Delovalo je pomalo naivno, ali ipak ispravno, kada je prošle nedelje Stranka slobode i pravde pozvala mitropolita šumadijskog Jovana, odnosno Srpsku pravoslavnu crkvu, da povuče odluku o dodeli ordena Vasiliju Kačavendi, „penzionisanom vladici optuživanom za pedofiliju i podvođenje dečaka“. I dok se čekalo da bar neko kaže – dosta, preterali smo i zarad sopstvenih interesa smo uvredili građane rugajući se svim žrtvama pedofilije, usledila je čak i za ovakvu SPC šokantna reakcija. Nisu nam baš javno rekli da okrenemo drugi obraz da nas i po njemu raspale, ali su objavili vest da je vladici Pahomiju dodeljena titula mitropolita od strane Arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve.
Ozbiljne optužbe bez posledica
Za razliku od Kačavende kome se nikada nije sudilo za pedofiliju (dokazi su se pojavili kada je pravna država već bila u kolapsu), Pahomiju jeste. Nažalost, u trenutku kada je na čelu države bio „legalista“ Vojislav Koštunica koji jeste držao do pravne države, ali ipak manje nego što je držao do Crkve, ma koje da je vrednosti u tom trenutku negovala i izgleda manje nego što je držao do dece, jer je prema svedočenju nekadašnjeg sveštenika iz Vranja Gorana Arsića, najmanje 16 dečaka MUP-u prijavilo vladiku za seksualno zlostavljanje, a četvorica su podnela iscrpne pismene izjave o zlostavljanju koje su trpeli.
„Posle čaršijskih priča, dečaci su se požalili da su imali neugodne susrete sa Pahomijem, u šta isprva nisam poverovao. Deca su pred nama plakala, znojila se, stezala vilice. Na njima se videlo da su prošli kroz žestoke muke. S pravom smo javno stali u odbranu dece, zbog čega nam se Pahomije sveti“, rekao je tada sveštenik Arsić kome je crkva nakon svedočenja uskratila primanja, pa je sa porodicom živeo u apsolutnoj bedi.
Iako su tri dečaka koja su detaljno svedočila o seksualnoj torturi imala manje od 14 godina, sud je prihvatio Pahomijevu odbranu da nije kriv i da su „aferu napravile tajne službe Albanije, Makedonije i drugih zemalja zato što on radi na zaštiti srpskih interesa na jugu Srbije“. To znači da im je zvučalo sasvim logično da je neki predstavnik neke tajne službe koja je baš Pahomija ocenila kao prepreku svetskim interesima, uz odobrenje roditelja, primorao dete da javno da iskaz poput ovoga: „Počeo je da me hvata za zadnjicu i polni organ, onako preko trenerke. Otkopčao je mantiju, spustio svoj i moj donji veš i uhvatio me za polni organ.“
Zakasnela presuda
Očigledno da takvu odbranu nije mogao da proguta baš svako, tako da je predmet bez ikakvog valjanog opravdanja uzet iz tadašnjeg Opštinskog suda u Vranju, koji je odbijao da postupa po naređenjima izvršne vlasti, i delegiran sudu istog nivoa u Nišu. Sudija u Nišu je bio kooperativniji, proces je razvlačio dovoljno dugo da su dva predmeta zastarela, a za dva je doneta oslobađajuća presuda. Okružni sud je potvrdio presudu i Pahomije je oslobođen krivice.
„Nije dokazano da je Tomislav Gačić izvršio krivična dela bludne radnje nad dvojicom dečaka“, rekla je tada predsednica sudskog veća Katarina Ranđelović obrazlažući presudu i dodala da postoji određeni stepen osnovane sumnje, ali ne i takav stepen izvesnosti da bi sud doneo osuđujuću presudu. Nekoliko godina kasnije je Vrhovni sud Srbije doneo presudu kojom je utvrdio da su u postupcima, što znači i u presudama, učinjene povrede u korist okrivljenog, a na štetu oštećenih, ali nije imao pravnu mogućnost da promeni nišku presudu. Oštećeni su ovu presudu nazvali Pirovom pobedom kojom su dobili priznanje da su bili u pravu, ali ne i sankcije za Pahomija.
SPC je po običaju ostala potpuno indiferentna na ovu presudu, a poziciju visokog razumevanja za moguću pedofiliju je zadržala i 2013. godine kada je stigla nova optužba – magacioner u vranjskoj eparhiji optužio je Pahomija da ga je seksualno zlostavljao od njegove šesnaeste godine. Pahomije se podvrgao lekarskom pregledu kojim je utvrđeno da on „uopšte nema seksualni nagon“, a SPC je prosudila da je za nju stvar završena. Njeni zvaničnici čak nisu našli lekara koji bi ispitao da li je možda imao seksualni nagon devet godina ranije kada je moguće zlostavljanje otpočelo, možda po sistemu da je sada bezopasan, a možda i samo zato što im se moglo.
Baš kao što im se moglo da se ne osvrnu na optužbe deset radnika koji su tri godine radili u eparhiji bez uplaćivanih doprinosa, dok je vladika sebe redovno častio bonusima. Među brojnim optužbama za nameštanje tendera pri izgradnji crkava i pribavljanja materijalne koristi, našla se i jedna krajnje bizarna koju su u vidu pritužbe podneli crkveni odbornici: „Ono po čemu mu nema premca i milosti očigledno se vidi kad je lično ugovorio kupovinu sveća za Eparhiju u Leskovcu po ceni od 150 dinara, a izdao je pismenu naredbu svim crkvenim opštinama da sveće moraju da kupuju samo u Eparhiji i to po ceni od 475 dinara, a da narodu prodaju po ceni od 900 dinara“. Uz konstataciju da su građani tada prestali da kupuju sveće u crkvi, dodali su i ovo: „Pahomije se ne libi ničega samo da dođe do prokletih para i to baš u mestu gde je sirotinja ‘da ne može biti siromašnije i teže za opstanak crkvi i srpskog naroda’“. Za to su istakli primer Crkve Svetog Đorđa u Čukarki u opštini Preševo, gde je navodno Telekom Srbija mesečno davao 500 evra za postavljanje repetitora ove mobilne mreže na posedu crkvenog imanja, i da je vladika navodno nekoliko godina uzimao taj novac a da nije obavestio ni crkveni odbor Crkvene opštine Preševo, ni odbor ove crkve.
Razmena ordenja
Uz blagoslov SPC da radi to što radi, Pahomije je imao samo još jednu malu obavezu – da obezbedi i političku podršku da se ne bi našao na udaru pravosuđa. Ljubav DSS-a je bila data blanko, ali kod SNS-a je situacija već drugačija – bezrezervna podrška se dobija samo uz mnogo udvaranja Vućiću. Zbog toga je Pahomije u junu 2021. povodom 950 godina od osnivanja manastira Prohor Pčinjski, uručio Vučiću orden Prepodobnog Prohora Pčinjskog. Naravno, uz prigodne reči – da manastir Sveti Prohor Pčinjski izgleda najlepše u svojoj istoriji (mnogo lepše i nego kada je podignut) i da je za tu činjenicu zaslužan Aleksandar Vučić koji je iz svog džepa dao prilog za obnovu manastira. „Ja nisam neko ko inače žudi za nagradama, ali mi mnogo znači ovaj orden“, uzvratio je Vučić i potom skromno objasnio zašto ga je zaslužio, rečima da „u savremenoj srpskoj istoriji nikada nije toliko urađeno za hramove, crkve, manastire, za bratstva i sestrinstva u njima“.
Time je sezona međusobnog čašćavanja zvanično otpočela. Već sledeće godine je Vučić uručio Sretenjski orden prvog stepena manastiru Prohor Pčinjski, ali ga je umesto igumana primio Pahomije, što predsedniku ni najmanje nije bilo sporno. Tom prilikom je advokat Aleksandar Olenik podsetio na pravne propuste iz Koštuničinog doba i dodao: „Zbog velikog broja njegovih žrtava seksualnog zlostavljanja koje su odlučile da progovore, zastarevanje je bio jedini način da država zaštiti Pahomija. Ovim odlikovanjem tog istog vladike Pahomija i to na početku izborne kampanje, Vučić nastavlja sa zaštitom kriminalaca i pedofila unutar SPC“.
I ne samo da ga štiti, već i da radi ono što najviše voli – izruguje se biračkom telu. Početkom ove godine ga je posetio da bi se „posavetovali“ oko manjka dece, a nakon razgovora Vučić je rekao: „Nemamo dece, pa brine i vladika… Ali dobro, valjda će biti bolje“, a Pahomije je dodao „daće Gospod“.
Pa, Gospod je dao. Ne baš decu, ali mitropolitsku titulu za Pahomija u kojoj će takođe uživati.
