku u Kragujevcu, država nije učinila ama baš ništa da joj obezbedi saobraćajnu i drugu infrastrukturu za koliko-toliko normalan rad. Naprotiv, što se tiče i drumskog i železničkog saobraćaja, cela kragujevačka industrija – Stelantis, Simens, Vaker Nojzon, Zastava oružje, Forma ideale…- smeštena je u totalnom bespuću, odsečena od sveta.
Saobraćajnica duga 25 kilometara, koja bi šumadijsku prestonicu i njegovu industriju trebalo da poveže sa Koridorom 10, nije završena ni nakon dve decenije od početka izgradnje. A izgleda da nikad i neće, jer je niko više i ne pominje. Na jedvite jade, krajem 2023. počeli su pripremni radovi na izgradnji prve faze – duge pet od ukupno 22 kilometra – Severne obilaznice, koja bi trebalo da bude završena do 2027. i da košta čak 265 miliona evra.
Godinama već nije pipnuta ni pruga Lapovo-Kragujevac-Kraljevo, kojom bi automobili iz FCA mogli da se prevezu do luka u Baru i Solunu, pa tom prugom vozovi sada „tutnje“ brzinom od 27 do 28 kilometara na sat, upola sporije nego krajem 19. veka, kad je pruga puštena u saobraćaj
Sve da ta papreno skupa saobraćajnica i bude završena u najavljenom roku, u šta malo ko veruje, ona bar u narednih 10-15 godina neće da bude rešenje za kragujevačke fabrike u užem i širem centru grada, jer ih Severna obilaznica zaobilazi u širokom luku. A to znači da će, kad počne serijska proizvodnja u FCA, a Simens poveća proizvodnju tramvaja i vagona, gradskim ulicama svakodnevno da tutnje stotine šlepera, koji će ionako zagušeni grad potpuno da blokiraju. Otuda je za mnoge daleko bolje rešenje tri puta jeftinija Južna obilaznica koja je, upravo zbog toga, i započeta još 1996, dopola izgrađena i zaboravljena, a FCA je pre više od decenije napravio priključak za nju.
U minule dve godine nije pipnuta ni pruga Lapovo-Kragujevac-Kraljevo, kojom bi automobili iz FCA i proizvodi drugih preduzeća mogli da se prevezu do luke Bar, a kasnije i prema Solunu. Tom prugom vozovi već godinama, a tako će biti i narednih godina, „tutnje“ brzinom od 27 do 28 kilometara na sat, upola sporije nego krajem 19. veka kad je puštena u saobraćaj. I predsednik Vučić se nedavno setio da bi je trebalo revitalizovati, jer, eto, „Stelantis uskoro počinje“. Za sada je, kao i u mnogim drugim sličnim slučajevima, sve i ostalo na rečima.
Godišnji prihod Stelantisa kao tri BDP-a Srbije
Jedino što je država dosad uradila je da je Vlada pre dve godine odrešila kesu i iz budžeta isplatila 48 miliona evra, kao svoj udeo u ukupnoj investiciji od 190 miliona evra. Ta obaveza proističe iz činjenice da je država vlasnik trećine FCA, te samim tim ima obavezu da srazmerno svom udelu učestvuje i u finansiranju novih investicija. Pri tome Vlada nije uložila ni dinar za osvajanje i razvoj novih modela, koji će se proizvoditi u Kragujevcu. S druge strane, Stelantis je 1. marta 2022, dva meseca uoči potpisivanja ugovora sa Vladom Srbije, predstavio strateški plan do kraja ove decenije Dare Forward 2030, kojim je predviđeno da će do 2025. kompanija uložiti 30 milijardi evra u osvajanje i razvoj četiri platforme: STLA Small, Medium, Large i Frame, na kojima će biti osvojena proizvodnja više od 75 modela baterijskih električnih vozila (BEV).
Oba nova modela imaće po dve verzije – fijat panda sa dometom od 250 i 350 kilometara, prva po ceni nešto manjoj od 20.000, a druga oko 21.000 evra, dok će početna cena prve verzije sitroena eC3, sa dometom većim od 300 kilometara, biti 23.300, a druge, sa kraćim dometom 19.900 evra.
Profit Stelantisa u 2023. bio je za 11 odsto ili za 18,6 milijardi dolara veći nego godinu dana ranije. Prošlogodišnji prihod kompanije porastao je za šest odsto i dostigao 189,5 milijardi evra ili tri bruto društvena proizvoda Srbije. S druge strane, FCA Srbija već godinama gomila gubitke. Prošle godine prihodi FCA su pali sa 12,7 na samo 1,8 milijardi dinara, s tim što je neto gubitak prepolovljen, na 47 miliona evra, dok je u 2022. bio skoro 100 miliona evra. Za samo četiri godine ukupan minus fabrike u Kragujevcu premašio je 200 miliona evra.
Država proizvodnju u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu dakako subvencioniše na druge načine, s tim što to rade i mnoge druge zemlje. Mađarska je boljom ponudom privukla veliku investiciju kineske kompanije BID, koja u Segedinu gradi fabriku za proizvodnju 750.000 električnih automobila godišnje. Tu „čelično prijateljstvo“ Vučića i „brata Sija“ nije značilo ništa, jer je važnija od toga bila veća poslovna sigurnost, s obzirom na to da se fabriku gradi u zemlji članici EU, dok Srbija unutrašnjom, a još više spoljnom politikom postaje sve rizičnija za strane investitore.
Radar saznaje da su pogoni Preseraj i Lakirnica odavno spremni za početak serijske proizvodnje, da su savremene robotizovane linije instalirane u pogonu Karoserija 1, privedeno je kraju i opremanje novim robotima Karoserije 2 i 3 i da se ubrzano radi na modernizaciji pogona za završno sklapanje automobila – montaža
Međunarodna agencija za energiju (IAE) procenjuje da će u 2024. u svetu biti prodato oko 17 miliona električnih automobila, za 20 odsto više nego lane. Pri tome je u prva tri meseca njihov plasman povećan 25 posto, a broj prodatih elektromobila već je gotovo dostigao ukupan broj prodatih vozila u celoj 2020. Očekuje se, takođe, da će svaki peti prodati automobil ove godine biti na električni pogon i da će se turbulencije na svetskom tržištu dodatno ubrzati tokom naredne decenije. IAE procenjuje da će 2030. skoro svaki treći automobil na kineskim i svaki peti na američkim i evropskim putevima biti – električni, a u trku za svoj deo tog tržišta već od jeseni uključiće se i Stelantisova fabrika u Kragujevcu.
