ministarstvo prostora foto dusan rajic
Ministarstvo prostora Foto: Dušan Rajić
Medeljin je grad koji se ohladio, može li Beograd

Gde investitori okom, gradska uprava skokom

Izdanje 28
1

Razlog što se Beograd još uvek nije posvetio realizaciji planirane izgradnje sistema zelenih površina je taj što zelene površine nisu lukrativne poput stambeno-poslovnih kompleksa. Prosto rečeno, drvo neće da plati porez. Kod nas su kočnica investitori koji su bacili oko na svaki delić zelenih površina

Ovo vrelo leto nateralo nas je da razmišljamo o mogućim načinima za rashlađivanje grada, pre nego što počnemo da razmišljamo gde ćemo da se preselimo. Temperature u Beogradu su bile nepodnošljive, a najgore je bilo noću kada nije moglo da se spava. Ove temperature, nažalost, nisu slučajni izuzetak, već istraživanja pokazuju da nas vruća leta tek čekaju. Klimatske promene su udarile u svoje granice i sada vidimo pogubne rezultate emisije ugljen-dioksida i stvaranja efekta staklene bašte. Hoćemo li uraditi nešto pre nego što se kolektivno ukuvamo kad izađemo iz kuće, pitanje je za sve nas, a posebno za donosioce odluka.

Urbane sredine – akumulatori toplote

Urbanizam jeste jedno od polja u kojem mogu da se naprave promene, jer se kroz urbanizam planiraju prostori. Gradovi su primarni fokus, jer su urbane sredine prepoznate kao najveći akumulatori toplote, upravo zbog manjka zelenih površina, a „viška“ veštačkih materijala poput betona, stakla i metala.

Planiranje zelenila ne podrazumeva bilo kakvo zelenilo nasumično raspoređeno po gradu, već je neophodno izgraditi mrežu zelene infrastrukture koja je dobro osmišljena i održavana, i koju čine različiti elementi zelenila, radi postizanja najvećih efekata

Ono što je važno odmah napomenuti je da planiranje zelenila ne podrazumeva bilo kakvo zelenilo nasumično raspoređeno po gradu, već je neophodno izgraditi mrežu zelene infrastrukture koja je dobro osmišljena i održavana, i koju čine različiti elementi zelenila, radi postizanja najvećih efekata. Svaki detalj je važan prilikom planiranja, pa tako i vrsta drveća koja se sadi, lokacija, kao i strateško povezivanje zelenila u jedinstveni sistem.

Trase drvoreda su od izuzetnog značaja za zelenu infrastrukturu u urbanim zonama, što pokazuje i primer grada Medeljina u Kolumbiji koji je pre 2016. godine bio usijani grad i jedno veliko toplotno ostrvo. Njihova gradska uprava je te 2016. učinila velike napore da se situacija promeni i uložila 16,3 miliona dolara u mrežu zelenila, radi smanjenja temperature u gradu. Izgradili su čak 30 zelenih koridora sa drvoredima sa velikim krošnjama, kao i više od 70 ha uređenih javnih zelenih površina. Osim toga, veliki fokus je bio na motivisanju građana da pređu na biciklistički prevoz, pa je urađeno preko 20 km biciklističkih staza koje su u hladu. Na ovaj način grad se strateški opredelio u kom smeru će se razvijati. Ako gradimo biciklističke staze, motivisaćemo građane da koriste bicikle, a ako pravimo nova parking mesta u centru grada, motivisaćemo građane da još više koriste automobile u centralnim zonama. Jasno je da parkinga u Beogradu nema dovoljno, ali je potrebno razmisliti o alternativama, pre nego o izgradnji novih parking mesta koja dozivaju još automobila.

profimedia 0890248996
Medeljin Foto: Karol Kozlowski / robertharding / Profimedia

Osim što je gradska uprava u Medeljinu odlučila da uloži veliki novac u izgradnju zelene infrastrukture, imala je u planu i godišnji trošak održavanja. Analize sa terena su pokazale da je Medeljinu trebalo 625.000 dolara godišnje, kako bi se pravilno održavalo zasađeno zelenilo. Ovo je veoma važna stavka koju treba da imamo na umu, jer u benefitima koje nam zelenilo pruža možemo da uživamo samo ukoliko ga pravilno održavamo. Razlog što se Beograd još uvek nije posvetio realizaciji planirane izgradnje sistema zelenih površina je taj što zelene površine nisu lukrativne poput npr. stambeno-poslovnih kompleksa. Ili prostim rečima rečeno, drvo neće da plati porez.

Laka rešenja i brzi rezultati

To što ima značajan efekat na javno zdravlje i kvalitetniji svakodnevni život građana nije dovoljan razlog za našu gradsku upravu. Da li ćemo dočekati temperature od 50 stepeni u nadi da će se uprava odlučiti da je vreme da se uloži u klimatsku infrastrukturu, za sada ne znamo, a nadamo se da nećemo. Rezultati iz Medeljina pokazuju da se grad za tri godine ohladio za oko dva stepena, a plan je da se u narednim godinama ohladi za pet stepeni. Osim hlađenja grada, izgradnja zelene infrastrukture u Medeljinu imala je sjajne rezultate u smanjenju zagađenja vazduha, što se pokazalo i kroz smanjenje smrtnosti populacije od respiratornih infekcija sa 160 na 95 godišnje, takođe u roku od tri godine. Rezultati su, kao što možete sami uočiti, odlični. Kod nas su kočnica investitori koji su bacili oko na svaki delić zelenih površina, a gde oni okom, tu gradska uprava skokom.

Ako gradimo biciklističke staze, motivisaćemo građane da koriste bicikle, a ako pravimo nova parking mesta u centru grada, motivisaćemo građane da još više koriste automobile u centralnim zonama

Beograd je usvojio plan generalne regulacije sistema zelenih površina 2019. godine, ali ga je, nažalost, prilikom usvajanja proglasio opcionim, pa investitori nisu u obavezi da ga poštuju, niti je gradska uprava obavezna da ga sprovodi. Ovo u praksi znači da ako ovaj plan određeno zelenilo vidi kao zelenu površinu ili šumu, investitor ima pravo da to ignoriše i da isti prostor vidi kao prazan, neizgrađen prostor. To je sve omogućeno time što plan nije obavezujući, a po zakonu bi morao da bude, jer je u pitanju plan višeg reda. Ukoliko želimo da imamo javne zelene prostore u gradu, a želimo, planska regulativa bi morala da bude mnogo jasnija i striktniija prema planovima nižeg reda. Plan sistema zelenih površina bi morao da bude obavezujući, jer je osnovni cilj zadržati zelene površine i unaprediti ih u sistem zelene infrastrukture. Ovo je važno ne samo zbog vrućina, već i zbog sposobnosti zemljišta da upije velike atmosferske padavine, kojima smo poslednjih godina sve izloženiji. Zelenilo u direktnom kontaktu sa tlom je od velike važnosti kada postoji opasnost od poplava i velikih kiša, jer ono ima kapacitet da apsorbuje vodu, dok veštački materijali, poput betona, tu mogućnost nemaju. Ništa manje važan benefit je taj što zelenilo ima ogroman doprinos mentalnom i fizičkom zdravlju, koji su zbog vremena u kom živimo u ozbiljnom riziku. Neophodna su nam mesta gde možemo da prošetamo pored reke, šume, gde možemo da osetimo vezu sa prirodom.

Rešenja su, dakle, prilično jasna i jednostavna, potrebne su samo dobra volja, zakonska regulativa i finansijska odluka. Efekti će biti brži što se promene ranije dogode, pa se nadamo da gradska uprava ovaj put neće čekati trenutak posle poslednjeg kada je nešto moglo da se uradi. Ali, živi bili pa videli.

Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo kolektiv Ministarstvo prostora i on ne odražava nužno stavove Evropske unije. Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

1 komentar
Poslednje izdanje