Umesto kičastog amblema na ulasku u gotovo svako mesto, u Arilju vas dočekuje znak ARLEMM, sa srcem u središtu engleske izjave ljubavi prema datoj varoši, koji sija noću ljubičastom svetlošću. Poruka logotipa je višeslojna, jer podrazumeva prethodno apostrofiran aspekt, ali i poziva na kvalitetne kulturne sadržaje, besplatne i interaktivne, koji se svakog jula odvijaju pod skraćenicom za Ariljsku letnju muzičku manifestaciju.
Iz sezone u sezonu, nju organizuje sedmočlana „porodica“, već 15 godina, sa žarom entuzijazma kao glavnom poveznicom. Čvrstinu ovom tkivu predanosti daju volonteri svih uzrasta i profesija, bez kojih je festival neizvodljiv i praktično i metafizički. Jer, priroda ARLEMM-a je zajedništvo, usmereno ka poboljšanju društva u celosti, a preko raznih vrsta umetnosti.
Efekti su najočigledniji kod najmlađih. U porti Crkve Svetog Ahileja, travnato brdašce posuto je lejzibegovima. Po njima se mališani premeću i kotrljaju dok ne počne program, a tad sasvim utihnu. Umiruju ih vibracije tropara svecu zaštitniku, otpevanog baršunastim glasom Katarine Božić, u pratnji ansambla Beli anđeo, ali i već formirana navika slušanja duhovne muzike.
Što se više boravi u ovom „Bermudskom trouglu“, gde iščezava oklop urbanih prohteva, to je teže da se „sveto mesto“ napusti. U duši ostaje spokoj obala reke, zelenila brda, ali i pobede kulture nad primitivnim silama
Veče pre toga, u zakasnelom terminu otvaranja (zbog nevremena), bili su svedoci ispunjene misije organizatora. Pred njima su muzicirali njihovi vršnjaci ili nešto stariji svirači, procenjeni kao talenti na prošlim audicijama, pa pogurani ka samoostvarivanju na gudačkim instrumentima. Ovo budi nadu da im uzori neće biti estradne zvezde, već da će se tražiti u sofisticiranijim vodama.
Svetlosni efekti (opet ljubičasti) imaju ulogu akcentiranja crkve, zadužbine kralja Dragutina, s kraja 13. veka, a zaštićene zakonom kao biser raškog stila. Popaljene su i male baklje. Sve liči na san letnje noći, kome posebnu čar daje Rzav, jedna od najčistijih reka Srbije, duboko u pozadini scene. On postaje poprište događanja tokom udarnih vikenda, kad zasvira Električni orgazam ili kakav drugi popularni bend.
„Zapravo, na rečnom ostrvcetu Uski vir, podigne se bina, a po drveću okače lampioni“, opisuje Jasmina Dimitrijević, članica organizacionog tima. Ada, sva u bujnom rastinju, mesto je održavanja i ekoloških radionica koje vodi Zoran Raković, strasno zaljubljen u prirodu, i vičan da tu emociju prenese deci. Prisustvo odraslih nije dozvoljeno ovom prilikom.
„Šta bi trebalo da radimo svakog dana“, Raković pita polaznike. „Jeste, da šetamo, vozimo bicikl… A šta bismo morali bar jednom godišnje? Da se odvojimo od civilizacije i osluškujemo šta govori reka, drveće…“, obraća se skupini zacakljenih očiju. Kao da ga čuje, i Rzav se slaže, gromoglasnim žuborom preko snežnobelog kamenja.
Taj kristalno čisti vodotok, bitan je za ARLEMM s još jednog gledišta, kao simbol borbe za zaštitu prirode, u koju su dirnuli graditelji hidroelektrane. „Za njom nema potrebe, jer i Ivanjica, i Lučani, i Požega, i samo Arilje imaju bogata podzemna vodoizvorišta, iz kojih se napajamo. Brana bi samo poremetila tok reke i uništila glavni turistički resurs našeg kraja“, naglašava Jasmina. I dodaje da se letnja ariljska priredba doživljava kao „kritična masa koja će sprečiti da se ne prekorače baš sve granice“.
Oko „našeg kraja“ sve se i vrti na festivalu, u šta je prerasla ispočetka ne tako ambiciozna manifestacija, te je osnivači smatraju ispunjenjem duga rodnoj grudi, ili rodnom mestu predaka, budući da većina njih živi u Beogradu. U svojtu se radno uvrste i poznanici, prijatelji, supruzi, devojke… organizatora, inficirani ARLEMM-om, a bez ariljskih korena.
„Ovo je raj na zemlji, ili centar kulture ovog dela Evrope“, procenjuje dugogodišnji volonter Dimitrije, inače nagrađeni pesnik i lingvista. „Vidite me, ja sam stalno u ekstazi, s obzirom na to da radim za opšte dobro“, on tumači svoju filozofiju, ovaploćenu u širokom osmehu.
Mladić se pomalo šali na svoj i račun drugih volontera, opaskom da su „prekvalifikovani“. Međutim, festival nudi mnoštvo radnih mesta, od „fizikalca“ i električara, do profesora, eminentnih stručnjaka iz raznih oblasti. Eksperti su i sami utemeljivači festivala, iz porodice Mladenović, koji ne bi da se ističu, a sve što umeju i znaju dele sa zajednicom. „Cilj im je bio da obodre mlade talente iz Arilja i okoline, ali se stvar ’otela kontroli’, pa sad pokrivamo niz radionica, master-klasova, nastupa.., i daleko širu publiku, sa sve većim brojem stranaca“, otkriva naša sagovornica.
Međutim, čak su i stranci za ovo ljupko mesto ponekad konektovani tazbinskim vezama, kao što je jedan Džon iz Londona. Čekajući suprugu da završi započeti goblen, u sklopu jednog od vorkšopova, Džon uživa „iz bar dva razloga“. „U celoj Engleskoj vi ne možete da pustite decu na ulicu, da se bezbrižno igraju, niti na našim brdima ima ijednog drveta. Sva su posečena u komercijalne svrhe“, on iscrtava granice slobode što ih ARLEMM čuva, nesebičnim davanjem i razmenom sa prirodom.
Spajajući moderno sa tradicijom, a ka drugom više naklonjena, sprovodi se i radionica veza. Pod rukovodstvom Katarine Šaptović, uči se njen KezVez, šaljivi rukopis, utisnut u platno. „Zaronite iglu, i vucite konac do kraja, ne previše jako, a zatim je izronite na isti način“, ona orkestrira buduće Jefimije (curice, devojke, žene, starice) i samo jednog dečkića.
Zašto je došao, zvuči kao glupo pitanje dok dečak ne ponudi odgovor: „A zašto da ostanem kod kuće i ništa novo ne naučim?“ Istom se logikom vode i oni sa darom za kreativno pisanje, koje je doskoro u pisce inicirao Ljubivoje Ršumović, a sada Željana Radojičić Lukić, kad su deca u pitanju. Da se literarno izraze, odraslima daje podršku Gojko Božović, već poslovično.
Sklonima crtanju, slikanju i vajanju, od pomoći je Vanja Lazović, dok se i kulinarstvo svrstava u umetnost, pa se vežbaju zanatska pravila da se bujna mašta na njima trasira. Zvezde ovde nisu zvezde u velegradskom smislu, pa se može videti (svake godine) čuveni violinista Stefan Milenković ili Divna Ljubojević, dirigentkinja i poznata interpretatorka pravoslavnog duhovnog melosa, kako sede u parkiću ispred Doma kulture, zaokupljeni razgovorom sa svojim štićenicima. I na probe tačaka može se naleteti na svakom ćošku centra varošice, što podržava Dimitrijevu tezu o „raju na zemlji“.
Kako je teško i nabrojati sve sadržaje ARLEMM-a, zadovoljićemo se preciziranjem glavne niti koja sve to povezuje, a to je edukacija. Obrazovanje mladih naraštaja odavno je preraslo posudu u kojoj je „zamešeno“, poput nekog blagorodnog testa u najboljim mogućim uslovima.
Kakva varka, što se uslova tiče, dirigovanih finansijskim prilikama, a ovi opet – politikom. „Od početka, iza manifestacije staje Ministarstvo kulture, kao i Opština, ali to pokriva samo manji deo troškova. Za ostalo se snalazimo, pa nam pekara daje pecivo, gvožđara sav potreban materijal…“, Jasmina primećuje, više ne tako vedro.
ARLEMM se oslanja i na veće uspešne preduzetnike „iz kraja“, poput kompanije Extreme intimo, pristupajući i principu kreativnog udruživanja, pa je pre koju godinu bila upriličena revija dečjih modela garderobe, nastalih na jednoj od radionica. Sad je ovaj društveno osvešćen brend vidljiv na majicama volontera, u najrazličitijim veličinama.
Volonteri su očito glavna snaga festivala, i pored slavnih gostiju i briljantnih predavača, ali i glavna ušteda. Budući „lokalna deca“, njima nije potrebno obezbediti prenoćište, na sve većoj ceni, kako se razvija festival. „Mnogi su domaćini opremili kuće, sobe, apartmane, pa tako raste turistička moć Arilja“, Jasmina kaže, ponosna na činjenicu da je Ariljska letnja muzička manifestacija živi dokaz društvenog prosperiteta na pogon umetnosti, kulture i stručnog usavršavanja.
Ne zna to svako da prepozna, na našu nesreću. Recimo, vlasnici hladnjača izbegavaju da finansijski podrže festival, govoreći da im on nije interesantan jer ne slušaju „tu muziku“, kao i da „Arilju ne treba kultura kao malinarskoj opštini“. Zbog manjka sluha za pozitivne kulturne promene, ARLEMM svake sezone završava u minusu, ipak opstajući, zahvaljujući entuzijazmu i veri u bolje sutra, koje učesnici sami modeluju.
U to ime, ARLEMM karavan gostovao je po raznim gradovima, šireći vest o svom postojanju. Sad se ograničio na prestonicu, najavljujući manifestaciju u junu, na Cvetnom trgu. Fotografije atmosfere koja se ne sme propustiti, ovekovečio je Dragan Zabunović, ne preskočivši ni plesne tačke, ni numere folklora, kao ni Rzav, naravno.
Jedan od najvećih kurioziteta festivala ipak je to što na sve još i izdaje časopis, kao i sve drugo – besplatan. U njemu se predstavljaju gosti, stalni saradnici, ali i donatori. Tu se mogu pročitati mudre misli iz raznih umetničkih, ali i privrednih oblasti, što se uostalom dešava i na platou između Crkve Svetog Ahileja, Doma kulture i Sokolskog doma, ali usmenim deljenjem. Pravo je čudo videti mlade kako ne bulje u telefon, već razmenjuju utiske. „I listom ni ne piju, ni ne puše, pa je prava sramota što nas ne podržava Ministarstvo za sport i omladinu“, Jasmina navodi.
Što se više boravi u ovom „Bermudskom trouglu“, gde iščezava oklop urbanih prohteva, to je teže da se to „sveto mesto“ napusti. U duši ostaje spokoj obala reke, zelenila brda, ali i pobede kulture nad primitivnim silama. Srce obliva zahvalnost prema „sedmoro veličanstvenih“, Jasmini, Milici, Milki, Milutinu, Dragutinu, Marku i Rajku, i ostalom mnoštvu dobrovoljaca da svet učine plemenitijim.
Kad se završi festival, 28. jula, nakon devet dana umesto uobičajenih 15, što je jedina restrikcija prouzrokovana manjkom novca, svi će moći da odahnu. Ali i jednodnevni odmor opet je u radnom štimungu: uz demontažu bine na Uskom viru, kuvanje pasulja, kao i odušak kupanja u Rzavu.
